Хрватима пријети потпуни колапс

Упркос високој незапослености у Хрватској, туристичком сектору недостаје око 20. 000 квалификованих радника.

Регион 21.05.2017 | 14:23 Синдикалци поручују да је решење у повећају плата и побољшавању радних услова у туризму.

Хрватска је суочена с још једним парадоксом: упркос једној од највиших стопа незапослености у ЕУ, Хрватску угрожава хронични недостатак квалификоване радне снаге, и то у скоро свим привредним гранама.

Недостатак квалитетне радне снаге посебно погађа туризам као стратешку привредну грану, а овај парадокс може се објаснити чињеницом да послодавци у туризму траже искусне и стручне раднике, а они су у великом броју потражили бољу будућност у западним земљама. Како се процењује, прошле је године у туризму мањкало 15.000 сезонских радника, а ове се године тај број повећао на 20.000.

У иностранство уместо на море

Директор специјализоване ријечке агенције за запошљавање „Посао и каријера“ Бојан Лукша потврђује да је број расположивих радника, такозваних сезонаца, у унутрашњости Хрватске, посебно у Славонији, последњих неколико година у великом паду. Мањак радника, по његовом мишљењу, директна је последица уласка Хрватске у ЕУ јер радници у потрази за бољим радним местима напуштају Хрватску, али и негативних демографских трендова.

Улазак Хрватске у ЕУ онемогућио је и долазак радника из суседних земаља, посебно из БиХ, нарочито у туризам и бродоградњу, што је у ранијим раздобљима било уобичајено. БиХ, подвлачи Лукша, није део европског тржишта, а Хрватска својим радним условима и висином плата није атрактивна радницима из других европских земаља. Решење види у активнијој демографској политици и додатној едукацији радника.

Умашка Плава лагуна, хотелска компанија која управља с више од 20.000 туристичких постеља, запошљава око 2.000 сезонских радника, а још увек тражи 200 њих за предстојећи шпиц сезоне.

„Радницима нудимо квалитетне могућности за стицање вештина и радног искуства. Радна места отворена су у Поречу и Умагу, смештај и три оброка дневно су на трошак послодавца, а уз сигурну и редовну плату обезбеђена је и стимулација за рад у јулу и августу“, рекла нам је портпаролка Ева Де Зан Прусина, додавши да о квалитету рада у Плавој лагуни најбоље говори чињеница да се велики број сезонских радника сваке године враћа.

Заправо је реч о такозваним сталним сезонцима, радницима са сталним уговором, којима су радни стаж и пензиони осигурање плаћени током целе године, иако раде краће од 12 месеци.



Увоз радне снаге?

Да ли је решење у повећању квота за стране раднике? Хрватска влада очито мисли да није, јер ни ове године квоте за стране раднике нису повећане, премда је већ прошла сезона показала да Хрватска нема довољно радника у туризму. Повећању квота за стране раднике противи се и председник Синдиката туризма и услуга Едуард Андрић, који упозорава да је увоз радне снаге „најскупље решење за послодавца“.

„Решење овог проблема је у повећању плата и радничких права. Туризам је посебна делатност у којој је добар радник незамењив. Многи послодавци у том сектору у немогућности смањења других трошкова и даље покушавају да штеде на радницима и запошљавају искључиво сезонце, уместо да запосле квалитетне кадрове на неодређено“, коментарише Андрић за ДW.

Слично размишља и Лукша, који упозорава да оне фирме које су имале добру кадровску стратегију и улагале у своје запослене данас немају проблема с радном снагом, за разлику од оних које тим питањима нису посвећивале пажњу.

"Те фирме данас се суочавају с мањком квалитетне радне снаге“, оцењује Лукша и додаје да је с вишом платом данас лакше добити бољег радника, али то више није једини услов. Кувар запослен преко његове агенције, рецимо, има плату од око хиљаду евра, што није претерано висока плата, али дневно ради осам сати и организација рада је таква да радници нису преоптерећени, а имају и бесплатан смештај и храну.

Плате заостају 17 одсто

Синдикалац Андрић, међутим, ставља нагласак управо на повећање плата, тврдећи да конобари просечно примају од 540 до 670 евра нето, кувари од 470 до 670, а собарице од 400 до 540 евра. „Премда плате у туристичком сектору заостају за просеком плата у привреди за чак 17 одсто, послодавци су након три круга мукотрпних преговора, на једвите јаде, пристали на повећање од само 1,7 одсто“, истиче Андрић, који управо у мизерним платама види главни разлог што је све мање младих заинтересовано за угоститељске школе.

„О томе свједоче полупразни разреди у угоститељским школама, јер млади су свесни да у тој струци немају никакву перспективу. Рад од неколико месеци не обезбеђује живот од 12 месеци, а такви радници не могу да подижу кредите и размишљају о заснивању породице. Због тога млади у све већем броју напуштају Хрватску“, наводи Андрић.

Ипак истиче и један позитиван пример. Реч је о поречком Валамару, највећој туристичкој компанији у земљи, за коју Андрић каже да своје раднике плаћа далеко више од осталих послодаваца у туризму.

Из Валамара су нам прецизирали да су њихове плате 29 посто више од просека туристичког сектора и шест одсто више од хрватског просека. Готово 65 одсто сезонских радника сваке године се враћа у Валамар, а удео локалних радника је чак 75 одсто. Радници у Валамару су стални сезонци, који раде минимално девет месеци у години, а имају целогодишњи стаж и приходе, уз гаранцију посла следеће три године.

Послодавац им помаже у решавању кредитних и других финансијских потреба, а брине и о квалитетном смештају.

"Валамар је зато данас вероватно једина фирма у овом сектору која нема проблема с радном снагом, док ће неким другим компанијама проћи сезона, а да неће успети да нађу потребне раднике“, закључује Андрић.

(Дојче веле)