Analiza: Skok kao Ivanin viđen samo TRI puta u istoriji!

Od januara 1989. godine, pa do proteklog vikenda u Beogradu, NIKO nije učinio to što je uspela Ivana Španović.

Ostali sportovi 06.03.2017 | 23:10 Tenzija je rasla dok je Ivana Španović sa oko 12.000 gledalaca iščekivala rezultat svog trećeg skoka. Usporeni snimak na centralnom video bimu pokazao je da je sve ispalo savršeno, da nije napravila prestup i da je izvela skok baš kako je i htela.

Vreme je prolazilo, evropska šampionka gledala je ka semaforu i svom treneru Goranu Obradoviću, a onda je Kombank arena vrisnula. Brojka je pokazala neverovatnih 7.24!

I oni koji su prvi put gledali atletiku shvatili su u momentu da su upravo videli stvaranje nečeg velikog. Ivana je oborila sopstveni rekord i stala uz rame zaista najboljim evropskim skakačicama u istoriji.

Takav skok u dvorani viđen je još samo TRI puta u istoriji, a izvele su ih takođe višestruke evropske prvakinje.

Slavna Nemica Hajke Dreksler (52) letela je 13. februara 1988. godine u Beču, skočivši fascinantnih 7,37. Dvostruka osvajačica olimpijskog zlata (Barselona 1992. i Sidnej 2000.) tako je postavila cilj o kojem je Ivana otvoreno govorila i u nedelju.

"Cilj mi je da do kraja karijere preskočim i taj rekord od 7,37", izjavila je Španovićeva.

Dreksler je četiri puta osvajala titulu šampionke Evrope, a najbolji rezultat na "zatvorenim" kontinentalnim takmičenjima postavila je u Budimpešti 1988, rezultatom 7,30. Na istom takmičenju, jednom od najjačih u istoriji, srebrnu medalju osvojila je njena velika rivalka, koja je takođe stvarala istoriju...

Drugo mesto je skokom 7,24 osvojila predstavnica Sovjetskog saveza Galina Čistjakova (54) i to je rezultat koji je Ivana u nedelju izjednačila, s tim da je Čistjakova narednog januara zauzela drugo mesto na večnoj listi, skočivši u dvorani u Lipecku 7,30 metara.

Rođena u Ukrajini, Čistjakova je posle raspada SSSR preuzela rusko državljanstvo, a pred kraj karijere takmičila se i pod zastavom Slovačke. Ona je vlasnica svetskog rekorda u skoku u dalj na otvorenom (7,52), postavljenom na nastupu u Lenjingradu (Sankt Peterburgu) 11. juna 1988. godine.

Od tada - od januara 1989., pa do proteklog vikenda u Beogradu, NIKO se nije približio tom rezultatu kao Ivana.

Samo poređenje sa takvim takmičarkama dovoljno govori koji je nivo dostigla Ivana i u kakvom društvu će ostati zauvek, bez obzira na to da li će dostići granicu na 7,37.

Osvrt na rezultate skoka u dalj evropskih prvenstava pokazuje da su od 1989. godine samo dve skakačice na tim smotrama letele preko sedam metara - Dreksler u Parizu 1994. godine i Darja Klišina u Geteborgu.

Ipak, ti skokovi nisu bili ni približno dobri kao Ivanin.

Posmatrano kroz brojke, u istoriji šampionata Evrope samo je JEDNO zlato osvojeno daljim skokom - i to je takođe uradila samo Nemica Dreksler.

Ovo su šampionski rezultati evropskih prvenstava po godinama:

2017. (Beograd) - IVANA ŠPANOVIĆ (SRBIJA) 7,27
2015. (Prag) - IVANA ŠPANOVIĆ (SRBIJA) 6,98
2013. (Geteborg) - Darja Klišina (Rusija) 7,01
2011. (Pariz) - Darja Klišina (Rusija) 6,80
2009. (Torino) - Ksenija Balta (Estonija) 6,87
2007. (Birmingem) - Naide Gomes (Portugal) 6,89
2005. (Madrid) - Naide Gomes (Portugal) 6,70
2002. (Beč) - Niki Ksantu (Grčka) 6,74
2000. (Gent) - Eriga Johanson (Švedska) 6,89
1998. (Valensija) - Fiona Mej (Italija) 6,91
1996. (Stokholm) - Renata Nilsen (Danska) 6,76
1994. (Pariz) - Hajke Dreksler (Nemačka) 7,06
1992. (Đenova) - Larisa Berežnaja (Ukrajina) 7,00
1990. (Glazgov) - Galina Čistjakova (SSSR) 6,85
1989. (Hag) - Galina Čistjakova (SSSR) 6,98
1988. (Budimpešta) - Hajke Dreksler (DR Nemačka) 7,30
1987. (Lijeven) - Hajke Dreksler (DR Nemačka) 7,12
1986. (Madrid) - Hajke Dreksler (DR Nemačka) 7,18
1985. (Pirej) - Galina Čistjakova (SSSR) 7,02
1984. (Geteborg) - Su Hernšo (Velika Britanija) 6,70
1983. (Budimpešta) - Eva Murkova (Čehoslovačka) 6,77
1982. (Milano) - Sabine Everts (SR Nemačka) 6,70
1981. (Grenobl) - Karin Henel (SR Nemačka) 6,77
1980. (Sindelfingen) - Ana Vlodarčik (Poljska) 6,74
1979. (Beč) - Sigrun Sigl (DR Nemačka) 6,70
1978. (Prag) - Jarmila Nigrinova (Čehoslovačka) 6,62
1977. (San Sebastijan) - Jarmila Nigrinova (Čehoslovačka) 6,63
1976. (Minhen) - Lidija Alfejeva (SSSR) 6,64
1975. (Katovice) - Dorina Katineanu (Rumunija) 6,31
1974. (Rim) - Meta Antenen (Švajcarska) 6,69
1973. (Roterdam) - Dijana Jorgova (Bugarska) 6,45
1972. (Grenobl) - Brigite Resen (SR Nemačka) 6,58
1971. (Sofija) - Hajde Rosendal (SR Nemačka) 6,64
1970. (Beč) - Viorika Viskopoleanu (Rumunija) 6,56
1969. (Beograd) - Irena Ševinska (Poljska) 6,38
1968. (Madrid) - Berit Berthelsen (Norveška) 6,43
1967. (Prag) - Berit Berthelsen (Norveška) 6,51
1966. (Dortmund) - Tatjana Ščelkanova (SSSR) 6,73

Izvor: mondo.rs