Нија баба знала за врага, па купила козу

Добро уходан сценарио, који се понавља свих ових година и по коме Милорад Додик кад упадне у политичку немилост и медијску кататонију, позове свог брата из Херцеговине, е да би направили медијску журку и политичку чорбу и сада је на снази.

Босна и Херцеговина 31.01.2017 | 13:30 Састала се браћа, одржали прессицу, саопштили свијету како треба преиспитати рад и састав Уставног суда БИХ...бла, бла, бла...Исувише је то досадно, а и некако није одјекнуло нити до Ливна, а камо ли даље.

А, у Ливну, гдје Драгана Човића зову још и капетан Драган (сами извуците паралеле, и метафоре), елем у Ливну веле како га много штошта тишти. Окренула му је леђа и Католичка црква и матица Хрватска, па се безбели осјећа као Миле у Београду, да не кажем, као прасе у Техерану, да не кажем баш, баш усамљено.

И тако су два јарана, политичка прагамтика и свемоћна локална тајкуна одлучила да се вежу један за другога. Управо је патетична и готово романтична ова српско-хрватска љубав у Босни. Кажем била би то лијепа и поучна ЛГБТ прича, да није лоших намјера љубавника.

О Милорадовом индуковању кризе, референдумисању, парадирању и на концу санкцијама од стране САД-а, знамо (готово) све.

Са друге стране, Човић је ћутологијом био поприлична енигма за јавост, увијек жељну све нових и нових информација. Ћутао, па се јавио.

Лијепа наша у њиховој

А, повод није био састанак са Додиком, него једна опскурна иницијатива.

У овом случају важи буквално она синтагма «исто срање, друго паковање». Једноставно, требало је оживјети политичку лешину Херцег Босну. И требало ју је некако заогрнути европским плаштом.

Поједини хрватски лобисти у Европском парламенту су се досјетили ове приче и покренули лавину коментара најавом да се припрема Резолуција о напретку БиХ за 2016. годину у којој се као пут за излаз из садашњег стања предлаже федерализација земље. Дабоме, да иза овога стоји једна мала група људи у Бриселу и да, свакако ово највише одговара Драгану Човићу.

Човићу је остало само да изрекламира једну од стотина бриселских иницијатива, које никада не угледају свјетлост дана и постане ко зна који по реду идејни отац «Федерализације БИХ». Потреба за трећим ентитетом, од кога зазире и Хрватска, овај пут је васкрсла из једне иницијативе и пуке Драганове потребе да остане у политичкој жижи, док губи тло под ногама клера и матице. Хоће ли успјети? Не да формира Херцег Босну, него да остане у фокусу? Безбели да хоће. Већ се, што би рекао Ћиро Блажевић, политичко Сарајево галванизирало и примило се на причу о реинкарнацији Херцег Босне. И да, дабоме да та прича никада и није била сахрањена, само је ето тако балзамовано чекала на нову рентерпретацију и неку опскурну инициајтиву.

Одмах се састао Хрватски народни сабор у Мостару и као у «златно Бобаново доба», настала је картографијска утрка у креирању «лијепе наше у њиховој». Било је ту свега. Али коначне обрисе «Федералне хрватске јединице» дао је Драган Човић, који је онако шаком и капом захватио добар дио Херцеговине, дијелова средишње Босне, Жепче и Посавину. Понијело човјека, па га пребацило.

Наравно да од ове творевине нема ништа у реалности. Томе си нити Човић не нада, али има једна лоша ствар, баш по њега и његов однос са Додиком. То је та Посавина, која би некако била хрватска, али је незгодација што је у Републици Српској. Још је већа незгодација, што Додик има златно правило да се сви могу играти трећег ентитета, али ни стопа РС-а неће ући у исти.

Е, сад настаје прави проблем на релацији Додик-Човић. Ево, још се портали нису нити охладили от коментара типа «Хрвати су браћа, све док разбијају Федерацију и не дирају РС», кад оно огласи се и потпредсједник исте те Републике Српске, Јосип Јерковић.

"Ја постављам питање гдје се ми данас налазимо и у каквом смо положају. Ми у РС смо данас изван ФБиХ гдје живи највећи број сународњака. Живимо у другом ентитету, живимо на врло различит начин од онога што имамо у Федерацији БиХ, а ја се надам да ће један већи дио Посавине и Републике Српске бити укључен у нову федералну јединицу и да ће остати мањи број људи изван те федералне јединице", рекао је Јерковић за Фену.

Република Српскохрватска

Дабоме да је фиктивна подјела Федерације, одјекнула као бомба у Сарајеву, али ништа мање неће грунути овакав приједлог потпредсејника РС-а нити у Бањалуци. Посве је сигурно да послије овога, дуго, дуго нећемо видјети заједничку пресицу Додика и Човића. Јер, не треба пуно памети, па да се види како би у «новом ентитету» били дијелови или читаве општине Дервента, Модрича, Брод, Шамац..., а то Додику нити у шали није тема прича.

Истина, издаће свог прагматичног брата Драгана и показати му пут за Западну Херцеговину, па нека се тамо игра картама. Но, не замјере они један другом. Посао је посао. Још ће из рукава извући пар «својих Хрвата», е да би показали свијету, Човићу и Сарајеву, добро извјежбаним и наученим фразама, како је недјељива Република Срспка, најљепше мјесто на свијету за живот Хрвата. Није него.

Са треће, сарајевске стране, сасвим сигурно ће челници СДА, искористити ову причу, као добар спин, не би ли узбуркали бошњачка национална зрнца и скренули погледе масе са физичких обрачуна у самој странци. И да, и они ће успјети у свом науму.

Народу покварени јогурт

Истина је како ова иницијатива има рок трајања попут отвореног јогурта на плус 40, али је Додик «одбранио Српску» , Човић оживљава Бобанове сне о босанској лијепој њиховој, а Бакиру је довољно да одмахне руком, каже- Ништа од свега тога, па да се забораве шакеташки дуели СДА главаша по Сребреници.

На страну, што ће збуњени и истраумирани народ, бомбардован трилијарадама терабајта информација о Трампу, Путину, Меркеловој, усташама, четницима, новом рату, бити додатно истраумиран. Народ се ионако користи по потреби једном у двије или четири године испред изборних кутија.

Са друге стране, ко је за ратно хушкање, сецесију, унитаризацију, нелегалне активности у БИХ било кад одговрао? Нико никада. А, не дај боже каквог сукоба, па неће велможе и политички тајкуни остављати здравље и животе у рововима. Ту је, опет, погађате народ.

На сву срећу, па је иницијатива о стварању трећег ентитета и некакве федерализације БИХ, недовољан разлог за било шта, осим продуженог политичког егзистирања на мапи Драгана Човића, Милорада Додика, Бакира Изетбеговића и пратеће им свите.

Драган Бурсац
Бука