Сарајево досипа уље у ватру због ревизије

Политика у Босни се исцрпљује у међусобним размирицама како се неко не би досетио да постави питање економске мизерије у којој живе сви грађани, преноси ДW.

Босна и Херцеговина 26.02.2017 | 10:02 "Сарајево досипа уље у ватру", гласи наслов чланка у швајцарском Ноје цирхер цајтунгу. Дописник тог листа из Београда Андреас Ернст нема дилеме ко је отпочео нову епизоду затезања односа у БиХ – Бакир Изетбеговић који, како се тумачи, у Председништву у овој ствари има против себе и представника Срба и представника Хрвата. Ради се о захтеву за ревизију поступка по тужби БиХ против Србије за геноцид. Тај захтев је, без одлуке Председништва, предат у "пет до дванаест", пише лист.

"Распламсана дебата гура Босну у још једну кризу. У Београду реагују озлојеђено. Неприхватљиво је да приватна иницијатива Изетбеговића уназађује односе Срба и Бошњака за двадесет година, рекла је министарка правде Нела Кубуровић. Шеф владе Александар Вучић обећава да неће дозволити да нови конфликти спрече привредни опоравак земље. Изетбеговић негира да призива кризу. Њу, каже, изазивају они који су починили агресију на Босну и од тада рехабилитују ратне злочинце."

Швајцарски лист преноси став правника да су слабе шансе за успех захтева за ревизију јер је по том питању Међународни суд веома рестриктиван и узима у обзир само чињенице које су у последњих шест месеци изашле на светлост дана. "Непознато је какви су се нови сведоци или документи са таквом тежином наводно појавили у последње време. Процес против Радована Караџића, политичког вође босанских Срба, окончан је још пре годину дана. А током процеса против генерала Ратка Младића до данас нису изнети потпуно нови факти."

Ернст даље у тексту тумачи да је захтев за ревизију изазван роком који би иначе истекао 27. фебруара. "Изетбеговић жели да покаже својим политичким следбеницима да ће учинити све како би исправио неправду. Питање геноцида буди јаке емоције код Бошњака и Срба. Бошњаци су пресуду из 2007. доживели као скандалозну и поразну, док су је многи Срби посматрали као ослобађајућу. Она је то само делимично. Суд, наиме, није утврдио само да је армија босанских Срба у Сребреници починила геноцид – што Београд и представници српског ентитета у Босни до данас тврдоглаво поричу. Судије су уз то пребациле Београду да није урадио ништа у његовој моћи да спречи геноцид."

Аутор додаје да, осим приче о тужби, хроничне дискусије изазива и питање легитимитета целовите државе које увек изнова поставља председник РС Милорад Додик. "Његова политичка агенда се у многоме састоји у томе да представи Босну као палу државу и форсира српску аутономију до нивоа државности. Делује безмало иронично да управо он сада пребацује Изетбеговићу да изазива кризу институција у невољеној држави", пише циришки лист и закључује:

"Али тако функционише политика у Босни: политичари два ентитета виртуозно пребацују лопту из једног у друго двориште. Упозоравају на зле намере оних других и тиме доминирају јавном дебатом. Само да ником не падне на памет да прича о нечем другом – рецимо о економској ситуацији. Јер, када је о томе реч, са обе стране плота изгледа језиво: просечна плата је 430 евра, куповна моћ троструко мања од медијане земаља ЕУ. Пензионери морају да спајају крај с крајем са мање од 200 евра, незапосленост је 25 одсто. Протест против ових околности одвија се махом куповином авионске карте. Сваке године земљу напушта око 40.000 углавном добро образованих људи."



Део одговора на питање зашто је тако како је нуди данас Везер курир: "Ко ових дана путује југоисточном Европом и, уместо са политичарима, прича са упућеним посматрачима, историчарима, политиколозима, наићи ће на страх за који се веровало да је давно покопан", почиње Норберт Мапес-Нидик свој текст у бременском листу. "Све док је постојала нада у улазак у ЕУ, нико није превише озбиљно узимао кризе које државице региона производе у годишњем такту", пише овај добар познавала Балкана.

Званично још увек важи велико обећање дато на самиту ЕУ у Солуну 2003. године – ЕУ није комплетна без држава Западног Балкана. Са Србијом се чак конкретно преговара, пише Мапес-Нидик. Али то су, наводи се у тексту, ритуали иза којих се крије нестанак праве европске перспективе.

"Власти у региону томе се супротстављају ширењем оптимизма. Демонстративна увереност у приступање ЕУ одговара и њима и земљама ЕУ. Брисел може бити срећан што се кандидати баш не гурају пред вратима. А власти се радују што попушта притисак ЕУ да државе сазру за чланство, да се боре против корупције, спроведу темељне реформе. Једни би као да се прошире, други би као да приступе. (…) Парола да се приступањем ЕУ заправо приступа клубу богатих је суштински изгубила много од своје сјаја", додаје се у тексту.

Чланак у Везер куриру се завршава речима: "Аналитичари из региона једнодушно оцењују да без перспективе приступа ЕУ не прети окретање леђа Западу, већ јачање националистичких позиција – на свим странама."

(Б92/ДW.ЦОМ)