Razmaženi paraziti nesposobni za život

Srbija je prva u Evropi po broju mladih do 30. godine, koji ostaju da žive sa roditeljima. Situacija se ne menja bitno ni u kasnijim godinama, tako da smo prema tome koliko "dece" zauvek ostane u roditeljskom domu, ne stvarajući svoju porodicu, na visokom šestom mestu.

Srbija 11.03.2017 | 09:14 Finansijska situacija, ali i lagodnost života u roditeljskom domu, neki su od razloga zbog kojih se samo 1,4 odsto mlađih od 30 godina u Srbiji opredeljuje na samački život. U prilog tvrdnji da je "hotel mama" najisplativiji idu i podaci da ga čak i nakon 30. godine, veliki broj ne napušta.

Po broju ljudi koji nisu u braku, a i dalje žive sa roditeljima, u odnosu na ukupan broj stanovnika starih 30 i više godina, Srbija je na šestom mestu (6,06 odsto) od 31 evropske države,.

"Ovo je moje zlatno doba"

"Kada sam dobio posao, mnogi su me pitali da li to znači da ću se odseliti od roditelja. Bio sam šokiran. Zašto bih se uopšte selio? Keva mi svaki dan pravi ručak, pere veš i posteljinu, pruža mi podršku za sve što radim i, što je najvažnije, plaća mi praktično sve račune, a čak mi kupuje i odeću. Sve ovo znači da ja praktično celu svoju platu trošim na pivo, koncerte i putovanja. Ovo je moje zlatno doba i morao bih da budem lud čovek da se toga odreknem. Jeza me hvata dok slušam priče svojih prijatelja o poskupljenjima, troškovima, računima", iskren je Beograđanin Milan V. (28).

Sve sami mamini sinovi

Foto: Profimedia

Japanski "parasaito shinguru", italijanski "mammoni", brazilski "paitrocinio", samo su neki od naziva za Milana i njegove istomišljenike, koji i nakon 30. godine ostaju na istoj adresi.

Od Evropljana se, prema podacima dostupnim Republičkom zavodu za statistiku, najbrže osamostaljuju Danci, dok to najteže pada Slovencima, Italijanima, Slovacima, Grcima, Hrvatima i – Srbima.

Ipak, za ovakvu statistiku u Srbiji, uglavnom su zaslužni muškarci, koji čine čak 69,4 odsto osoba starijih od 30. godina, koje se nikada nisu venčale i žive sa roditeljima.

Kad roditelji ne puštaju

Ipak, scenario iz filma "Najlepše je kod kod kuće", kada tridesetogodišnjaci toliko uživaju u životu sa roditeljima, da su njihovi roditelji prinuđeni da unajmljuju profesionalce koji bi ih ubedili da odu od kuće, u Srbiji je na nivou naučne fantastike.

"Moji roditelji su sagradili veliku porodičnu kuću i smatrali da bi trebalo da i ja sa devojkom, sutra ženom, živim u istoj sa njima, što meni i ne odgovara previše zbog težine življenja u zajednici. Uglavnom roditelji vrše pritisak da ne ideš, iz nekih svojih razloga. Ako bih da iznajmim stan, nastupa priča kako ću davati kiriju, umesto da novac ulažem u kuću. Jedino što me sada zadržava kod njih, jeste novac i poštovanje prema njima i njihovom uloženom trudu, ali i to ne znači da neću otići", priča Denis M. (30).

Na našim prostorima češči je slučaj kada roditelji na sve načine pokušavaju da zadrže svoju "veliku decu" pod istim krovom.

"Doručak u krevetu, postavljena i vruća hrana na stolu po povratku sa fakulteta/posla, ništa sređivanje kuće/pranje/peglanje, samo je deo ugađanja u okviru njene taktike 'kod mame je najbolje'. Često bi umela da kaže i 'vodi te mama u šoping '... Teško je bilo odupreti se svemu tome! 'Postaću dete debil, parazit, nesposobna da se sutra brinem i o sebi i o porodici koju tek treba da stvorim' zavladala je panika u mojoj glavi. Trebalo mi je vremena da skapiram da su padanja u nesvest, tahikardija ili iznenadni bolovi na moj pomen odlaska, samo dobra gluma", priča Beograđanka (31) koja se nedavno uspela da preseču "pupnavu vrpcu" i ode od mame. Tata je to pozdravio.

Lepo mi je, ali nisam parazit

Ipak, ima i onih koji sa roditeljima osim krova, dele i troškove i kućne poslove, te nema nezadovoljnih strana.

"Iskreno, nisam ni razmišljala da odem. Živim sama sa majkom i od posla se skoro ne viđamo, ali zajednički život mi pruža neku sigurnost i komfor.  Mnogi bi rekli da sam razmažena, ali retko ko ima mamu kao što je moja i ne vidim potrebu da se odvajam pre udaje", priča Marija (30).

Štedimo za stan, ne bacamo pare na kiriju

Čak i kada prevale tridesetu i pronađu dečka ili devojku, mnogi nastavljaju da žive sa svojima.

"Naravno da bi voleli da živimo zajedno, ali nam je od plaćanja kirije bolje da štedimo pare da kupimo stan", ističe jedan par.

Prema Popisu iz 2011. godine, čak 357.777 građana starijih od 30 godina, izjasnilo se kao "dete" prema položaju u porodici u kojoj živi, što svedoči o velikom broju onih koji upravo u roditeljskom domu nastavljaju život sa svojim partnerima.

"U braku smo kratkih devet meseci, živimo u kući sa mojim roditeljima. Voleli bismo da se odvojimo i živimo sami, ali to nam je trenutno neizvodljivo zbog finansija i neizvesnosti kada je reč o poslu. Samo želim miran, samostalan, siguran i normalan život", priča Dejan.

Novac ipak glavni problem

Kako kaže načelnica Odeljenja za popis stanovništva RZS Ljiljana Đorđević, jedan od glavnih uzroka za ovakve brojeve, jeste finansijske prirode.

U razvijenijim evropskim zemljama znatno je viši udeo samaca ispod 30 godina (22% u Holandiji; preko 20% u Norveškoj i na Islandu...).

"Za razliku od razvijenih zemalja Evrope, u kojima su mladi ljudi u znatno boljoj materijalnoj poziciji, pa počinju da žive samostalno veoma brzo po sticanju punoletstva, ovde mladi ljudi ne samo da ne napuštaju roditeljski dom nakon punoletstva ili prvog zaposlenja, već ostaju da žive zajedno s njima i posle formiranja sopstvene porodice, jer im teška ekonomska situacija, najčešće, ne ostavlja mogućnost izbora", kaže ona.

(Blic.rs)