Лукас: Скидали су ме голог у затвору

Популарни пјевач Аца Лукас каже да су га људи из врха Демократске странке стрпали у Централни затвор зато што су његовим хапшењем и хапшењем Цеце Ражнатовић хтјели да скрену пажњу са убиства премијера.
 

Србија 02.01.2017 | 14:24 Најпопуларнији фолк пјевач у Србији Александар Вуксановић, познатији као Аца Лукас, у ексклузивној исповијести за Информер испричао је шокантне, до сада непознате детаље о својим затворским данима.

Лукас је признао да су га чувари понижавали и скидали голог док је био на робији. Тврди да су га у Централни затвор стрпали људи из врха Демократске странке само да би скренули пажњу са убиства премијера Зорана Ђинђића.

Вуксановић је открио и са којим познатим људима је дијелио ћелију, како је преживио четири мјесеца иза решетака и како се понаша данас када сретне своје непријатеље.

Оптужио је демократе за расуло и пораст криминала у Србији, али је отворено говорио и о својим пороцима, проблемима које је правио као клинац, пропалим браковима, љубавним аферама, садашњој супрузи и својој пасторки....

Дјетињство 



Безбрижно вријеме

Дјетињство је најљепши период живота. Када сам ја био клинац, два позорника су држала цијели крај. Милицајци су шетали Карабурмом, на којој сам одрастао. Дјеца су са комшилуком сједила испред зграде до поноћи. Људи су комуницирали, нису се закључавали чим падне први мрак као сада. То је било неко безбрижније вријеме. Пикали смо фудбал, играли се рата, а онда су кренуле пубертетске лудорије.

Пубертет 
Шутирали смо људе по аутобусу

Са друштвом сам увијек волио да правимо неке глупости. Улазили смо у градски превоз и играли "Уваљивања". Шутирали смо људе с леђа. Мунемо их, а онда показујемо да је то урадио неко други из друштва. Увалимо ортаку, па он на*ебе, а не онај који је шутнуо.

Добијали смо ћушке, бјежали смо из аутобуса. Знали смо комшијама да шутирамо и врата. На Карабурми су углавном биле четвороспратнице. Кренемо са четвртог спрата да шутирамо врата редом.... Ал' онда је један другар кренуо са другог спрата да шутира и када смо ми стигли дотле, налетјели смо на све те људе који су већ поотварали врата. Имали смо фору и да гађамо пролазнике блатом. Направимо кугле од блата, узмемо пруће и гађамо.

Прве батине


 
Шамарање у школи

Тукли смо се по школи, давао сам и добијао батине. Није ме никада нико пребио, али је било шамарања. Дође неко старији, па те ишамара, па ти позовеш неког свог старијег, па онда он ишамара њега.

Почетак каријере 


Почетак фрке

Времена су се мијењала, фрка је почела када сам кренуо да радим на сплаву "Лукас". Али и тада, када је почео хаос, знала су се правила међу мангупима на Карабурми. Постојали су кодекси. Нису дирали обичне, нормалне људе. Безбрижно су живјели, а ово сада је отишло дођавола.

Долазак демократа на власт 
Расуло у држави, пораст криминала

Људи као примјер за најгоре време кажу "деведесете", а ја волим да кажем "двијехиљадите". Сви заборављају како је било живјети у Србији од 2000. до 2010. Заборављају какво је расуло било у држави, колико се убистава десило те 2000. године.

Деведесете су смијешне наспрам тог времена. Најгори криминал и најнесигурније вријеме живљења за обичан свијет је било тада, од Петог октобра, да будем прецизан. Да будем још прецизнији, откад је дошла Демократска странка на власт.

Хапшење 



Скретање пажње са убиства премијера

Аца Лукас је био један диван, предиван објекат за скретање пажње са елементарних ствари које су и проузроковале убиство премијера. Било је дивно ухапсити најпопуларнијег пјевача и најпопуларнију пјевачицу у то вријеме Цецу и Ацу. И удесити све тако да испадне као да смо ми убице премијера, само зато што смо познавали људе из "земунског клана". Не кријем да сам био добар пријатељ са њима. И данас стојим иза тога, али то не значи да сам био криминалац.

Нашим хапшењем натерали су људе да окрену главу и не виде шта се дешава око убиства премијера. Криминал је био од врха власти па до најнижих кругова. Демократска странка је уништила ову земљу јер су у њој сви били криминалци. Зато и не чуди да су им убили премијера.

Будућност 
ДС не постоји, не могу опет на власт

Демократска странка не може да се врати на власт јер их више нема. Чак и ако се повампире у неком другом облику, ја се не бојим што ово говорим. Све је истина! Нисам одлучио да кажем истину зато што су мене држали четири мјесеца у затвору. Имали су основа због нелегалног пиштоља који сам посједовао, мада су неки људи у то вријеме имали и тенкове у дворишту.

Али ово причам да се не би заборавило да је тадашња власт дозволила абнормални пораст криминала. И тада је била демократија и сада је демократија. Зашто ова власт не дозволи такву стопу криминала? Пустите ово што се убијају по улицама, то се догађа свуда у свијету, убиства међу криминалним круговима. Њих има свуда и увијек ће их бити. Али обичан свијет сада нико не дира.

Непријатељи 
Добиће по глави

Сви људи из те власти сада ми се јављају, смјешкају. Чеду Јовановића не познајем, њега чак нисам ни срео. У моје хапшење лично су умјешани неки други ликови, али нећу да их именујем. Ту су они, мотају се. Једног сам скоро срео у авиону, одвратан лик.

Ја сам провео четири мјесеца у затвору, али сам за све њих сада Бог. Живим нормалан, миран живот и тај што ме је наместио учинио ми је услугу што ме је стрпао у затвор. Наспавао сам се за та четири мјесеца. А он мора да гледа лијево и десно када излази из зграде да му неко неће дати по глави. И њему и његовим пајтосима... Ја живим мирно, безбрижно.

Први дани са лисицама 



Хтео сам да им ишчупам гркљан

У затвору сам био бијесан, нервозан. Да ми је за та четири мјесеца запао шака било ко из те власти, сигурно бих му око извадио или бих му ишчупао гркљан, убио бих га. Класично сам био намештен, па су онда нашли тај разлог да ме држе четири мјесеца. Када сам осуђен за пиштољ, могли су да ме пусте до правоснажности пресуде, као што је углавном пракса.... Нису!

Медијска хајка 
Кокаин, станови, убиство

У то вријеме један човјек је водио медије. Под његовим патронатом медији су писали да су ми нашли два килограма кокаина у дворишту, па да сам од "земунског клана" набављао станове, па да сам малтене убио Ђинђића. Нисам га волио, али нисам га ни убио.

Цимери 
Булатовић, Радоњић, Пецони

Са мном су у затвору били Раде Булатовић, покојни Бошко Радоњић и Предраг Марковић Пецони... Било нас је доста. Али првих мјесец дана сам био са "обичним" људима, клинцима. Сви су ме вољели јер сам се добро држао. Стражари су покушавали да ме провоцирају, али су добијали своје. Било је пуно провала, зезања, нисам давао на себе. Људи у ћелијама су ме вољели баш.

Централни затвор 
Био сам на бенсединима

Гадно је у Централном затвору. То само видиш ћелију, бетон, парче неба... Имали смо фору да мажњавамо таблете за спавање. Код доктора је била пуна тегла бенседина. Када се он окрене, забодеш таблете и онда будеш миран. Важно ти је само да што прије прође вријеме, а најљепше ти је када спаваш.

Малтретирање чувара 
Пик на моју собу

Чувари су имали пик на собу у којој сам био, само због мене. Првих дана су нас стално претресали. Једном су нас тако извели, претурили су нам све кревете. Скинули су нас скроз голе. И онда је један од чувара рекао: "Видиш ли, Лукас, како је када си мало горе, мало доле?" Ја сам му одговорио: "Друже, ја сам овде још мјесец, два, три, а ти ћеш бити цијели живот у затвору."

Они немају где да сједну. Шеткају по ходнику, ми бар имамо гдје дупе да смјестимо. Они су на већој робији него затвореници. Послије неколико дана срео сам га у кантини и чувар ми је рекао: "Знаш, Лукас, ти си скроз у праву, ја сам исто ко затвореник."

Полиција 
Били су корумпирани, данас чувају

Погледајте како људи данас лијепо шетају улицом, насмијани... Послије 5. октобра су били смушени, у неком страху, паници. Тада је свака шуша могла да уђе у неки клуб, да малтретира газду, да му узме пазар из касе, да избацује госте напоље, да малтретира музику.

Данас није срамота звати полицију ако те неко малтретира. Тада је полиција била корумпирана, сада имамо кудикамо нормалнију ситуацију. Нема више малтретирања нормалног света: "Извините, криминалци, малтретирајте се међу собом, али обичне људе оставите на миру." Коначно се увео неки ред, поштује се закон. Сада је најмирније још од доба Тита.

Два пропала брака 
Варао сам на крају

Жене ме нису остављале. Прву сам оставио јер сам се заљубио у другу. Био сам млад, па нисам могао да схватим да је више не волим, али је добро што сам срео другу.

Са другом сам се растао лако јер смо престали да волимо једно друго. Ја не сматрам да сам имао љубавне крахове, већ да је позитивна страна мог живота што сам се растајао када љубави више није било.

Нисам претјерано богат са љубавним аферама, стално сам био ожењен. Када имам жену коју волим, немам друге жене. Многи мисле да могу да имам коју хоћу, али то није тачно. Авантуре сам имао само при кају првог и другог брака.

Трећа жена 



Умро бих без Соње

Ако у браку са Соњом будем пожелио неку другу, ја ћу се растати јер ћу знати да то није то. Али сам убеђен да до тога неће доћи. Мислим да не могу да паднем пред изазовима. Да ми дође нека суперсонична рибетина, ни са њом не бих преварио Соњу.

Доживео бих развод као велики пораз сада у овим годинама. Не знам како бих без ње. Тако ми се лијепо скоцкао живот да мислим да би ми први пут у животу било тешко да мијењам неке ствари. Може жаргонски да се каже: "умро бих", иако бих физички и даље био жив.

Живот са Лукасом 
Није лако, али је лијепо

Сви мисле да је тешко живети са мном јер сам популаран, јер ме јуре жене... Није тешко живети са Лукасом зато што га јуре жене, зато што је позната личност. Тешко је живјети са Лукасом зато што је тврдоглав, зато што је волио да се коцка, имао много порока, зато што је Аца Лукас такав какав јесте. Али је и лијепо: зато што Аца Лукас, када воли, он воли до краја, зато што гризе за своју породицу. Има и добрих и лоших страна.

Насљедници 
Нисам виђао дјецу

Никада ми моја старија дјеца нису рекла неке тешке ријечи. Ја знам када њима нешто у мом животу смета. Било је периода када нисмо имали никакав контакт, али никада ми ништа лоше нису рекли. Знам када им нешто засмета, али им не дозвољавам да ми соле памет. Ја сам њима отац. Хијерархија мора да постоји, мој живот је мој живот, гледам да лоша страна мог живота што мање утиче на њих.

Пасторка 
Софија је моје дијете

Софија је моје дијете исто као и све четворо моје биолошке дјеце. Моја дјеца имају сву љубав од мене без икакве разлике и Софија је моје пето дијете. Ја сам њену мајку заволио и знао да она има своје дјете. Не постоји фора на коју ја могу да волим неку жену највише на свијету а да не волим њено дијете. Софија ће као свршен човјек изаћи из моје куће и породице.

(Информер.рс)