Хоће ли Тодорићу главе доћи Русија?

У тренутку када је планула афера "Агрокомерц", прије 30 година, показаће касније анализе, па и судски процес против Абдића и његових сарадника, задуженост предузећа кретала се око 270 милиона долара. Толико су укупно били тешки Абдићеви "упади у платни систем", мјенице без покрића и други финансијски марифетлуци за којима је посезао у свом инвестицијском лудилу.

Босна и Херцеговина 20.03.2017 | 14:07 Док се посљедњих дана љуљају финансијски и пословни темељи највеће регионалне компаније, хрватског "Агрокора", док инвеститори-банке преузимају судбину царства породице Тодорић, добављачи збијају редове у наплати својих потраживања, а десетине хиљада запослених стрепе за  посао, нису ријетки аналитичари који случај "Агрокор" пореде са  афером "Агрокомерц".

Подсјетимо, навршава се тачно 30 година од избијања ове економско-полтичке афере у чијем је средишту био Фикрет Абдић и његов животни пројекат, пољопривредни комбинат из Велике Кладуше.



Постоје снажне повезнице између власника "Агрокора", хрватског тајкуна Ивице Тодорића и великокладушког Бабе-Фикрета Абдића. Повезују их, најприје, сродна пословна филозофија која није у стању препознати границу између пословне експанзије и неумјерене, готово самоубилачке мегаломаније. 

Ни Тодорић није, као што није ни Абдић знао контролисати и дисциплиновати своје пословне амбиције, укротитити инвестицијску похлепу која се комотно, безбрижно односила према финансијским ризицима и економским посљедицама. И код једног и другог тешко је разлучити визионарство од авантуризма.

ФИКРЕТОВА КОКОШИЈА ПРСА
 
И Тодорић и Абдић су продукти и конструкти времена и политичког амбијента у којем су настајали њихови пословни свјетови. Абдић - социјалистичког, самоуправног, договорног, дакле не-тржишног, или не нужно тржишног, а Тодорић транзицијског, крипто-капиталистичког.

Треба, међутим, знати да је транзиција, односно претварање (и) у Хрватској била ствар  договора, односно политичког диктата владајуће елите. Тодорић и његови потомци били су само једна од 200 богатих породица којима је Туђманова власт у руке предала економску будућност сусједне државе.

И Фикрет Абдић је годинама, па и деценијама, био миљеник и фаворит власти. Боље речено-једног њеног дијела, оног персонализованог у фамилији Поздерац и њиховим кадровима у привреди, финанцијама, правосуђу.

Био је члан највиших полтичких форума, свијетао, жив примјер могућности социјалистичког економског препорода читаве једне вијековима запуштене и напуштене босанскохерцеговачке регије, Цазинске Крајине.

Но, постоји битна, структурална  разлика између пословних царстава Ивице Тодорића и Фикрета Абдића: предратни фанатични цвјећар родом из Имотског, Тодорић, своју је империји градио купујући постојеће, углавном успјешне и профитабилне пољопривредне и трговачке фирме ("Ледо", Јамница", "Конзум", "Сарајевски Кисељак", "Мерцатор"...).

 Абдић је своје крајишко "кокошије царство" стварао и подизао ни из чега, са голе ледине, "греен филед" пројектима, како се то данас корпоративним метајезиком каже.

У тренутку када је планула афера "Агрокомерц", прије 30 година, показаће касније анализе, па и судски процес против Абдића и његових сарадника, задуженост предузећа кретала се око 270 милиона долара. Толико су укупно били тешки Абдићеви "упади у платни систем", мјенице без покрића и други финансијски марифетлуци за којима је посезао у свом инвестицијском лудилу.

Укупна имовина "Агрокомерца" била је процијењена на преко милијарду и пол долара, дакле три пута већа од дугова.

Банке су, дакле, имале тзв. колетарерал, односно могле су дуговања намирити преко вриједне имовине "Агрокомерца" у БиХ, али и цијелој тадашњој заједничкој држави. Али, нису, јер су у случају "Агрокомерца" није радило о увођењу финансијског реда, него о рушењу политичког оквира у којем је "Агрокомерц" функционисао.

Радило се о унитаристичком, из Србије диктираном обрачуну са тзв. "републичким етатизмима", односно федералистичким политичким противницима у БиХ, а касније и другим републикама. Оптужница за "Агрокомерц" садржавала је паклене квалификације о "подривању економске суверености државе", односно "контрареволуционарну дјелатност".

Из савезног тужилаштва у Београду у БиХ ју је донио тадашњи високи дужносник МУП-а БиХ, данас Додикова десна рука Средоје Новић. Нико тада у Босни и Херцеговини није, највише из страха да и сам не буде осумњичен, и медијском артиљеријом ушуткан као контрареволуционар покушавао спасити велику, по свим параметрима перспективну и паметно осмишљену фирму из Кладуше.

 МЕГАЛОМАНИЈА ЈЕДНОГ "ВИЗИОНАРА"
 
Актуелна дуговања "Агрокора" банкама и добављачима процјењују се на око 12 милијарди марака и двоструко су већа од имовине уздрманог Тодорићевог концерна. Власт у Хрватској не жели се директно мијешати у кризу једне приватне компаније, али не може бити индиферентна према њеним могућим тешким посљедицама.

Потпуни слом Тодорићевог Концерна, поред осталог би, рецимо, Славонију претворио у демографску и економску пустару из које људи бјеже трбухом за крухом, као што су Крајишници бјежали прије појаве Абдића и "Агрокомерца"...

Нису ријетки аналитичари, па и политичари у Хрватској који кризу у "Агрокору", која није од јуче, него је контстанта већ неколико година, доводе у везу са чињеницом да је концерн највећи дужник руској државној "Сбербанке". Докази који се нуде нису лишени геополитичке а не само финансијске логике.



Можда је случајно, а можда и није, да руски амбасадор у Хрватској, у потпуно милитаристичком маниру, најави прекид кредитирања Тодорића само неколико дана након што је хрватски премијер Пленковић понудио "братску помоћ" Украјини и мирној реинтеграцији Крима по хрватском моделу.

Босна и Херцеговина је прије 30 година мегаломанију једног "визионара" и њену инструментализацију у државно-политичке обрачуне платила тешком политичком и економском цијеном.  

Је ли слично дизајнирана и криза у "Агрокору" треба сачекати, па закључивати. Сличности и аналогије између успона и пада Тодорића и Абдића јесу примјетне, не могу бити достатне за озбиљне закључке. 

(слободнабосна.ба)