Космет: Дан када су убили оца и сина

Прије 13 година, 17. марта 2004, догодио се погром над Србима на Косову и Метохији. Вера Столић сјећа се како је за неколико сати остала без својих најближих. У погрому убијено 28 људи, 4. 000 Срба протјерано из Покрајине, подсјећају Новости.

Србија 17.03.2017 | 09:32

Мој син Борко (1982) и супруг Добривоје (1955) убијени су буквално на кућном прагу. Мужа су ми усмртили хицем у главу, а сина рафалима погодили у стомак и у главну артерију, због чега је искрварио на путу до базе Бондстил.

Ово нам говори Вера Столић, која је тог трагичног 17. марта 2004. године у селу Драјковце, код Штрпца, остала у само неколико сати размака и без супруга, и без сина. Они су убијени зато што су Срби, зато што су се из расељеништва вратили у викендицу рођака у Драјковцу, селу покрај Штрпца. А ту су мислили да ће наћи мир послије избјеглиштва из родног Урошевца.

- Камо среће да се никада нисмо вратили... - парали су небо Верини јецаји за тада двадесетосмогодишњим сином и четрдесетдеветогодишњим супругом.

На данашњи дан, пре 13 година, није било лако бити Србин - нигде, а понајмање на Косову и Метохији. Уз измишљен повод - дављење двоје албанске деце, оптужени су Срби који су их, наводно, јурили, што се испоставило као обична лаж ширена медијским каналима мржње. Тада су косметски Албанци масовно нападали Србе и њихову имовину и светиње у Покрајини. У одуженом погрому погинуло је 28 људи, а најмање још 4.000 Срба је протјерано с Косова и Метохије. Збрисано је око хиљаду српских домова, оскрнављено и уништено 35 православних манастира...

Док се с тешком муком присјећа детаља тог страшног дана, Вера Столић каже да је те ноћи у кући била са супругом и млађим сином, док је старији Предраг (36) био у Младеновцу. Каже да је око десет сати увече њен супруг изашао, јер се зачуло дозивање из дворишта.

- Изашао је да види шта се догађа, али га је, док је још био на тротоару, вјероватно из близине погодио метак у главу. Од посљедица рањавања преминуо је на лицу мјеста. На братанца Борка, који је изашао из куће да види шта се дешава са оцем, људи сакривени иза шупе, надомак куће, отворили су рафалну паљбу, и један метак га је погодио у стомак а други у главну артерију - надовезује се на Верину причу брат и стриц убијених Столића, Милорад.

Он додаје да је његовом тешко рањеном братанцу указана прва помоћ у Дому здравља у Штрпцу, али да амерички војници Кфора нису дозволили украјинским војницима да га хеликоптером пребаце до базе Бондстил, гдје се налазила најближа савремено опремљена болница, већ је од посљедица крварења преминуо у санитету, током транспорта.

Косовски истражитељи само једном су узели изјаву од Вере Столић. Милорад каже да и даље не зна ко му је убио брата и братанца, али да су, према незваничним сазнањима, то учинили албански припадници косовске полиције, јер је тадашња посебна истрага Кфора показала да се отисци нађени на трави где су се скривали нападачи поклапају са обућом коју носе припадници косовске полиције, а да меци припадају оружју које користе.

Послије убиства мог брата и рањавања братанца, на лице мјеста дошли су војници Кфора. Услиједила је пуцњава између њих и албанских терориста скривених у мраку и заклоњених дрвећем. Зато мој братанац није одмах одвезен до прве здравствене установе, док су касније Албанци пуцали и на возило Хитне помоћи из Штрпца, које је тешко рањеног Борка требало да превезе до Бондстила - говори Милорад Столић.

(Новости)