Милојевић: Криза, а "кризе нема"

Једни годинама упозоравају да пропадамо у све дубљу кризу а Влада и они други говоре како кризе нема.Говор о кризи је стручно неутемељен и злонамјеран. Влада испуњава све своје обавезе и ,,нема говора,, о кризи.

Република Српска 26.12.2016 | 11:20 Наравно све зависи од тога шта ко мисли под кризом Како је замишља и како мисли да изгледа, каква ће бити када се појави.

На Западу када акције падну за само неколико процената што запријети и малобројном отпуштању радника и паду стандарда све звони на узбуну и сви су на ногама. Проглашава се кризно стање и вледе углавном не успијевају да преживе.

На другој страни свијета , посебно у кругу најнеразвијенијих, народ масовно умире од глади због сиромаштва и нема кризе:Народ није у стању да се супротстави, да смијени власт и нема кризе.

Криза се не мјери степеном сиромаштва. Њена мјера је у спремности и могућностима народа да се успротиви властитом пропадању. Уколико тог противљења нема , нема ни кризе. Без обзира на дубину пропадања.

Зашто на Западу и мало нагињање на горе покрене толику енергију противљења, док на другом крају свијета народи подносе толико сиромаштво а противљења нема. Владе су стабилне и нема кризе.

Тако смо стигли у средиште проблема савременог свијета гдје смо и ми.

Ријеч је о домаћем колонијализму као савршенству колонијалног заробљавања. Гдје се на основи домаће издајничке власти шири и одржава сиромаштво. Учвршћује колонијализам. Захватајући чак и подручје европског континента гдје је то раније било незамисливо.Некада смо на колонијализам гледали из далека а сада је посредством Европске Уније и домаће издајничке власти он стигао и на наше просторе.

Присуство војне силе чинило је колонијализам веома скупим и могао је да се одржи само на уским подручјима најиздашнијих природних богатстава ( дијаманти, злато, нафта и сл).Од када је пронађен метод куповине домаћих влада путем подмићивања цијена колонијализма је наглом паду.Спољни колонијализам се претвара у унутрашњи чија цијена је неупоредиво нижа што погодује његовом ширењу.То је и најокрутнији начин владања па нема ни кризних стања, без обзира какво тешко стање владало.

Да би се остварио,довољно је умијешати се у изборни процес и довести пожељне на власт. Након тога допремити им довољно новца путем задуживања како би се одржавали у власти док уништавају домаћу привреду и народ.На крају концесионо покуповати природна богатства из којих средстава ће се богато финансирати најужи круг политичке елите која ће ,због тога, најуспјешније држати властити народ у сиромаштву и покорности.Окрутније од било којег страног колонизатора.

Да би се одржао у животу народ се повлачи у села и натуралну пољопривреду искључујући се , у свом крајњем сиромаштву , из било какве политике.У суженом изборном кругу власт ствара довољно зависних (војска, полиција, школство, администрација јавна предузаћа) који јој увијек доносе изборну побједу.Са растом сиромаштва и побједа је извјеснија што је од пресудне важности за овај начин владања.

Криза напредује а нема кризе.Нема снага које би је објавиле , које би се супротставиле власти.

Странци запосједају цјелокупан простор и немилице експлоатишу природна богатства и људе.

Као да је све ово говор у садашњем времену , који се односи на нашу власт , на наш марод и овај простор.Са додатном поразном чињеницом.

У својој немоћи да се ослободе домаће издајничке власти многи сиромашни народи бјеже у села и пољопривреду као мјеста свог спашавања.Код нас је другачије. Наш наарод, посебно млади, бјеже у иностранство што у себи носи много погубнију последицу.

Политички покорен народ нема могућности супротстављања и због тога нема кризе.Независно од дубине пропадања, чему и ми тако поуздано свједочимо.

Што се тиче политичког покоравања народа, код нас је достигнут ниво на којем би могао да позавиди и најокрутнији диктатор. Наш деспот је на осонови уништавања привреде и народа створио довољан број привилегованих, себи оданих и од њега зависних који му гарантују сигурну изборну побједу. И у најгорим социјалним и економским околностима.Да није тако зар би чекали да оволико пропаднемо а и сада немамо могућности да се одбранимо.Нема кризе јер је народ немоћан да се бори са постојећом злом власти.

Ипак уплашио се.Тражи и покушава да нађе сигурнији заклон. Настоји да нас из социјалног уведе у још веће међунационално зло.А он да израсте у борца за национална права . Да тако остане у влсти и умакне одговорностима.Умјесто да рјешавамо проблем економске кризе да се заплетемо у појачана међунационална супротстављања, са крајње неизвјесним резултатом.

Уколико насједнемо овој његовој добро смишљеној превари , уколико се на пронађу и не организују снаге које ће га у томе
спријечити, сигурно је да ћемо допасти у велике невоље.

Потребно је спријечити га, да огромно социјално зло, које је стврио, сада не успије да претвори у наше још веће међунационално зло у којем правцу је Милорад Додик запео из све снаге. Ово је огромно искушење у којем се налазимо за које се мора пронаћи најповољније рјешење.

Проф. др Алекса Милојевић
Фото: ЦИН