Анализа: Скок као Иванин виђен само ТРИ пута у историји!
Од јануара 1989. године, па до протеклог викенда у Београду, НИКО није учинио то што је успела Ивана Шпановић.
Остали спортови 06.03.2017 | 23:10Време је пролазило, европска шампионка гледала је ка семафору и свом тренеру Горану Обрадовићу, а онда је Комбанк арена вриснула. Бројка је показала невероватних 7.24!
И они који су први пут гледали атлетику схватили су у моменту да су управо видели стварање нечег великог. Ивана је оборила сопствени рекорд и стала уз раме заиста најбољим европским скакачицама у историји.
Такав скок у дворани виђен је још само ТРИ пута у историји, а извеле су их такође вишеструке европске првакиње.
Славна Немица Хајке Дрекслер (52) летела је 13. фебруара 1988. године у Бечу, скочивши фасцинантних 7,37. Двострука освајачица олимпијског злата (Барселона 1992. и Сиднеј 2000.) тако је поставила циљ о којем је Ивана отворено говорила и у недељу.
"Циљ ми је да до краја каријере прескочим и тај рекорд од 7,37", изјавила је Шпановићева.
Дрекслер је четири пута освајала титулу шампионке Европе, а најбољи резултат на "затвореним" континенталним такмичењима поставила је у Будимпешти 1988, резултатом 7,30. На истом такмичењу, једном од најјачих у историји, сребрну медаљу освојила је њена велика ривалка, која је такође стварала историју...
Друго место је скоком 7,24 освојила представница Совјетског савеза Галина Чистјакова (54) и то је резултат који је Ивана у недељу изједначила, с тим да је Чистјакова наредног јануара заузела друго место на вечној листи, скочивши у дворани у Липецку 7,30 метара.
Рођена у Украјини, Чистјакова је после распада СССР преузела руско држављанство, а пред крај каријере такмичила се и под заставом Словачке. Она је власница светског рекорда у скоку у даљ на отвореном (7,52), постављеном на наступу у Лењинграду (Санкт Петербургу) 11. јуна 1988. године.
Од тада - од јануара 1989., па до протеклог викенда у Београду, НИКО се није приближио том резултату као Ивана.
Само поређење са таквим такмичаркама довољно говори који је ниво достигла Ивана и у каквом друштву ће остати заувек, без обзира на то да ли ће достићи границу на 7,37.
Осврт на резултате скока у даљ европских првенстава показује да су од 1989. године само две скакачице на тим смотрама летеле преко седам метара - Дрекслер у Паризу 1994. године и Дарја Клишина у Гетеборгу.
Ипак, ти скокови нису били ни приближно добри као Иванин.
Посматрано кроз бројке, у историји шампионата Европе само је ЈЕДНО злато освојено даљим скоком - и то је такође урадила само Немица Дрекслер.
Ово су шампионски резултати европских првенстава по годинама:
2017. (Београд) - ИВАНА ШПАНОВИЋ (СРБИЈА) 7,27
2015. (Праг) - ИВАНА ШПАНОВИЋ (СРБИЈА) 6,98
2013. (Гетеборг) - Дарја Клишина (Русија) 7,01
2011. (Париз) - Дарја Клишина (Русија) 6,80
2009. (Торино) - Ксенија Балта (Естонија) 6,87
2007. (Бирмингем) - Наиде Гомес (Португал) 6,89
2005. (Мадрид) - Наиде Гомес (Португал) 6,70
2002. (Беч) - Ники Ксанту (Грчка) 6,74
2000. (Гент) - Ерига Јохансон (Шведска) 6,89
1998. (Валенсија) - Фиона Меј (Италија) 6,91
1996. (Стокхолм) - Рената Нилсен (Данска) 6,76
1994. (Париз) - Хајке Дрекслер (Немачка) 7,06
1992. (Ђенова) - Лариса Бережнаја (Украјина) 7,00
1990. (Глазгов) - Галина Чистјакова (СССР) 6,85
1989. (Хаг) - Галина Чистјакова (СССР) 6,98
1988. (Будимпешта) - Хајке Дрекслер (ДР Немачка) 7,30
1987. (Лијевен) - Хајке Дрекслер (ДР Немачка) 7,12
1986. (Мадрид) - Хајке Дрекслер (ДР Немачка) 7,18
1985. (Пиреј) - Галина Чистјакова (СССР) 7,02
1984. (Гетеборг) - Су Херншо (Велика Британија) 6,70
1983. (Будимпешта) - Ева Муркова (Чехословачка) 6,77
1982. (Милано) - Сабине Евертс (СР Немачка) 6,70
1981. (Гренобл) - Карин Хенел (СР Немачка) 6,77
1980. (Синделфинген) - Ана Влодарчик (Пољска) 6,74
1979. (Беч) - Сигрун Сигл (ДР Немачка) 6,70
1978. (Праг) - Јармила Нигринова (Чехословачка) 6,62
1977. (Сан Себастијан) - Јармила Нигринова (Чехословачка) 6,63
1976. (Минхен) - Лидија Алфејева (СССР) 6,64
1975. (Катовице) - Дорина Катинеану (Румунија) 6,31
1974. (Рим) - Мета Антенен (Швајцарска) 6,69
1973. (Ротердам) - Дијана Јоргова (Бугарска) 6,45
1972. (Гренобл) - Бригите Ресен (СР Немачка) 6,58
1971. (Софија) - Хајде Росендал (СР Немачка) 6,64
1970. (Беч) - Виорика Вискополеану (Румунија) 6,56
1969. (Београд) - Ирена Шевинска (Пољска) 6,38
1968. (Мадрид) - Берит Бертхелсен (Норвешка) 6,43
1967. (Праг) - Берит Бертхелсен (Норвешка) 6,51
1966. (Дортмунд) - Татјана Шчелканова (СССР) 6,73
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар