Потпуно отворено - Жељко Обрадовић: Некад се питам да ли сам и даље Србин?!

Све је решено у кафани с Дејом... У великој исповести за Недељник Жељко Обрадовић говорио о недавном инциденту у Београду, спортским успесима и неуспесима, политици, бомбардовању, Атини 1995, Новом Саду 2005, свом Чачку, ономе што му највише смета у Србији...Одјеци од гостовања Фенербахче у Београду још увек се чују... Страсти се полако стишавају, а тренер турског тима, легендарни Жељко Обрадовић тврди да се после 2005. године и неуспеха репрезентација на Европском првенству много тога променило.

Кошарка 27.01.2017 | 23:52 После утакмице против Црвене звезде у Београду и изјаве да је "већи Србин од свих оних који су му погрдно скандирал у дворани Пионир", Жељко Обрадовић доспео је у центар пажње наше јавности. Србија, поларизована на звездаше и партизановце, још једном се, по ко зна који пут, "посвађала", а популарни Жоц је у највећем интервјуу датом неком српском медију говорио о томе и још многим стварима из своје пребогате каријере.

У разговору са Бранком Росићем из Недељника Обрадовић се дотакао многих тема - спортских успеха и неуспеха, историје кошарке, Атине 1995, Новог Сада 2005, али и политике, бомбардовања, деведесетих, медијске слике Србије и тога како му данас изгледају његова земља и његова два града, Чачак и Београд.

- Шта сам хтео да кажем када сам изјавио: “Ја сам велики Србин”? У годинама у којима сам освајао са репрезентацијом злата и сребра било је “наш тренер Жељко Обрадовић” а тада сам био тренер Реала, Хувентуда, Бенетона. А 2005. кад се десило оно на ЕП у Београду, нема више префикса “наш” него само “тренер Жељко Обрадовић”. Узмем некад пасош да видим да ли сам ја и даље наш или шта сам. Да видим да ли сам и даље Србин - поручио је Жељко Обрадовић у интервјуу за “Њузвик”.

Искусни стручњак се још једном осврнуо на утакмицу која је недавно одиграна у Београду.

- Јавили су се Неша Илић и Небојша Човић. Вече после тога био сам у кафани до касних сати са тренером Дејаном Радоњићем. Ту је крај и завршена прича.

Обрадовић се осврнуо на поделе у српском народу.

- Мени смета што у српском друштву постоје озбиљне поделе. Једна од тих је и она на Партизан и Звезду. Да поновим, био сам присутан и када су неки навијачи Партизана вређали неке људе. Увек сам утицао да, ако моји навијачи некога вређају, пробам да то стопирам. Имам велике пријатеље међу навијачима Звезде и добио сам многе поруке у којима ми се извињавају. Радио сам у Панатинаикосу који има велико ривалство са Олимпијакосом. И много, много навијача Олимпијакоса ми је прилазило у жељи да се слика са мном. Зато што су препознали ово о чему причам и да никада нисам рекао ружну реч о њима.

О теми која ће вечно болети све Србе Обрадовић је рекао:

"Најодговорнији за тај неуспех у Новом Саду сам ја, јер сам до краја живео у заблуди да чињеница што играмо код нас не може да доведе до тога да неки играчи показују толику нетрпељивост једни према другима. Ја сам у припремном периоду неке играче ставио заједно у собу, с капитеном и играчима за које се сумњало да могу да буду у неком смислу проблематични обавио сам разговор", враћао је филм на трагедију из 2005...

О родном граду...

"Чачак је у моје време био град пун живота. Живело се лепо, људи су имали могућност за нормално летовање и зимовање. Тога сада нема више. Сада нема посла, нема живота".

Говорио је Жоц и о дружењу са Драженом Петровићем, Дулетом Вујошевићем, Дудом Ивковићем, Савовићем и Богданом Диклићем, шта је за њега југоносталгија, шта је данас највећи проблем Србије, али и да ли мисли да би велика Југославија могла да се носи са Дрим тимом на мечу који се никада није догодио, на Олимпијским играма 1992. године...

Извор: блиц.рс/моззартспорт