И у кризи се има новца за кафу

Број новооснованих фирми у последње три године у БиХ је у порасту. Од почетка 2016. до марта ове године регистровано је 16. 882 нова предузећа.

Босна и Херцеговина 12.04.2017 | 22:56 Највећи број регистрован је у Сарајеву, Бањалуци и Мостару, а скоро свако десето је из области угоститељства. Следе неке друге услужне делатности као и одржавања и поправка возила.

Економиста Светлана Ценић каже да ово само показује структуру привреде БиХ.

"Народ увек седи у кафанама, и то видимо. Макар један чај, једна кафа. А, што се тиче возила, и кад гориво поскупи, точиће се за двадесет марака, или ће се смањити порција хлеба и меса, да би се могло возити. То је слика средине и привредне структуре ове земље", објашњава Ценић, пише РСЕ.

Ако се зна и да се највећи број политичких догађаја у Босни и Херцеговини дешава у угоститељским објектима, не изненађује што и за странце ово постаје земља кафана.

Само у Бањалуци, граду који према последњем попису из 2013. године, има 185.000 становника, има више од 1.000 кафића и барова.

За Бањалучане отварање углавном угоститељских објекта је очекивано јер осигурава сигурну зараду без много муке.

"То је феномен у БиХ који примећујем у Бањалуци јер ту живим и радим - без обзира колико да је тешка материјална ситуација, сви угоститељски објекти раде и стално су пуни. Ти људи који отварају очигледно имају неки профит иначе то не би радили. Које паре се ту троше, ја нисам сигурна, али сигурно да пазар ту остаје", каже Бранкица Спасенић.

Недељко Василић додаје: „Сви говоре криза је али увек се нађе нешто новца за кафу или пиво. Кафане имају успоне и падове али ће се сигурно одржавати. Како-тако.“

Професор Алекса Милојевић са Економског института у Бијељини истиче да оснивање великог броја малих фирми у БиХ оријентисаних углавном на услужне делатности неће поправити економску ситуацију у земљи.

"Запад, на масовној акционарској својини, у само један одсто великих предузећа прави 80 одсто свог богатства. У 95 одсто малих предузећа Запад прави свега пет одсто богатства, тако да ова маса малих предузећа без ослонца на крупна предузећа је наш потпуни економски крај", каже Милојевић.

Грађани Сарајева такође мисле да се са отварањем угоститељских објеката претерује и да је и то један од разлога одласка све више младих из ове земље.

Док и у БиХ не дође до стварање великих производних предузећа неће бити ни економског напретка, а и оснивање великог броја малих фирми сваке године је упитно, наглашава Милојевић.

"Великим делом ова нова предузећа се оснивају како би се избегло плаћање обавеза старих пропалих предузећа. Угаси се старо предузеће оснива се ново, на друго име", сматра Милојевић.

Ово потврђују и подаци Централне банке БиХ. Са 3. априлом ове године у Босни и Херцеговини има скоро 72.000 блокираних рачуна, а само од почетка 2016. и прва три месеца 2017. године блокирано је скоро 11.500 рачуна.

(РСЕ)
(Фото: Дејан Божић / РАС Србија)