Анализа: Сузе које значе историју...!

Пре осам година на истом месту заплакао је после пораза од Рафаела Надала и чувеног "Роџер, сори фор тудеј" на не баш сјајном енглеском.

Тенис 30.01.2017 | 23:50 Тог дана Шпанац га је победио 7:5, 3:6, 7:6(7-3), 3:6, 6:2 након епског меча, остваривши тада 13. победу над Швајцарцем и многи и данас цитирају ту Надалову изјаву као синоним његове доминације у међусобним дуелима.

Истина, добијао га је где је стигао, али је скоро деценију касније Федерер погодио кратку форхенд дијагоналу и после 3 сата и 38 минута поново заплакао, овога пута од среће.

Све се окренуло – са пуних 35 година стигао је до 18. Гренд слем трофеја, петог у Мелбурну, победивши управо играча са којим је имао највише проблема током каријере. Последњу велику титулу подигао је на Вимблдону 2012, да би сада, након шестомесечне паузе због повреде, доказао да и даље може да се носи са млађима.

Читав турнир је деловао надреално од првог тренутка и испоставило се да смо свакодневно присуствовали историји. Новак Ђоковић и Енди Мари испали су врло рано, док су друга двојица чланова 'велике четворке' напредовала, упркос томе што се ни сами нису надали да ће толико далеко догурати.

Поновио се Вимблдон 2008. године када су једини пут у финалу играли сестре Вилијамс, односно Федерер и Надал, само што је сада исход у мушком био другачији. Међутим, били смо врло близу да видимо пресликану ситуацију из Лондона јер се Рафа вратио после 2-1 у сетовима и имао брејк вишка у петом. Није издржао, испустио је сервис у шестом гему, а онда и у следећем за коначних 6:4, 3:6, 6:1, 3:6, 6:3.

Осим агресивности, менталне јачине и константне жеље да се он пита у поенима, нећемо бити превише паметни ако кажемо да је кључ финала у Роџеровом бекхенду. Ударац који је Надал максимално експлоатисао и "уништавао" годинама, сада је функционисао перфектно. Ритерном је погађао тачно шта је хтео, а мале измене у техници бекхенда му донеле предност у разменама које би иначе губио. Играо је много равније и са краћим замахом, гађајући претежно један замишљени квадрат терена.

Претходно је, још у раној фази турнира, победио играче попут Томаша Бердиха и Кеија Нишикорија, па нико не може да каже није заслужио да опет подигне 'Норман Брукс Челенџ куп', иако је овакав исход резултат необичног сплета околности.

Међутим, постоји и још нешто што умногоме утиче на резултате. Важно је да знате да је спорт игра великих бројева и да се они непрестано појављују.

Последњи пут када је Роџер Федерер био ван листе првих 10 носилаца на неком од Гренд слемова било је на УС опену 2002. године. Словио је за 13. фаворита, али је испао у четвртој рунди.

Те године је тријумфовао повратник Пит Сампрас – Американац је у Њујорк дошао баш као 17. носилац и добио све, укључујући и великог ривала Андреа Агасија у финалу. То је једном од највећих свих времена био последњи меч у каријери. Године 2017. момак из Базела је имао исти број испред свог имена и видимо шта се догодило. Изгледа да је било потребно и да прелетим 15.000 километара како би Федерер дошао до нове титуле, али верујте ми, милина га је гледати када је у форми.

Величину онога што је постигао моћи ћемо да увидимо тек након неког времена, можда чак и када се повуче, а до тада ћемо ипак моћи да кажемо како смо сведочили историји. Ја хоћу сигурно, већ знам причу коју ћу причати унуцима. Историју која блиста у споменутим сузама.

Освојити Гренд слем трофеј након шестомесечне паузе због повреде, постати други најстарији шампион икада, вратити се из онаквог минуса против једног Рафаела Надала – то не могу многи.

Можда зато и кажу да је најбољи свих времена.



Извор: Б92