Екстремисти на корак од власти

Односи Београда и Приштине већ дуго су у силазној путањи, а резултати недавно одржаних парламентарних избора на Косову и Метохији не само да не буде оптимизам, већ прете потпуним прекидом односа две стране.

Србија 14.06.2017 | 09:28 Наиме, појединачно највише гласова освојио је покрет Самопредељење, најесктремнија политичка опција на Косову, позната по изазивању немира на приштинским улицама и у парламенту, али и по залагању за прекид свих разговора са Београдом. Велики су противници формирања Заједнице српских општина, као и давања посебних права националним мањинама.

Мало ко је рачунао на сценарио који се управо одиграва на Косову. Мада је коалиција око Рамуша Харадинаја, за којим Србија трага због ратних злочина, освојила највише гласова, све су мање шансе да формира власт, а ништа боље за Србе на КиМ, али и за власти у Београду, неће бити уколико косовску владу формира алтернатива - покрет Самоопредељење.

Напротив, реч је, чини се, о најгорем могућем сценарију, који не само да није по вољи Срба, него вероватно ни по вољи Брисела, али ни осталих земаља у региону.

Споран је и начин на који делују активисти тог покрета - сукоби са полицијом, употреба водених топова и сузаваца на њиховим протестима су редовна појава, а сличне методе користе и у парламенту. Наиме, посланици Самоопредељења су у више наврата бацали сузавац у Скупштини Косова, како би прекинули расправе о демаркацији граница са Црном Гором и формирању Заједнице српских општина.

Упркос свему томе, овај покрет је дуплирао резултат са претходних избора и освојио 26,7 одсто гласова. Како је најекстремнија политичка опција на КиМ, радикалнија од СРС у Србији, успела да задобије највеће поверење грађана? Чему да се надају Срби са Косова, а шта могу да очекују власти у Београду?

Стефан Сурлић, асистент и докторант са ФПН, наводи за "Блиц" да је главни узрок овако доброг изборног резултата Самоопредељења то што је реч о јединој политичкој опцији на Косову која до сада није била на власти и што је понудила привлачан социјални програм.

- Не мислим да су добили гласове захваљујући националистичкој реторици. Као опозиција нису правили труле компромисе, а могли су. У њиховом социјалном програму понудили су 10 евра по сваком детету, млађем од 16 година, потпуно бесплатно образовање, преиспитивање приватизација, формирање фонда из којег би се средства из приватизација користила за инфраструктурне пројекте - каже Сурлић и додаје да су за овај покрет гласали углавном млади људи из урбаних средина који желе промене.

Он истиче да се Самоопредељење залаже за преговоре, али не са Београдом, већ искључиво са представницима Срба са КиМ.

- Питање је да ли је то могуће, будући да је Српска листа повезана са Београдом и без сагласности власти у Србији неће пристајати ни на шта. С друге стране, у свој тој националистичкој реторици, добра је ствар што лидери Самоопредељења, Аљбин Курти и његови најближи сарадници, нису учествовали у рату и нису оптуживани за ратне злочине - наводи Сурлић.

Да добар резултат Самоопредељења нема везе са национализмом сматра и Аљбинот Маљоку, косовски политички аналитичар. Он за "Блиц" каже да је дуплирање броја гласова тог покрета последица незадовољства грађана свим досадашњим властима.

- То није најбоља политичка опција, али се "нашла" у правој позицији, у правом тренутку. Њихов програм је социјадемократски. Током кампање се нису водили национализмом, нити носили албанске заставе на својим скуповима - истиче Маљоку.

Он не мисли да би за Србе на Косову било лоше уколико Самоопредељење дође на власт.

- Неће бити лоших последица, уколико Курти буде премијер. Не би било лоше ни да Српска листа са тим покретом формира власт и да се представници Срба понашају државнички. То би била добра опција и као канал за разговоре са Београдом - закључује Маљоку.

(Блиц)