Анализа: Српски играчи у раљама руководилаца и менаџера!
Уместо фудбала, у Србији су фудбалери најважнија споредна ствар на свету пошто их руководиоци, менаџери и навијачи третирају као своје робове.
Фудбал 27.12.2016 | 00:00
- Анкету је радило више од половине играча у домаћим клубовима, а резултати показују да је ситуација у нашем фудбалу из године у годину све гора. На сваком светском форуму синдиката фудбалера на којем сам био Србија се редовно узима као негативан пример. Поставља се питање да ли је руководиоце наших клубова срамота зато што су они ти који непоштено раде и не исплаћују играчима оно што су се уговором договорили - истиче Мирко Поледица, председник синдиката “Независност“.
ТРЧАЊЕ ПО БЕТОНУ СА ШЕСТ КРАМПОНА У ПОНОЋ
Само у последње две године сваки други професионални играч у српском фудбалу морао је да тужи клуб због заосталих исплата, док је фудбалер који иоле вреди на тржишту доживљавао невиђене притиске из клуба да продужи уговор или оде у клуб који не жели.
Каријера Владимира Радивојевића, везисте Младости из Лучана, можда је најкристалније огледало суровости српског фудбала.
- Пре неколико година Радивојевић је био на телевизији пошто га је управа Младости из Лучана малтретирала да трчи сам у поноћ по бетону у копачкама са шест крампона јер није хтео да продужи уговор. Касније је он прешао у Нови Пазар да би се овог лета поново вратио у Лучане. Када сам га питао због чега се након свега што су му урадили вратио у тај клуб, рекао ми је да су му платили сва дуговања и дали велики новац. Изгледа да код нас љубав без обзира на све има цену, али ја то никад не бих урадио на његовом месту - тврди Поледица.
БЕЗОБЗИРНЕ УПРАВЕ КЛУБОВА
Руководиоци клубова се, како каже, понашају запањујуће бахато.
- Када играч не жели да потпише нови уговор, они га склањају из првог тима, терају да тренира сам, не воде на припреме, не дозвољавају му да игра утакмице. Буквално не бирају начин да изврше притисак на играча, а често шаљу и навијаче код фудбалера да их малтретирају, прете, пале им аутомобиле - истиче Поледица.
Он каже да се преварио када је помислио да ће, пошто је ФСС повећао таксе за судске спорове, бити мање арбитража.
- Десило се супротно. Све их је више. Пазите, то су све случајеви “један кроз један” у корист фудбалера и када питате руководиоце клубова због чега праве толике дугове, а свакако ће морати да плате, они кажу: “Доћи ће ново руководство, па нек они плаћају!” - каже Поледица.
Челници клубова имају различите начине да завуку руку у касу клуба.
- Немам доказе, али је јавна тајна да руководиоци у договору са играчем чак пумпају дуговања на заостале плате, а онда се када следећа управа то плати тале са тим фудбалером. Рецимо, Борац из Чачка је летос довео странца на десетодневну пробу. Тај играч је већ сутрадан отишао у банку и подигао 10.000 евра да би након неколико дана добио отказ. Тај новац је Борцу уплатио Град Чачак - објашњава Поледица и додаје да тај клуб има по правоснажним пресудама дуговања од скоро 200.000 евра.
У српском фудбалу се, тврди, одговорно понашају једино управе Чукаричког, Вождовца и Јавора из Ивањице.
- Они немају велике уговоре, али све што се договоре испоштују. И уместо да се такви људи, попут Драгана Обрадовића, Златана Здравковића или Драгомира Лазовића, нађу у руководству Савеза, ми за потпреседника ФСС-а имамо Горана Милановића, председника Јагодине, познате по томе да не исплаћује зараде ни порезе - чуди се Поледица.
Лиценце за спас
У синдикату “Независност” верују да је и поред свега могуће оздрављење српског фудбала.
- Ускоро ће заживети нови правилник о лиценцирању клубова по коме ће сви клубови да би могли да се такмиче морати да доставе до 31. марта доказе да су измирили сва дуговања према играчима, тренерима и запосленима - каже Поледица.
Социјални случајеви после каријере
Уколико не оду у иностранство, фудбалери у Србији постају терет друштва.
- Чак 98,3 одсто фудбалера у Србији су социјални случајеви након завршетка каријере. Они су нешколовани, необразовани и неспособни за наставак живота. Готово сви клубови и када им уплаћују стаж и пензијско осигурање то чине на минималац - објашњава Поледица.
НИКОЛА МИЈАИЛОВИЋ: СРПСКИ ФУДБАЛ ЈЕ ЛЕГАЛНА ПЉАЧКА
- Наш фудбал је пропаст, а челници клубова су његови гробари. Краду паре, а нико не одговара - тврди Никола Мијаиловић, бивши фудбалер Црвене звезде.
Популарни Џони истиче да су многи фудбалери остављени на милост и немилост управама.
- Они су предмет уцене и немоћни су. Ако не желе да потпишу нови уговор или не прихвате трансфер, руководиоци им смањују минутажу или их склањају из екипе - каже Мијаиловић.
Некадашњи леви бек Црвене звезде имао је пре две године бројне несугласице са генералним директором црвено-белих Звезданом Терзићем.
- Терзић ми је забранио да долазим на стадион, а ја сам испоштовао ту одлуку. На крају ми је платио део дуговања и платиће још - истиче Мијаиловић.
Како каже, највеће зло српског фудбала су руководиоци највећа два клуба.
- Како су Звезда и Партизан у минусу поред толиких трансфера? Ко ће да одговара за прелазни рок у Звезди? Доведено је толико странаца од којих пола не тренира, а пола не прима плату - наглашава Мијаиловић.
Бивши фудбалер не види спас фудбала ни у приватизацији клубова.
- Ко ће да уложи новац у наше клубове кад су у толиким дуговима? Фудбал је код нас легална пљачка. Неће нам бити боље док год руководиоци не врате паре које су покрали - сматра Мијаиловић.
ОНИ СУ ДИГЛИ ГЛАС
Жарко Удовичић, Нови Пазар, фебруар 2015.
Пиштољ у главу због пенала
- Када сам дошао на тренинг после утакмице са Радом на којој сам промашио пенал, приметио сам групу од шест-седам људи у близини стадиона. Пришао ми је један од њих и питао да ли сам наместио утакмицу и да ли сам намерно промашио пенал. Одговорио сам да нисам. Е, онда ми је пришао други човек. Репетирао је пиштољ на метар од мене. Питао ме је: “Да ли си наместио утакмицу са неким из управе клуба?” Одговорио сам да нисам. Моја одлука је да се не враћам у Нови Пазар. Искрено бринем и за своју безбедност - описао је своју муку овај фудбалер.
Милан Радин, Младост Лучани, септембар 2015.
Двадесет километара на 40 степени
- Проблем је настао кад ми је тренер Ненад Миловановић понудио да продужим уговор којим бих каријеру, практично, завршио у Младости. Кад сам одбио уговор, суспендован сам и нисам лиценциран за сезону. склоњен сам из екипе. Десет дана сам имао по два тренинга, по највећој врућини од 40 степени наређено ми је да трчим кругове. У просеку, 20 километара дневно. Када сам отишао у ПИО фонд, изненадио сам се да ме нема у евиденцији, иако имам професионални уговор са клубом, који је у обавези да ме пријави - изјавио је тада Радин, који је у међувремену постао играч Партизана.
Родољуб Марјановић, Хајдук Кула, фебруар 2011.
Прао прозоре због Џомбе
- Финансијер Никола Џомба је човек који се према играчима Хајдука понаша као да је робовласник. Манипулатор и преварант, свуда име везе, ради шта хоће. Дугује ми 7.000 евра. Кад сам тражио своје паре, он ме је опсовао. Људи моји, ја сам гладан. Био сам у Немачкој месец дана како бих зарадио 1.000 евра и прехранио се. Прао сам прозоре, радио на црно... Срамота ме, па био сам и репрезентативац. Кад сам поднео захтев против Хајдука, Џомба ме је суспендовао - описао је Марјановић ситуацију у тадашњем прволигашу, који је у међувремену нестао са фудбалске мапе, као и Џомба из фудбала.
Извор: блиц.рс
Коментари / 0
Оставите коментар