Priča: 345 dana nakon "grmljavine" - Durent je šampion!

Prošlog leta Kevin Durent doneo je odluku koja je podelila NBA svet – napustio je "mali" lokalni tim čiji je bio zaštitni znak i prešao u veliku "korporaciju". Danas, 345 dana kasnije, on je heroj te "korporacije" i najbolji igrač lige.

Košarka 15.06.2017 | 23:45 Prethodna dve meseca od Voriorsa smo dobili idealnu košarku, a Durent je bio kreator tog remek dela. Uradio je nešto što mnogi ne bi uspeli na njegovom mestu – učinio je jedan od najboljih timova svih vremena još boljim.

Prošlog leta KD je izazvao bes Oklahoma Sitija koji je devet godina nosio na svojim ramenima, "izdao" je malo tržište koje je očekivalo od njega da im izgradi veliku dinastiju i stvoriti svoju zaostavštinu, te otišao u "veliki grad" u ekipu koja ima svog vođu, u stvari trojicu, te doveo u agoniju navijače svih rivala. Agoniju iz koje je izvirala mržnja.

Doneo je jednu od odluka o kojoj se verovatno najviše debatovalo u istoriji NBA lige, pre svega što je prešao u tim koji je nekoliko meseci pre toga eliminisao njegovu ekipu u finalu Zapada uprkos tome što je gubio 3-1.

Mnogi su to videli kao bežanje od odgovornosti i biranje lakšeg puta, a drugi kao najbolju odluku koja će njega učiniti srećnim. Na kraju, dobio je ono o čemu je sa svojom majkom sanjao od osme godine – NBA titulu.

Ništa ne može da garantuje titulu

Bilo koji sport da je u pitanju – košarka, fudbal, tenis, vaterpolo, bez obzira kakav tim imate na okupu, nijedan trofej nije vaš dok ne dobijete i poslednju utakmicu u borbi za njega. Kroz istoriju sporta bili smo svedoci raznih "superekipa", skupova fantastičnih individualaca koji su na papiru delovali kao nepobedivi. Međutim, nisu bili ni blizu toga.

Nekoliko je takvih primera i u NBA, setimo se Lejkersa iz 2004. sa Kobijem Brajantom, Gerijem Pejtonom, Karlom Melounom i Šekilom O'Nilom, Boston Seltiksa iz 2007. sa Polom Pirsom, Rejom Alenom i Kevinom Garnetom, pa Majami Hita iz 2010. sa Dvejnom Vejdom, Lebronom Džejmsom i Krisom Bošom. Seltiksi i Hit su osvajali titule, ali su bili daleko od dominacije koja se očekivala od njih. Retko ko će ih pamtiti u daljoj budućnosti kao što se pamte Medžikovi Lejkersi iz 80-ih, ili Džordanovi Bulsi iz 90-ih.

Ipak, Durent je stavljen na stub srama jer je došao u redove dvostrukog uzastopnog finaliste NBA lige, šampiona od pre godinu dana, najboljeg tima u istoriji iz regularnog dela sezona sa skorom 73-9. Zbog toga će mnogi osporavati titulu do koje je posle deset godina u NBA, jedne MVP sezone i jednog izgubljenog finala konačno stigao, ali neće biti u pravu.

I pre dolaska KD za Voriorse se moglo reći da su "supertim", tim sa najboljim poenterom lige, dvojicom najboljih trojkaša i jednim od najboljih defanzivaca u istoriji igre. Uprkos tome, uprkos 73 pobede, i oni su pokazali da skup fantastičnih pojedinaca ne može da osigura titulu. Kari je podbacio u ključnim trenucima prošlogodišnjeg finala, a Grin izgubio "glavu" u preokretu Kavalirsa sa 1-3 do titule. Njihova dinastija je bila ugrožena.

A onda je došao Durent i u novom sudaru sa Kavsima Lebrona Džejmsa doneo Voriorsima sve ono što im je nedostajalo godinu dana ranije, pokazao da bi bez njega verovatno opet gledali rivala kako slavi titulu i možda poput Seltiksa i Hita se izgubili brzo u istoriji.

Da su Voriorsi opet izgubili Durent bi zauvek nosio oreol igrača koji "preko leševa" juri prsten, umesto toga postao je lider tima koji je već imao uređen sistem koji je funkcionisao bolje nego njegov prošli i dokazao da nije došao da se "prikači" jačem kako bi stigao do prstena, već da ga sam osvoji.

Novi klinac u kraju

Mnogi su u Ouklendu strepeli kako će izgledati Durentov dolazak u taj pomenuti usklađeni sistem, u potpuno drugačiju kulturu od one na koju je navikao, a pre svega kako će da se uklopi u tim sa Stefom Karijem. Međutim, da će sve funkcionisati svršeno pokazala je timska večera posle četvrtog predsezonskog meča u Denveru. Dok je većina igrača i stručnog štaba postepeno odlazila na počinak, KD i Kari su dugo u noć ispijali vino. Postajali su više od saigrača, postajali su prijatelji. A to se brzo videlo na terenu.

Njegovo uklapanje u timsku mašineriju je pokazalo da to što je superstar nije sujetan i da neće imati problema da sluša saigrače, čak i kad viču na njega. To je posebno dokazala situacija iz januara kada mu se Grin uneo u facu nakon što je KD bezgranično driblao pre nego što je šutnuo trojku, dok su njegovi saigrači nestrpljivo čekali loptu. Durent je prihvatio kritiku, a zauzvrat je dobio maksimalnu podršku kada je teško povredio koleno što su mnogi van Voriorsa dočekali sa zadovoljstvom. On je radio još više na sebi i oporavio se mnogo ranije nego što se očekuje od povrede za koju su mnogi najavili da bi mogla da mu okonča sezonu.

Iako je dolazak u Ouklend izabran pre svega zbog šanse da konačno osvoji prsten, KD je pokazao da mu sama titula nije bila presudan faktor. Želeo je novo iskustvo, daleko od Oklahoma Sitija, u novoj sredini, i to ga je preporodilo.

Došao je u sredinu potpuno drugačiju od one koju je Lebron Džejms izabrao 2010. Došao je u tim koji nije napravljen da traje sezonu-dve, jer kičmu tima čine dvadesetogodišnjaci, ključni igrači još nisu došli do 30, a već u prvoj sezoni Voriorsi su za razliku od Hita pokazali maksimum samopouzdanja i tu individualnu silu koju poseduju su odmah preneli na parket.

Postali su tim od koga je svako strepeo, tim u kojem osim što je očekivano najdominantniji u napadu i brutalan u odbrani, nema nijedne trzavice tokom sezone, potrebe za vanrednim sastancima iza zatvorenih vrata, kukanja za pojačanjima, nema kasnog "paljenja", kojem nije potrebna serija poraza i sramotni naslovi u medijima da se probudi i pokrene, već gazi odmah, sada, sve, bez pardona. Tako su se kroz plej-of prošetali sa 16-1.

Igrač odluke

Odmah tokom regularnog dela sezone Durent je pokazao da nije došao da iskoristi kvalitet saigrača i domogne se prstena, već je odmah preuzeo ulogu lidera ekipe, rame uz rame sa Karijem.

To nije privlačilo preterano pažnju tokom regularnog dela jer tih nekoliko meseci većini NBA timova bukvalno služi da se zagreju za plej-of. Ono što se čekalo je duel Voriorsa sa Kavalirsima, Durenta sa Džejmsom, da se pokaže da li je pukovnik ili pokojnik.

Durent je na najveći izazov u svojoj karijeri, prvo finale od 2012, prvo u redovima Voriorsa u kojem su mnogi jedva čekali da "pukne" i opravda njihov bes što je došao među "ratnike", odgovorio kao svaki pravi lider, uradio je ono zbog čega je pre svega doveden, i to na dominantan način.

Da je samo nekoliko šuteva završilo drugačije u trećoj utakmici, da su donete drugačije odluka ili dve u petoj, Klivlend je lako mogao da ponovi 2016. i od 0-2 preokrene do nove titule. Međutim, ove godine se to nije ponovilo iz jednog jedinog razloga – Voriorsi su imali Durenta.

Kad god je izgledalo da "ratnici" gube konce u meču i izmiče im kontrola, Durent je bio tu da zaustavi posrnuće i vrati ih na pravi kolosek. A to je za ovaj tim Voriorsa bila najvrednija stvar na svetu.

Durent nije oduševio samo ogromnim brojem poena, već načinom i vremenom kada ih je postizao. Svaki put kada bi Džejms ili Irving pokrenuli Kavse, on im se našao na putu, pogodio trojku i zaustavio nalet.

To je radio od prvog do odlučujućeg petog meča, u kojem je bio posebno impresivan. Postigao je 39 od 129 poena svog tima, te finalnu seriju završio sa prosekom od 35,2 poena uz 8,5 skokova, 5,4 asistencija, 1,6 blokada i jednom ukradenom loptom uz neverovatnih 70 odsto šuta iz igre.

U seriji u kojoj je Lebron Džejms beležio tripl-dabl prosek Durent je bio igrač odluke. Uključivao se u svaki segment igre i odgovarao "kralju" Kavsa košem na svaki koš.

Vrhunac svoje veličanstvenosti je dostigao u petoj utakmici. Sa 11 poena u nizu, pogodivši tri trojke, uz dva skoka i asistenciju za trojku Karija, doneo je Voriorsima kontrolu utakmice već u drugom periodu. Kavsi su se žestokim presingom vratili u igru u poslednjem kvartalu, a onda je Durent postigao 11 poena u seriji 24:13 i definitivno prelomio meč, oduzevši Kavsima poslednju nadu u čudesan preokret kao pre godinu dana.

Durent je pogodio 12 od 15 šuteva pod pritiskom u petoj utakmici, a 45 od 78 u celoj seriji. Postao je tek treći igrač koji je osvojio titulu u svojoj prvoj sezoni u jednom timu, posle Mozesa Melouna sa Filadelfija 76ersima i Medžikom Džonsonom u ruki sezoni sa Los Anđeles Lejkersima.

Durent je bio heroj petog meča i zbog igre na drugom delu parketa. U košarci se uglavnom pamte samo poen, ali je KD pre dve noći protiv Kavalirsa uradio i nekoliko drugih stvari koje su pogurale Voriorse ka pobedi. Jedna od najupečatljivijih dogodila se početkom drugog poluvremena.

KD je kao po običaju pratio u stopu Džejmsa, da bi odjednom preuzeo Lava. Sjajni trojkaš je krenuo direktno na Durantulu, brzo je odustao od šuta s posta, napravio dva-tri driblinga, jedan lažnjak, ali ništa nije pomoglo. Morao je da se reši lopte, a Džejms je pod pritiskom promašio šut za tri.

S obzirom da su Kavsi ubacili 86 poena Voriorsima samo u prvom poluvremenu četvrte utakmice, zbog ovoga se može reći da je odbrana donela "ratnicima" titulu jednako kao i superioran napad. Upravo je Durent predvodio tu odbranu, iako ga niko nije video kao bitnog faktora u toj ulozi poput Grina ili Tompsona. Zbog toga je MVP priznanje koje je dobio još vrednije.

Nije li "Leri O'Brajen" trofej vrhunac koji sanja svaki klinac od prvog trenutka kada uzme košarkašku loptu u ruke? Nije li to "sveti gral" kojem teži svaki košarkaš?

Onda niko nema apsolutno nikakvo pravo da i dalje zamera Durentu što je "izdao" Tander zbog Voriorsa, posebno zbog onoga što je postao u Ouklendu.

NBA prsten koji sada nosi na svojoj ruci je najbolji podsetnik na to. On je šampion i kao što mu je Džejms poručio, to niko ne može da mu oduzme.

Izvor: B92