Размажени паразити неспособни за живот

Србија је прва у Европи по броју младих до 30. године, који остају да живе са родитељима. Ситуација се не мења битно ни у каснијим годинама, тако да смо према томе колико "деце" заувек остане у родитељском дому, не стварајући своју породицу, на високом шестом месту.

Србија 11.03.2017 | 09:14
Размажени паразити неспособни за живот
Финансијска ситуација, али и лагодност живота у родитељском дому, неки су од разлога због којих се само 1,4 одсто млађих од 30 година у Србији опредељује на самачки живот. У прилог тврдњи да је "хотел мама" најисплативији иду и подаци да га чак и након 30. године, велики број не напушта.

По броју људи који нису у браку, а и даље живе са родитељима, у односу на укупан број становника старих 30 и више година, Србија је на шестом месту (6,06 одсто) од 31 европске државе,.

"Ово је моје златно доба"

"Када сам добио посао, многи су ме питали да ли то значи да ћу се одселити од родитеља. Био сам шокиран. Зашто бих се уопште селио? Кева ми сваки дан прави ручак, пере веш и постељину, пружа ми подршку за све што радим и, што је најважније, плаћа ми практично све рачуне, а чак ми купује и одећу. Све ово значи да ја практично целу своју плату трошим на пиво, концерте и путовања. Ово је моје златно доба и морао бих да будем луд човек да се тога одрекнем. Језа ме хвата док слушам приче својих пријатеља о поскупљењима, трошковима, рачунима", искрен је Београђанин Милан В. (28).

Све сами мамини синови

Фото: Профимедиа

Јапански "парасаито схингуру", италијански "маммони", бразилски "паитроцинио", само су неки од назива за Милана и његове истомишљенике, који и након 30. године остају на истој адреси.

Од Европљана се, према подацима доступним Републичком заводу за статистику, најбрже осамостаљују Данци, док то најтеже пада Словенцима, Италијанима, Словацима, Грцима, Хрватима и – Србима.

Ипак, за овакву статистику у Србији, углавном су заслужни мушкарци, који чине чак 69,4 одсто особа старијих од 30. година, које се никада нису венчале и живе са родитељима.

Кад родитељи не пуштају

Ипак, сценарио из филма "Најлепше је код код куће", када тридесетогодишњаци толико уживају у животу са родитељима, да су њихови родитељи принуђени да унајмљују професионалце који би их убедили да оду од куће, у Србији је на нивоу научне фантастике.

"Моји родитељи су саградили велику породичну кућу и сматрали да би требало да и ја са девојком, сутра женом, живим у истој са њима, што мени и не одговара превише због тежине живљења у заједници. Углавном родитељи врше притисак да не идеш, из неких својих разлога. Ако бих да изнајмим стан, наступа прича како ћу давати кирију, уместо да новац улажем у кућу. Једино што ме сада задржава код њих, јесте новац и поштовање према њима и њиховом уложеном труду, али и то не значи да нећу отићи", прича Денис М. (30).

На нашим просторима чешчи је случај када родитељи на све начине покушавају да задрже своју "велику децу" под истим кровом.

"Доручак у кревету, постављена и врућа храна на столу по повратку са факултета/посла, ништа сређивање куће/прање/пеглање, само је део угађања у оквиру њене тактике 'код маме је најбоље'. Често би умела да каже и 'води те мама у шопинг '... Тешко је било одупрети се свему томе! 'Постаћу дете дебил, паразит, неспособна да се сутра бринем и о себи и о породици коју тек треба да створим' завладала је паника у мојој глави. Требало ми је времена да скапирам да су падања у несвест, тахикардија или изненадни болови на мој помен одласка, само добра глума", прича Београђанка (31) која се недавно успела да пресечу "пупнаву врпцу" и оде од маме. Тата је то поздравио.

Лепо ми је, али нисам паразит

Ипак, има и оних који са родитељима осим крова, деле и трошкове и кућне послове, те нема незадовољних страна.

"Искрено, нисам ни размишљала да одем. Живим сама са мајком и од посла се скоро не виђамо, али заједнички живот ми пружа неку сигурност и комфор.  Многи би рекли да сам размажена, али ретко ко има маму као што је моја и не видим потребу да се одвајам пре удаје", прича Марија (30).

Штедимо за стан, не бацамо паре на кирију

Чак и када превале тридесету и пронађу дечка или девојку, многи настављају да живе са својима.

"Наравно да би волели да живимо заједно, али нам је од плаћања кирије боље да штедимо паре да купимо стан", истиче један пар.

Према Попису из 2011. године, чак 357.777 грађана старијих од 30 година, изјаснило се као "дете" према положају у породици у којој живи, што сведочи о великом броју оних који управо у родитељском дому настављају живот са својим партнерима.

"У браку смо кратких девет месеци, живимо у кући са мојим родитељима. Волели бисмо да се одвојимо и живимо сами, али то нам је тренутно неизводљиво због финансија и неизвесности када је реч о послу. Само желим миран, самосталан, сигуран и нормалан живот", прича Дејан.

Новац ипак главни проблем

Како каже начелница Одељења за попис становништва РЗС Љиљана Ђорђевић, један од главних узрока за овакве бројеве, јесте финансијске природе.

У развијенијим европским земљама знатно је виши удео самаца испод 30 година (22% у Холандији; преко 20% у Норвешкој и на Исланду...).

"За разлику од развијених земаља Европе, у којима су млади људи у знатно бољој материјалној позицији, па почињу да живе самостално веома брзо по стицању пунолетства, овде млади људи не само да не напуштају родитељски дом након пунолетства или првог запослења, већ остају да живе заједно с њима и после формирања сопствене породице, јер им тешка економска ситуација, најчешће, не оставља могућност избора", каже она.

(Блиц.рс)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Ккккк

11.03.2017 08:34

На овим просторима је нормално да 3-4 генерације живе стално под истим кровом.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тако је Ккккк

12.03.2017 08:33

Овом прицом неко зели да прода неке "нове" вредности, игнорисајуци традицију неких простора.

Name

Ккккк

12.03.2017 10:53

Код нас углавном једно дијете с породицом остане да дохрани дједове и бабе а браћа и сестре с породицама се одијеле, осамостале посебно...