Potpuno otvoreno - Željko Obradović: Nekad se pitam da li sam i dalje Srbin?!

Sve je rešeno u kafani s Dejom... U velikoj ispovesti za Nedeljnik Željko Obradović govorio o nedavnom incidentu u Beogradu, sportskim uspesima i neuspesima, politici, bombardovanju, Atini 1995, Novom Sadu 2005, svom Čačku, onome što mu najviše smeta u Srbiji...Odjeci od gostovanja Fenerbahče u Beogradu još uvek se čuju... Strasti se polako stišavaju, a trener turskog tima, legendarni Željko Obradović tvrdi da se posle 2005. godine i neuspeha reprezentacija na Evropskom prvenstvu mnogo toga promenilo.

Košarka 27.01.2017 | 23:52 Posle utakmice protiv Crvene zvezde u Beogradu i izjave da je "veći Srbin od svih onih koji su mu pogrdno skandiral u dvorani Pionir", Željko Obradović dospeo je u centar pažnje naše javnosti. Srbija, polarizovana na zvezdaše i partizanovce, još jednom se, po ko zna koji put, "posvađala", a popularni Žoc je u najvećem intervjuu datom nekom srpskom mediju govorio o tome i još mnogim stvarima iz svoje prebogate karijere.

U razgovoru sa Brankom Rosićem iz Nedeljnika Obradović se dotakao mnogih tema - sportskih uspeha i neuspeha, istorije košarke, Atine 1995, Novog Sada 2005, ali i politike, bombardovanja, devedesetih, medijske slike Srbije i toga kako mu danas izgledaju njegova zemlja i njegova dva grada, Čačak i Beograd.

- Šta sam hteo da kažem kada sam izjavio: “Ja sam veliki Srbin”? U godinama u kojima sam osvajao sa reprezentacijom zlata i srebra bilo je “naš trener Željko Obradović” a tada sam bio trener Reala, Huventuda, Benetona. A 2005. kad se desilo ono na EP u Beogradu, nema više prefiksa “naš” nego samo “trener Željko Obradović”. Uzmem nekad pasoš da vidim da li sam ja i dalje naš ili šta sam. Da vidim da li sam i dalje Srbin - poručio je Željko Obradović u intervjuu za “Njuzvik”.

Iskusni stručnjak se još jednom osvrnuo na utakmicu koja je nedavno odigrana u Beogradu.

- Javili su se Neša Ilić i Nebojša Čović. Veče posle toga bio sam u kafani do kasnih sati sa trenerom Dejanom Radonjićem. Tu je kraj i završena priča.

Obradović se osvrnuo na podele u srpskom narodu.

- Meni smeta što u srpskom društvu postoje ozbiljne podele. Jedna od tih je i ona na Partizan i Zvezdu. Da ponovim, bio sam prisutan i kada su neki navijači Partizana vređali neke ljude. Uvek sam uticao da, ako moji navijači nekoga vređaju, probam da to stopiram. Imam velike prijatelje među navijačima Zvezde i dobio sam mnoge poruke u kojima mi se izvinjavaju. Radio sam u Panatinaikosu koji ima veliko rivalstvo sa Olimpijakosom. I mnogo, mnogo navijača Olimpijakosa mi je prilazilo u želji da se slika sa mnom. Zato što su prepoznali ovo o čemu pričam i da nikada nisam rekao ružnu reč o njima.

O temi koja će večno boleti sve Srbe Obradović je rekao:

"Najodgovorniji za taj neuspeh u Novom Sadu sam ja, jer sam do kraja živeo u zabludi da činjenica što igramo kod nas ne može da dovede do toga da neki igrači pokazuju toliku netrpeljivost jedni prema drugima. Ja sam u pripremnom periodu neke igrače stavio zajedno u sobu, s kapitenom i igračima za koje se sumnjalo da mogu da budu u nekom smislu problematični obavio sam razgovor", vraćao je film na tragediju iz 2005...

O rodnom gradu...

"Čačak je u moje vreme bio grad pun života. Živelo se lepo, ljudi su imali mogućnost za normalno letovanje i zimovanje. Toga sada nema više. Sada nema posla, nema života".

Govorio je Žoc i o druženju sa Draženom Petrovićem, Duletom Vujoševićem, Dudom Ivkovićem, Savovićem i Bogdanom Diklićem, šta je za njega jugonostalgija, šta je danas najveći problem Srbije, ali i da li misli da bi velika Jugoslavija mogla da se nosi sa Drim timom na meču koji se nikada nije dogodio, na Olimpijskim igrama 1992. godine...

Izvor: blic.rs/mozzartsport