Интервју - Андрија Прлаиновић: Мађарска лига је најбоља на свијету!

Новац, организација, квалитет. . . Ма, имају све! Наш ас се дотакао тима из клупског и репрезентативног ватерпола, о прошлости, али и будућности. . .

Остали спортови 14.03.2017 | 22:15 У тренуцима највећег успеха српског ватерпола, а то освајање златна олимпијске медаље у Рио де Жанеиру јесте, Андрија Прлаиновић је са разлогом продрмао нацију упозоривши на крајње депресивно стање у домаћим клубовима. Од тог августовог дана прошло је више од шест месеци, а ствари не да се нису помериле са мртве тачке, већ некако чак иду у рикверц.

За разлику од репрезентације са којом Прлаиновић и другови и ове године намеравају да пуцају на ново злато, сада на Светском првенству у Будимпешти.

"Ситуација је иста, односно јасна као дан. Наши клубови немају никакве такмичарске амбиције у Европи, нити у Јадранској лиги. Изузев, можда, Партизана, али је питање и да ли ће се он пласирати на Фајнал фор регионалног такмичења, иако је ове сезоне најслабија конкуренција откад се игра ова лига", рекао је Прлаиновић за МОЗЗАРТ Спорт.

Земља чија је ватерполо репрезентација тренутни власник све три титуле, олимпијске, светске и европске заиста је заслужила више. Прлаиновић наводи да ће, по старом, а лошем обичају најталентованији клинци спаковати кофере и срећу потражити у иностранству.

"Пратим и шта се дешава са младим играчима који имају потенцијал и развијају се. Има их неколико у Партизану, у Војводини. Све ово друго је још слабије. Уосталом, Партизан ће опет на крају сезоне остати без четири, пет играча, слична ће ситуација бити и у Војводини. Докле ће тако ствари моћи да функционишу, заиста не знам. Не видим светло на крају тунела за српски клупски ватерполо."

Наравно, Прлаиновић се дотакао и Црвене звезде, са којом је, као и са Партизаном, освојио Лигу шампиона. Врло сликовито је описао како му делује тренутно стање у овом клубу.

"О квалитету Звезде и ситуацији у том клубу довољно говори податак да се ове сезоне такмичи у Другој Јадранској лиги. То је клуб који је пре четири године био првак Европе, а сада не може да буде међу прва два у Другој регионалној лиги. У ствари, можда је најбоља слика стања у којем се налази Звезда то што игра у Зрењанину. Шта рећи после тога?"

Реални песимизам који стоји иза оваквих тврдњи Прлаиновић темељи на простој чињеници да се, како каже, не види помак колико год разни клупски челници и истакнуте ватерполо личности указивале на то.

"Нисам сигуран да уопште постоје воља и жеља да се нешто реши. Потребно је да људи који воде клубове седну са онима који могу да помогну. Мора да се успостави нека стабилност. Ништа се не дешава, ништа се не мења. Све је исто. Сви кукају да је лоше, да је потребна помоћ, а помоћи нема. Једноставно, не постоје назнаке да ће бити боље."

Прлаиновић каже да у овом тренутку репрезентација још не осећа последице овакве ситуације у клупском ватерполу, али још једном упозорава да ће то релативно брзо да дође на наплату.

"База српског ватерпола довољно је велика да још неко време можемо да црпимо играче из ње. То ће вероватно трајати до Олимпијских игара у Токију 2020. Још увек можемо из групе од 20 играча да изабаремо 13 најбољих који ће сачувати репрезентацију Србије у светском врху. Уосталом, репрезентација је и у прошлости неколико пута успела да се издигне изнад лоше ситуације и врхунским резултатима буквално помогне опстанак спорта у Србији", наводи уз опаску да цела прича на ову тему може да се спакује у једноставну, а прилично болну реченицу:

"Резултати су никад бољи, а ситуција је никад гора."

А када су мало ведрије теме у питању, а то ватерполо репрезентација Србије без дилеме јесте, Прлаиновић објашњава где је, у ствари златна генерација, направила први корак ка успеху и колико је он био тежак.

"После лошег резултата на СП у Барселони 2013. године, као први задатак смо поставили повратак у сам врх и то се показало као најтежи изазов. ЕП у Будимпешти 2014. на којем смо освојили злато било је прекретница. После тога поставили смо као главни циљ златну медаљу на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. А онда смо се у неким интерним разговорима запитали:

'А што на путу до Рија не бисмо освојили и остала такмичења на којима учествујемо?'"

Звучи тако једноставно, али...

"Једноставно се све "погодило" у овој екипи. И када су у питању играчки, али и људски квалитети. Урадили смо нешто незапамћено. То је за велики понос свих нас, на девет такмичења, узели смо девет злата."

Недавно је одржан и жреб за Светско првенство у Будимпешти, где ће Србија да брани титулу, а противници у групној фази биће јој Шпанија, Грчка и Јужна Африка.

"Жреб не утиче много. Једноставно, сам себи правиш пут до медаље. Све зависи од твоје игре. Што се тиче Светског првенства, имамо добру проходност. Чини ми се да би противник у четвртфиналу, према пројекцијама, могла да нам буде Аустралија, а то је ипак екипа из другог ранга по квалитету. Наравно, пре тога морамо да освојимо прво место у групи, а ту ће нам Грчка и Шпанија бити велики конкуренти."

Иначе, Прлаиновић од прошлог лета игра за мађарски Солнок, екипу која би ове сезоне има заиста велике амбиције. Имао је у првом делу сезоне паузу због мононуклеозе, али се брже него што је очекивано, вратио у базен.

"Суштински сам задовољан, иако је први део сезоне обележила моја болест која ме је одвојила на неких 40-так дана од тренинга. Доста брзо сам се вратио у ритам и заиграо. Иначе, мислим да цела екипа Солнока игра веома добро од јануара, добили смо доста утакмица и то углавном убедљиво. До краја другог дела шампионата остале су нам још четири утакмице, а најбитнија ће бити она у Егеру. То је дуел који ће одлучити о првом месту пред плеј-оф. Нама ће у тој утакмици вероватно да одговара и реми. Велике су шансе да са Егером играмо и финале за титулу."

Ове сезоне национални шампионат наших северних комшија апсолутно је преузео примат од Италијана као најквалитетније првенство у Европи. Прлаиновић објашњава и зашто је тако.

"Мађарска лига у овом тренутку за ватерполо представља оно што је немачка Бундеслига у рукомету. Сјајно је организована, ту је велика концентрација квалитета. И у осталим лигама имате један или два клуба који одскачу. А у Мађарској међу осам најбољих екипа уопште није велико изненађење када неко изгуби бодове на страни. Има много интересантних утакмица. Једино што смо се можда у последње време издвојили Егер и ми. Мађари имају лигу која ће и будућности бити још јача и неће имати конкуренцију."

Снага тог такмичења, према његовим речима, поред огромне традиције коју ватерполо има у Мађарској, лежи и у великој платежној моћи клубова.

"Сада су мађарски клубови финансијски знатно јачи него последњих година. Све је кренуло од појаве јаког Солнока. Са њим је почела и својеврсна инвазија српских играча у Мађарску, има нас преко 20. Они су први довели једног српског репрезентативца, Живка Гоцића. После је стигао Милан Алексић, па Стефан Митровић, а онда и остали. После српских, почели су да долазе и други инострани врхунски ватерполисти."

А ова својеврсна револуција, наставља Прлаиновић, довела је до тога да неће бити изненађење да чак три мађарска представника буду у борби за титулу шампиона Европе ове сезоне.

"ОСЦ, Солнок, Ференцварош и Егер сигурно спадају међу осам финансијски најјачих клубова у Европи. Врло лако може да се деси да три од шест клубова на Фајнал сиксу буду мађарски, односно да се на завршном турниру нађу и Солнок и Егер и ОСЦ. А ту је и Ференцварош који игра финале Еврокупа. Такође, не треба заборавити на Вашаш и Хонвед, које су велике ватерполо институције у Мађарској, најтрофејнији клубови у земљи и имају велику традицију. Тренутно су у малом заостатку, за поменутом четворком."

Систем - реч која се намеће као главни узрок успеха и снаге мађарских клубова. Због тога су Мађари претекли и некада много "јаче играче". 

"У Мађарској је направљен јасан систем финансирањан од стране државе. Неко добија више, неко мање, али има за све. И никоме клубови не остају дужни. Мађарска је у овом тренутку и у том сегменту чак корак испред Италије."

А када је тако темељно постављен систем, онда није ни чудо што се од клубови као што је Солнок у овом тренутку захтева и освајање најважнијег трофеја у европском клупском ватерполу.

"Солнок у Лиги шампиона има највише амбиције, прошле сезоне освојили смо треће место, у полуфиналу смо одиграли против Олимпијакоса утакмицу са невероватном завршницом. Ове сезоне први циљ нам је да направимо корак више и уђемо у финале. Изузетно смо мотивисани, а не треба заборавити и да се Фајнал сикс игра у Будимпешти. Освајање трофеја била би огромна ствар за Солнок, а сигуран сам да ћемо имати велике шансе за то."

Прлаиновић сматра и да је већ јасно ко ће бити главна конкуренција у овој борби.

"Поред три мађарска клуба, за очекивати је да на Фајнал сиксу заиграју Про Реко, Олимпијакос и Југ. Они изгледају најбоље у Евролиги, а и пре почетка сезоне могло је да се претпостави да су они међу главним фаворитима."

Најбољи доказ колико се Прлаиновићу допада у Солноку је и податак да је продужио сарадњу.

"Са Солноком сам договорио и потписао сарадњу на још две године. Полако учим језик, добро ми иде, али јесте тежак. Гоцић и Алексић су научили, они причају мађарски, потрудићу се да ускоро и ја пропричам."

Упркос свему и после толико медаља, трофеја и утакмица, Прлаиновић осећа ону праву спортску глад која краси највеће.

"Још имам довољно мотива да гурам даље. Најбоље године су пред нама. Кад осетим после неког тренинга да нисам довољно 'љут' што је неко од саиграча био боли од мене, то ће значити да нисам за репрезентацију. Међутим, и даље се нервирам кад је неко бољи од мене у дуелу на тренингу. Док је тако, знам да и даље могу да пружим много. А кад дође време, биће надам се ту неко од млађих да ме замени."

Али да би заиста и било тако, неко би морао да чује апеле и упозорења, и Прлаиновића и свих осталих, а онда се можда и појави оно светло на крају тунела. У супротном ћемо тумарати у мраку и још једном доказати да смо сами себи, и у спорту, највећи непријатељи.

Извор: моззартспорт