Горостас из Јадра

У организацији Српске краљевске академије научника и ументника, јуче је у капели чесме "Девет Југовића" у манастиру Троноша, архијерејски заменик Епархије шабачке Мирко Вилотић, са духовником те древне богомоље, задужбине Немањића, и свештенством из Јадра, служио помен академику професору др Јовану Цвијићу, на дан када је, пре тачно 90 година, преминуо.

Србија 16.01.2017 | 18:20 Благосиљајући помен, епископ шабачки Лаврентије, почасни академик Скану, поручио је да "род славећи знамените личности даје светао пример младима да стварају дела којима ће задужити и отаџбину и род, на радост своје Цркве".

"Поносни смо што је Јован Цвијић био на челу Српске краљевске академије, који је у њеном раду оставио огроман траг, уосталом као у свему што је радио, и као научник истраживач Балканског полуострва, и као ректор Београдског универзитета, и као председник Српског географскјог друштва, које је основао и развио у корист науке планетарног значаја", рекао је академик професор др Мирко Керкез, председник Научног већа Скану, који је био на овој светковини Цвијићу у част, у друшту академика Срете Ноге, Драгомира Мирковића.

Географија, антропологија и друге сродне научне гране и области у Јовану Цвијићу добиле су, и за живота, и за сва времена снажну полугу за нова истраживања, за нова знања и сазнања. И као почасни професор најпрестижнијих европских факултета, и поштован широм Европе и света, истакао је академик Керкез, "овај научник из Јадра и Србије само је више био везан за свој род, своју отаџбину, свој град и крај, своју цркву коју је изузетно поштовао као и она њега".

Академик Драгољуб Драго Мирковић нагласио је да је "по многим мишљењима Цвијић, иначе рођени Лозничанин, наш најсвестранији научник, горостас науке и снажна личност достојна највећег поштовања за сва времене, па га се Скану, зато, радо сећа, не само у дане попут овог".

"Јован Цвијић је једно од оних чеда српског рода, које ће увек бити у свежем сећању", истакао је Мирковић.

Протођакон др Љубомир Ранковић из Епархије шабачке СПЦ, као врстан познавалац Цвијићеве биографије, казао је да "славни Јадранин спада у ред најчувенијих светских умова на кога је мајка имала значајан утицај". Подсетио је на доласке Цвијића са мајком Маријом у Манастир Троношу и мољење Богу код шупљих букви у којима су биле иконице.

"Ту духовну димензију наслеђену од мајке, пешачење од Лознице, преко Тршића до Лознице, разговоре са њом, Цвијић је касније само надограђивао, што је дало важан подстицај његовом огромном научном делу", каже др Ранковић.

"Тачно пре три деценије у `Гласу цркве` писао сам о Цвијићу као великом научнику који је био религиозан, што је само унапредило његово стваралаштво. Тада је то требало и да се доказује, а срећом више не треба, па смо сабрани и сложни, уз највиши пијетет према њему, у Троноши, богомољи која је и њему, као и још једном великом Јадранину Вуку Караџићу, отворила прве, шире видике за живот."

БН телевизија (В. М.)