Исповијест жене која је побиједила рак

Предсједница удружења "Нови поглед“ у Мостару, Маја Мемић која већ 18 година живи у борби са карциномом дојке, отворено говори о животу са овом опаком болешћу, коју је како каже надјачала и побиједила снагом воље и жеље за животом.

Босна и Херцеговина 04.02.2017 | 15:46
Исповијест жене која је побиједила рак
"Први пут моје суочење са карциномом дојке било је 1998. године. Нисам имала ни навршених 40 година живота. Чула сам тада да се ради само преглед и мало сам негдје из медија видјела, из новинских чланака, али га нисам заиста редовно примјењивала. Можда је била и некако сретна околност да ја тада урадим самопреглед и да напипам квржицу. Одмах сам наравно реаговала и онда је услиједио оперативни дио, хемотепарије, радиотерапије", прича Мемић за Анадолију присјећајући се свога суочавања са тешком болешћу.

Спознаја и суочавање са опаком дијагнозом карцинома дојке за њу је била горко искуство, које никоме не бих пожељела.

"То је једноставно као да вам неко избије тло под ногама. Ви тада само чујете ријечи 'рак'. Ништа друго до вас не допире. Само у својој глави размишљате 'види болесна сам', 'болујем од рака', 'умријећу', јер 'рак је једанко смрт'. Ништа друго тада барем код мене није било, а послије сам видјела и кроз приче других жена да је тако било", појашњава Мемић.

Послије хемотерапије, које су како каже тада биле благе, коса јој није опала, па у средини у којој живи, веома мали број људи је и знао од чега болује. Није, како каже,  била способна речи своје болести ни изговорити више од седам година, док опака болест није узела маха и док није наступио рецидив који ју је поновно потпуно сломио.

"Када је рецидив наступио послије седам и по година, када се мени болест вратила, то сам пуно теже и психички и физички поднијела. Знала сам да ме пуно јаче и агресивније лијечење очекује, да ће бити пуно тежи пут изљечења", говори Мемићева присећајући се тога времена.

Тада је, како каже, за њу наступио прави животни понор. Срећом њена пријатељица која је међу ријеткима тада знала шта се догађа, тешком муком ју је приволила да се јави у Удружење "Нови поглед“ у Мостару за коју до тада,  садашња предсједница исте, није нити знала да постоји.

"Јавила сам се у Удружење 'Нови поглед'. Имала сам ту срећну околност да сам се одмах укључила у групе психопотпоре, у разговоре са психологом и ја сам тада осјетила да ја другачије некако гледам на све. Значи да ни тај рецидив не мора бити крај мога живота, да сам ја пуно јача од те дијагнозе. Да могу бити јача и да имам пуно неких љепших разлога да останем на овоме свијету, јер ту су моја дјеца, мој супруг, моји пријатељи и све моје. Да је живот заиста вриједан живљења, па макар он и дан трајао, вриједи се борити", отворено говори Мемићева за Анадолију о своме суочавањем са тешком болешћу карцинома.

Успјела је кренути даље тако што је сложила приоритете у глави и ставила себе на прво мјесто, што иначе, по њеном мишљењу и превентивно треба урадити свака особа.

"Стресан је већ сам моменат по сазнању дијагнозе, да се болује од карцинома.Тада не требају додатни стресови. Треба себи приуштити, колико се може љепшу и позитивнију и ведрију атмосферу", поручује Мемићева.

Она је од самог укључивања у Удружење „Нови поглед“ била активна чланица, а од 2011. године је именована предсједницом, те добро познаје најбољније приче и животне судбине оболелих од карцинома дојке и других малигних обољења.

Трагајући за лијеком пронашли смисао живота

Тврди да су неки чак у овој кобној болести, трагајући за лијеком пронашли и смисао живота.

"Имам једну колегицу из Бугојна, која је рекла: 'Ја сам тек почела да живим кад сам обољела од рака дојке, јер су сви пре били испред мене, а сада сам ја на првом месту'. То нас је јако насмијало, али заиста је то тако", каже Мемићева.

Болест карцинома, како наглашава увелико узрокује стрес и данашњи брзи темпо живота. Стога наглашава да је кључна превентива у борби против опаке болести, те савјетује свима здравима и обољелима да дневно нађу барем сат времена за себе и оно што их чини сретнима, те да смање тензије стреса и одбаце оно што им не годи.

БиХ без регистра обољелих

Мемићева истиче да је она имала среће, јер је болест дијагностикована на време, али и чињеницу кад је она обољела да је тада број обољелих био пуно мањи него сада и што је имала адекватно лијечење без проблема константног кварења апарата и нестајања цитостатика.

"Сваки дан сам примала дозу зрачења која је прописана, а данас већ од почетка једанаестог мјесеца, па негде до краја првог мјесеца ево чујете стално да је несташица цитостатика. Осам година ми стално, говоримо и упозоравамо да је несташица да су проблеми јавне набавке", наглашава она.

(Анадолија)

Коментари / 0

Оставите коментар