Gorostas iz Jadra

U organizaciji Srpske kraljevske akademije naučnika i umentnika, juče je u kapeli česme "Devet Jugovića" u manastiru Tronoša, arhijerejski zamenik Eparhije šabačke Mirko Vilotić, sa duhovnikom te drevne bogomolje, zadužbine Nemanjića, i sveštenstvom iz Jadra, služio pomen akademiku profesoru dr Jovanu Cvijiću, na dan kada je, pre tačno 90 godina, preminuo.

Srbija 16.01.2017 | 18:20 Blagosiljajući pomen, episkop šabački Lavrentije, počasni akademik Skanu, poručio je da "rod slaveći znamenite ličnosti daje svetao primer mladima da stvaraju dela kojima će zadužiti i otadžbinu i rod, na radost svoje Crkve".

"Ponosni smo što je Jovan Cvijić bio na čelu Srpske kraljevske akademije, koji je u njenom radu ostavio ogroman trag, uostalom kao u svemu što je radio, i kao naučnik istraživač Balkanskog poluostrva, i kao rektor Beogradskog univerziteta, i kao predsednik Srpskog geografskjog društva, koje je osnovao i razvio u korist nauke planetarnog značaja", rekao je akademik profesor dr Mirko Kerkez, predsednik Naučnog veća Skanu, koji je bio na ovoj svetkovini Cvijiću u čast, u društu akademika Srete Noge, Dragomira Mirkovića.

Geografija, antropologija i druge srodne naučne grane i oblasti u Jovanu Cvijiću dobile su, i za života, i za sva vremena snažnu polugu za nova istraživanja, za nova znanja i saznanja. I kao počasni profesor najprestižnijih evropskih fakulteta, i poštovan širom Evrope i sveta, istakao je akademik Kerkez, "ovaj naučnik iz Jadra i Srbije samo je više bio vezan za svoj rod, svoju otadžbinu, svoj grad i kraj, svoju crkvu koju je izuzetno poštovao kao i ona njega".

Akademik Dragoljub Drago Mirković naglasio je da je "po mnogim mišljenjima Cvijić, inače rođeni Lozničanin, naš najsvestraniji naučnik, gorostas nauke i snažna ličnost dostojna najvećeg poštovanja za sva vremene, pa ga se Skanu, zato, rado seća, ne samo u dane poput ovog".

"Jovan Cvijić je jedno od onih čeda srpskog roda, koje će uvek biti u svežem sećanju", istakao je Mirković.

Protođakon dr Ljubomir Ranković iz Eparhije šabačke SPC, kao vrstan poznavalac Cvijićeve biografije, kazao je da "slavni Jadranin spada u red najčuvenijih svetskih umova na koga je majka imala značajan uticaj". Podsetio je na dolaske Cvijića sa majkom Marijom u Manastir Tronošu i moljenje Bogu kod šupljih bukvi u kojima su bile ikonice.

"Tu duhovnu dimenziju nasleđenu od majke, pešačenje od Loznice, preko Tršića do Loznice, razgovore sa njom, Cvijić je kasnije samo nadograđivao, što je dalo važan podsticaj njegovom ogromnom naučnom delu", kaže dr Ranković.

"Tačno pre tri decenije u `Glasu crkve` pisao sam o Cvijiću kao velikom naučniku koji je bio religiozan, što je samo unapredilo njegovo stvaralaštvo. Tada je to trebalo i da se dokazuje, a srećom više ne treba, pa smo sabrani i složni, uz najviši pijetet prema njemu, u Tronoši, bogomolji koja je i njemu, kao i još jednom velikom Jadraninu Vuku Karadžiću, otvorila prve, šire vidike za život."

BN televizija (V. M.)