Седам вијекова манастира Троноша

Манастир Троноша, код Лознице, у 2017. години навршава седам векова постојања и дјеловања, не само на "њиви Господњој", већ и у роду, у културном, образовном и државном погледу.

Србија 14.01.2017 | 09:29 Манастир су подигли славни Немањићи, усред прелепих шума Јадра, чије је свако стабло право као свећа, богатих извориштима, речицама и потоцима у којима је вода чиста "као суза".

У непосредној близини ове светиње је чесма "Девет Југовића" из чијих десет лула тече благотворна изворска вода, коју су, по предању, подигли славни Југовићи, боравећи овде годину дана уочи Косовског боја, 1388. године. Чесма је, потом, улепшавана и дограђивана, а деценијама има и лепу капелу.



Код ове чесме, сваке године на Велики четвртак, сусрећу се верници из два правца, који пешачећи кроз шуме доносе "ратарке свеће", тешке око 50 килограма и високе око метар и по, прављење од чистог воска, које у литији уносе у манастор као прилоог.

Овај обичај траје веко вима и претпоставља се да су га донели у богомољу монаси који су стизали из Хиландара. И у време највећег сиромаштва ове свеће су верници из Јадра даривали Троноши, чинећи то, по веровању, како би њиве боље родиле.



"Троноша је имала значајну улогу у животу Србије, од свог настанка, од бриге за свој род у време османлијске владавине до Првог и Другог српског устанка, Првог светског рата, Другог светског рата, али и у време комунистичкке владавине, све до данашњих дана", прича владика Лаврентије, епископ шабачки, наглашавајући да је реч о богомољи, драгуљу православне вере и рода свог.

Троноша седам пуних векова сведочи веру Христову, као богомоља Бога живога, где су и литургије и живот монаштва сачували лепоту и аутентичност од њеног освећења до данас.



Протођакон др Љубомир Ранковић из Епархије шабачке каже да, поводом јубилеја, треба подсетити на важна имена ове богомоље, међу којима се, осим осталих, издваја архимандрит Стефан Јовановић, који је, мада упозорен да може лако да изгуби главу, у време османлијске власти, отишао у Зворник, код тамошњег бега, да моли за храну за народ свој, а тамо је отрован.

"Игуман Стефан, рођен у Текеришу код Лознице, био је значајан духовник, неуморан устаник, али и први учитељ Вука Стефановића Караџића, чије је село Тршић удаљено сат хода, кроз шуме, од Троноше", прича др Ранковић.

Он сматра да је време да се овај троношки игуман упише у књигу светих СПЦ, који је неуморно радио за веру своју и род свој, због чега је, на крају, и пострадао.

У време игумана Георгија Бојића, у августу 1941 године, који је био и један од кључних устаника против фашиста, Лозница је постала први ослобођени град у тада поробљеној целој Европи.

Ослобађање Лознице од фашиста 31. августа 1941, од прошле године званично обележава и локална власт са патриотским удружењима из овог дела Србије.

Троноша је кроз векове била спаљивана и обнављана. Дизана је из пепела, љубављу овдашњих људи и монаха. Тако су је, давне 1961. године, разрушену дошли да обнављају њен вишегодишњи старешина, архимандрит Антоније Ђурђевић и тадашњи монах, касније њен игуман, а данас игуман манастира Лелић, отац Аваким Ђукановић.

Братство је успело да уреди светињу, вредним и мудрим радом.У манастиру је и стална поставка о раном Вуковом школовању.

Троноша је имала значајно место у обележавању великог јубилеја "Два века Вука" 1987. године, а и пре и после тога, у истрајној духовној, културној и образовној мисији, дочекујући милионе верника и туриста са свих меридијана.



Последњих година манастир је, уместо мушког, претворен у женски. Духовник је био и остао отац Николај, који је овде пола века.



Сложно, вредно и одано служи се и ради сваког дана, уз благослов епископа Лаврентија, који је тачно пола века архијереј СПЦ и чији се јубилеј поклопио са јубилејом њему миле и драге светиње, од малих ногу, пошто је рођен у комшилуку, у суседној Рађевини, у селу Богоштица.

Троноша је била и омиљена богомоља нашег најсвестранијег научника др Јована Цвијића, челника Српске краљевске академије и Београдског универзитета, који је својим делом "засенио свет".

Цвијић, иначе рођени Лозничанин, радо се сећао, не само посета Троноши, већ и пешачења до ње, са мајком, кроз густе шуме Јадра.

Сећао се да је мајка на више места стајала, молила се Богу, пошто су у стаблима биле иконе или су се на њима оцртавали ликови неких светаца. Цвијићева мајка била је из фамилије Аврамовић из села Корените у чијем је атару Троноша.

Извор: БН телевизија (В.Митрић)