Прича: Била једном једна мала сала и двије корпе за брескве...

"Једну корпу ставио сам на један крај хале, другу на други. Њих 18 поделио сам у две групе и објаснио им да је циљ да јајасту фудбалску лопту убацују у корпе. Дао сам знак пиштаљком и кошарка је почела"!

Кошарка 22.12.2016 | 22:45 Професор Џејмс Нејсмит из Алмантуа, Онтарио, нервирао се тог јутра гледајући у небо. Као и обично био је први на терену. Он је завршио играчку каријеру и запослио се као професор физичког васпитања у једној школи у Спрингфилду. Џејмс је требало да постане свештено лице, али њега су занимале неке друге ствари. Спорт пре свега. Прво је играо, онда факултет за физичку културу и тако... отишао је у професоре. Џејмс Нејсмит децу је учио америчком фудбалу. У томе је највише уживао. Чекајући своје пулене тог дана на терену испред школе спремао је све што му је потребно за тренинг, када је коначно кренула велика мећава, она коју је небо још од раног јутра најављивало.

Остаће забележено за сва времена - био је 21. децембар 1891. Тај снег помешан с кишом, вејавица или шта се већ ковитлало на небу изнад Спрингфилда, учиниће да се на данашњи дан пре тачно 125 година роди други најпопуларнији спорт на свету - кошарка!   

Намргођени Нејсмит покупио је своје дрангулије и отишао у малу школску салу где су његови играчи вежбали на снази. Нешто попут данашњих теретана, само што се у оно време у те сале више завиривало због девојака које су се "мазиле" с тек откривеним гимнастичким реквизитима. Професор није имао куд. Потребан му је тренинг, а на пољану се не може. Легенда каже да му је у тренутку синула идеја. У школској кухињи пронашао је две корпе пуне брескви, све воће је изручио, корпе однео у салу и по први пут пред својим тимом изговорио реч: баскет балл. У оригиналној верзији биле су те две речи, у буквалном преводу значило би корпа за лопту.

"Једну корпу ставио сам на један крај сале, другу на други. Њих 18 поделио сам у две групе, по деветорица у екипи и објаснио им да је циљ да јајасту фудбалску лопту убацују у корпе. Дао сам знак пиштаљком и кошарка је почела".

Са "прве кошаркашке" утакмице деца су се кућама вратила као са бојишта у Мар де Сињу.Нејсмит у почетку није предвидео никакве грубости. Тек касније решио је да правилима регулише број контаката...

"Написао сам нека нова правила. Најважније је било да не може да се трчи са лоптом у наручју као у фудбалу. То је смањило број повреда".  

А беше јака зима 1891. у Илионоису и школски фудбалски тим из Спрингфилда провео је неколико месеци у тој сали. Из дана у дан нова игра добијала све више облик модерне кошарке.

Професор Нејсмит тако је једног дана написао прва правила: 

1. Лопта може бити упућена у било ком правцу с једном или две руке
2. Лопта може бити ударена било како, с једном или са две руке, али никада песницом.
3. Играч не може да трчи с лоптом у наручју.
4. Лопта мора да се држи рукама, никако неким другим делом тела.
5. Није дозвољено ударати противника раменима и гурати се. Прво кршење овог правила рачуна се као прекршај, а друго подразумева дисквалифиакцију из игре док ривал не убаци лопту у корпу. Уколико се којим случајем покаже намера да се ривал повреди, играч ће бити дисквалификован целу утакмицу.
6. Ударање лопте песницом је кршење правила три и четири, казна се примењу из тачке пет. 
7. Ако екипа направи три узастопна фаула, поен се додељује противнику.
8. Судија указује на фаулове, када играч направи трећи фаул биће дисквалификован. Други судија доноси одлуке које се тичу лопте, показује коме и када треба да припадне, он мери време, одлучује да ли је кош регуларан и записује поене и прекршаја.
9. Игра се два пута по 15 минута, уз паузу од пет минута између.
10. Екипа која постигла више кошева биће проглашена за победника, а у случају нерешено резултата оба тима се договарају да наставе с игром до оног момента док неко не постигне први поен.  

Џејмс Нејсмит није се зауставио на овим правилима. Наставио је да их дописује ибаскетбалл чини све интересантнијом игром. Можда и кључну ствар урадио је када је корпе за воће подигао и окачио на шипке. Онда се појавио очекиван проблем - требало се пентрати по мердевинама после сваког коша. Разумљиво, Нејсмит је тада исекао дно корпе и лопта је почела да пропада.

Посебно је занимљива једна од теорија како је настала табла. Према неким изворима ђацима се јако допала нова игра коју је професор Нејсмит осмислио и у једном тренутку почели су да се окупљају како би гледали тренинге школског фудбалског тима. Они су гледајући "кошарку" забаву налазили у томе што су стојећи иза "кошева" спречавали лопту да уђе у корпу. И тако је, наводно, Нејсмит наложио да се таблом обруч одвоји од публике. Играчи ће тек неколико година касније постати свесни да је из одређених позиција много лакше постићи кош гађањем о таблу.

Иако се 21. децембар 1891. води као датум рођења кошарке, прва "права" утакмица одиграна је годину дана касније, јануара 1892. Такође се играло девет на девет, учесници су били фудбалери професора Нејсмита који је забележио да је први кош постигао извесниВилијам Чејс.       

Прва утакмица између два колеџа одиграна је 9. фебруара 1895. Минесота Стејт победио је Хемлајн са 9:3. Лопта се тада и даље убацивала у корпе. 

Професор Нејсмит умро је 28. новембра 1939. године.

Извор: моззартспорт