Све више радника у јавном сектору

Мораторији на запошљавање у јавном сектору у Босни и Херцеговини још увијек су само шарена лажа за јавност, јер су забиљежене хиљаде нових запошљавања у јавном сектору, у 75 одсто институција и јавних предузећа у БиХ, а то су хиљаде нових људи који су оптерећење за буџет, рекао је данас Адис Араповић, програм менаџер организације Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Босна и Херцеговина 30.05.2017 | 12:27 Араповић је истакао да према овом истраживању, иако не постоје егзактни подаци, јавни сектор у БиХ броји 190.000 људи, од чега је 6.000 конкретних политичких функција, а то су министри, парламентарци и њихови чланови кабинета.



"То су легитимне политичке функције, али оно што није јесу управљачке и руководеће позиције у остатку јавног сектора, институцијама, агенцијама, ванбуџетским агенцијама, школству, здравству, гдје је збир управљачких позиција око 20.000.

Свака од ових позиција би требала бити попуњавана на транспарентан и мериторан начин путем јавних конкурса, међутим 99 посто су попуњене од стране политичких кадрова, који су номинирани или именовани од владајуће странке", рекао је Араповић и објаснио да је због тога у БиХ око 25.000 политичких функција, јер се готово све и једна руководећа позиција сматра "политичким плијеном".

Као најгору посљедицу оваквог стања, Араповић је издвојио чињеницу да тако постављени кадрови не одговарају ни Уставу ни законима него ономе ко их је поставио - странци.

"Сваки четврти запослени у БиХ ради у јавном сектору, а четвртина свих буџета се троши на плате запослених у јавном сектору", рекао је Араповић.

Према његовим ријечима, ЦЦИ је у овом истраживању добио одговоре од 80 институција, а било је и оних који нису доставили одговоре и тиме, према ријечима Араповића, скренули пажњу на себе. Истакао је и да није примјећен велики прогрес у законској регулативи, иако се то јасно тражи и Реформском агендом.

"Посматрано кроз четири критеријума, да се сви конкурси објављују на wеб страницама органа који запошљава, да се објављују у денвним новинама, да су сви критеријуми за оцјењивање доступни кандидатима, као и да се састави комисија објаве током фазе расписивања конкурса, дошло се до закључка да тренутни индекс транспарентности процес запошљавања, на скали од 0 до 100 износи 32", показује извјештај ЦЦИ.

Нису разрађени критеријуми по којима се примају нови радници, а "интервју је уско грло запошљавања, највећи дио фарсе, јер на овај начин доминантно се одлучује ко ће добити посао, ко не".

"Цијела прича о јавном конкрусу, процедури, састав комисије, поступак оцјене кандидата доводи нас до избора подобних, а не способних. Јавна управа не тражи најбоље кандидате, него подобне, по правилу, политички подобне", рекао је Араповић и додао да у 75 посто случајева институције користе уговор о дјелу и заобилазе мораторијум на запошљавање.

При запошљвању позивају се на 50 закона и других аката, а прем ријечима Араповића, подесили су законодавство и прописе на себи интересантан начин јер да нема те "шуме" прописа било би лакше да процес буде проведен.

ЦЦИ је упозорио како је неопходно у што скоријем периоду измијенити или донијети нови Закон о државној/јавној служни на свим нивоима у складу са СИГМА принципима реформе јавне управе, те детаљније уредити конкурсну процедуру како би се осигурало да посао у јавној управи добијају најбољи кандидати.

"Именовања и запошљавања у здравству и школству морају бити изузета од утицаја политике. Не смијемо дозволити да нас лијече или спашавају страначки хирурзи и љекари и да нам дјецу кроз живот воде страначки учитељи", рекао је Араповић.

Извор: Агенције