Intervju - Andrija Prlainović: Mađarska liga je najbolja na svijetu!
Novac, organizacija, kvalitet. . . Ma, imaju sve! Naš as se dotakao tima iz klupskog i reprezentativnog vaterpola, o prošlosti, ali i budućnosti. . .
Ostali sportovi 14.03.2017 | 22:15Za razliku od reprezentacije sa kojom Prlainović i drugovi i ove godine nameravaju da pucaju na novo zlato, sada na Svetskom prvenstvu u Budimpešti.
"Situacija je ista, odnosno jasna kao dan. Naši klubovi nemaju nikakve takmičarske ambicije u Evropi, niti u Jadranskoj ligi. Izuzev, možda, Partizana, ali je pitanje i da li će se on plasirati na Fajnal for regionalnog takmičenja, iako je ove sezone najslabija konkurencija otkad se igra ova liga", rekao je Prlainović za MOZZART Sport.
Zemlja čija je vaterpolo reprezentacija trenutni vlasnik sve tri titule, olimpijske, svetske i evropske zaista je zaslužila više. Prlainović navodi da će, po starom, a lošem običaju najtalentovaniji klinci spakovati kofere i sreću potražiti u inostranstvu.
"Pratim i šta se dešava sa mladim igračima koji imaju potencijal i razvijaju se. Ima ih nekoliko u Partizanu, u Vojvodini. Sve ovo drugo je još slabije. Uostalom, Partizan će opet na kraju sezone ostati bez četiri, pet igrača, slična će situacija biti i u Vojvodini. Dokle će tako stvari moći da funkcionišu, zaista ne znam. Ne vidim svetlo na kraju tunela za srpski klupski vaterpolo."
Naravno, Prlainović se dotakao i Crvene zvezde, sa kojom je, kao i sa Partizanom, osvojio Ligu šampiona. Vrlo slikovito je opisao kako mu deluje trenutno stanje u ovom klubu.
"O kvalitetu Zvezde i situaciji u tom klubu dovoljno govori podatak da se ove sezone takmiči u Drugoj Jadranskoj ligi. To je klub koji je pre četiri godine bio prvak Evrope, a sada ne može da bude među prva dva u Drugoj regionalnoj ligi. U stvari, možda je najbolja slika stanja u kojem se nalazi Zvezda to što igra u Zrenjaninu. Šta reći posle toga?"
Realni pesimizam koji stoji iza ovakvih tvrdnji Prlainović temelji na prostoj činjenici da se, kako kaže, ne vidi pomak koliko god razni klupski čelnici i istaknute vaterpolo ličnosti ukazivale na to.
"Nisam siguran da uopšte postoje volja i želja da se nešto reši. Potrebno je da ljudi koji vode klubove sednu sa onima koji mogu da pomognu. Mora da se uspostavi neka stabilnost. Ništa se ne dešava, ništa se ne menja. Sve je isto. Svi kukaju da je loše, da je potrebna pomoć, a pomoći nema. Jednostavno, ne postoje naznake da će biti bolje."
Prlainović kaže da u ovom trenutku reprezentacija još ne oseća posledice ovakve situacije u klupskom vaterpolu, ali još jednom upozorava da će to relativno brzo da dođe na naplatu.
"Baza srpskog vaterpola dovoljno je velika da još neko vreme možemo da crpimo igrače iz nje. To će verovatno trajati do Olimpijskih igara u Tokiju 2020. Još uvek možemo iz grupe od 20 igrača da izabaremo 13 najboljih koji će sačuvati reprezentaciju Srbije u svetskom vrhu. Uostalom, reprezentacija je i u prošlosti nekoliko puta uspela da se izdigne iznad loše situacije i vrhunskim rezultatima bukvalno pomogne opstanak sporta u Srbiji", navodi uz opasku da cela priča na ovu temu može da se spakuje u jednostavnu, a prilično bolnu rečenicu:
"Rezultati su nikad bolji, a situcija je nikad gora."
A kada su malo vedrije teme u pitanju, a to vaterpolo reprezentacija Srbije bez dileme jeste, Prlainović objašnjava gde je, u stvari zlatna generacija, napravila prvi korak ka uspehu i koliko je on bio težak.
"Posle lošeg rezultata na SP u Barseloni 2013. godine, kao prvi zadatak smo postavili povratak u sam vrh i to se pokazalo kao najteži izazov. EP u Budimpešti 2014. na kojem smo osvojili zlato bilo je prekretnica. Posle toga postavili smo kao glavni cilj zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. A onda smo se u nekim internim razgovorima zapitali:
'A što na putu do Rija ne bismo osvojili i ostala takmičenja na kojima učestvujemo?'"
Zvuči tako jednostavno, ali...
"Jednostavno se sve "pogodilo" u ovoj ekipi. I kada su u pitanju igrački, ali i ljudski kvaliteti. Uradili smo nešto nezapamćeno. To je za veliki ponos svih nas, na devet takmičenja, uzeli smo devet zlata."
Nedavno je održan i žreb za Svetsko prvenstvo u Budimpešti, gde će Srbija da brani titulu, a protivnici u grupnoj fazi biće joj Španija, Grčka i Južna Afrika.
"Žreb ne utiče mnogo. Jednostavno, sam sebi praviš put do medalje. Sve zavisi od tvoje igre. Što se tiče Svetskog prvenstva, imamo dobru prohodnost. Čini mi se da bi protivnik u četvrtfinalu, prema projekcijama, mogla da nam bude Australija, a to je ipak ekipa iz drugog ranga po kvalitetu. Naravno, pre toga moramo da osvojimo prvo mesto u grupi, a tu će nam Grčka i Španija biti veliki konkurenti."
Inače, Prlainović od prošlog leta igra za mađarski Solnok, ekipu koja bi ove sezone ima zaista velike ambicije. Imao je u prvom delu sezone pauzu zbog mononukleoze, ali se brže nego što je očekivano, vratio u bazen.
"Suštinski sam zadovoljan, iako je prvi deo sezone obeležila moja bolest koja me je odvojila na nekih 40-tak dana od treninga. Dosta brzo sam se vratio u ritam i zaigrao. Inače, mislim da cela ekipa Solnoka igra veoma dobro od januara, dobili smo dosta utakmica i to uglavnom ubedljivo. Do kraja drugog dela šampionata ostale su nam još četiri utakmice, a najbitnija će biti ona u Egeru. To je duel koji će odlučiti o prvom mestu pred plej-of. Nama će u toj utakmici verovatno da odgovara i remi. Velike su šanse da sa Egerom igramo i finale za titulu."
Ove sezone nacionalni šampionat naših severnih komšija apsolutno je preuzeo primat od Italijana kao najkvalitetnije prvenstvo u Evropi. Prlainović objašnjava i zašto je tako.
"Mađarska liga u ovom trenutku za vaterpolo predstavlja ono što je nemačka Bundesliga u rukometu. Sjajno je organizovana, tu je velika koncentracija kvaliteta. I u ostalim ligama imate jedan ili dva kluba koji odskaču. A u Mađarskoj među osam najboljih ekipa uopšte nije veliko iznenađenje kada neko izgubi bodove na strani. Ima mnogo interesantnih utakmica. Jedino što smo se možda u poslednje vreme izdvojili Eger i mi. Mađari imaju ligu koja će i budućnosti biti još jača i neće imati konkurenciju."
Snaga tog takmičenja, prema njegovim rečima, pored ogromne tradicije koju vaterpolo ima u Mađarskoj, leži i u velikoj platežnoj moći klubova.
"Sada su mađarski klubovi finansijski znatno jači nego poslednjih godina. Sve je krenulo od pojave jakog Solnoka. Sa njim je počela i svojevrsna invazija srpskih igrača u Mađarsku, ima nas preko 20. Oni su prvi doveli jednog srpskog reprezentativca, Živka Gocića. Posle je stigao Milan Aleksić, pa Stefan Mitrović, a onda i ostali. Posle srpskih, počeli su da dolaze i drugi inostrani vrhunski vaterpolisti."
A ova svojevrsna revolucija, nastavlja Prlainović, dovela je do toga da neće biti iznenađenje da čak tri mađarska predstavnika budu u borbi za titulu šampiona Evrope ove sezone.
"OSC, Solnok, Ferencvaroš i Eger sigurno spadaju među osam finansijski najjačih klubova u Evropi. Vrlo lako može da se desi da tri od šest klubova na Fajnal siksu budu mađarski, odnosno da se na završnom turniru nađu i Solnok i Eger i OSC. A tu je i Ferencvaroš koji igra finale Evrokupa. Takođe, ne treba zaboraviti na Vašaš i Honved, koje su velike vaterpolo institucije u Mađarskoj, najtrofejniji klubovi u zemlji i imaju veliku tradiciju. Trenutno su u malom zaostatku, za pomenutom četvorkom."
Sistem - reč koja se nameće kao glavni uzrok uspeha i snage mađarskih klubova. Zbog toga su Mađari pretekli i nekada mnogo "jače igrače".
"U Mađarskoj je napravljen jasan sistem finansiranjan od strane države. Neko dobija više, neko manje, ali ima za sve. I nikome klubovi ne ostaju dužni. Mađarska je u ovom trenutku i u tom segmentu čak korak ispred Italije."
A kada je tako temeljno postavljen sistem, onda nije ni čudo što se od klubovi kao što je Solnok u ovom trenutku zahteva i osvajanje najvažnijeg trofeja u evropskom klupskom vaterpolu.
"Solnok u Ligi šampiona ima najviše ambicije, prošle sezone osvojili smo treće mesto, u polufinalu smo odigrali protiv Olimpijakosa utakmicu sa neverovatnom završnicom. Ove sezone prvi cilj nam je da napravimo korak više i uđemo u finale. Izuzetno smo motivisani, a ne treba zaboraviti i da se Fajnal siks igra u Budimpešti. Osvajanje trofeja bila bi ogromna stvar za Solnok, a siguran sam da ćemo imati velike šanse za to."
Prlainović smatra i da je već jasno ko će biti glavna konkurencija u ovoj borbi.
"Pored tri mađarska kluba, za očekivati je da na Fajnal siksu zaigraju Pro Reko, Olimpijakos i Jug. Oni izgledaju najbolje u Evroligi, a i pre početka sezone moglo je da se pretpostavi da su oni među glavnim favoritima."
Najbolji dokaz koliko se Prlainoviću dopada u Solnoku je i podatak da je produžio saradnju.
"Sa Solnokom sam dogovorio i potpisao saradnju na još dve godine. Polako učim jezik, dobro mi ide, ali jeste težak. Gocić i Aleksić su naučili, oni pričaju mađarski, potrudiću se da uskoro i ja propričam."
Uprkos svemu i posle toliko medalja, trofeja i utakmica, Prlainović oseća onu pravu sportsku glad koja krasi najveće.
"Još imam dovoljno motiva da guram dalje. Najbolje godine su pred nama. Kad osetim posle nekog treninga da nisam dovoljno 'ljut' što je neko od saigrača bio boli od mene, to će značiti da nisam za reprezentaciju. Međutim, i dalje se nerviram kad je neko bolji od mene u duelu na treningu. Dok je tako, znam da i dalje mogu da pružim mnogo. A kad dođe vreme, biće nadam se tu neko od mlađih da me zameni."
Ali da bi zaista i bilo tako, neko bi morao da čuje apele i upozorenja, i Prlainovića i svih ostalih, a onda se možda i pojavi ono svetlo na kraju tunela. U suprotnom ćemo tumarati u mraku i još jednom dokazati da smo sami sebi, i u sportu, najveći neprijatelji.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar