Priča: Bila jednom jedna mala sala i dvije korpe za breskve...

"Jednu korpu stavio sam na jedan kraj hale, drugu na drugi. Njih 18 podelio sam u dve grupe i objasnio im da je cilj da jajastu fudbalsku loptu ubacuju u korpe. Dao sam znak pištaljkom i košarka je počela"!

Košarka 22.12.2016 | 22:45 Profesor Džejms Nejsmit iz Almantua, Ontario, nervirao se tog jutra gledajući u nebo. Kao i obično bio je prvi na terenu. On je završio igračku karijeru i zaposlio se kao profesor fizičkog vaspitanja u jednoj školi u Springfildu. Džejms je trebalo da postane svešteno lice, ali njega su zanimale neke druge stvari. Sport pre svega. Prvo je igrao, onda fakultet za fizičku kulturu i tako... otišao je u profesore. Džejms Nejsmit decu je učio američkom fudbalu. U tome je najviše uživao. Čekajući svoje pulene tog dana na terenu ispred škole spremao je sve što mu je potrebno za trening, kada je konačno krenula velika mećava, ona koju je nebo još od ranog jutra najavljivalo.

Ostaće zabeleženo za sva vremena - bio je 21. decembar 1891. Taj sneg pomešan s kišom, vejavica ili šta se već kovitlalo na nebu iznad Springfilda, učiniće da se na današnji dan pre tačno 125 godina rodi drugi najpopularniji sport na svetu - košarka!   

Namrgođeni Nejsmit pokupio je svoje drangulije i otišao u malu školsku salu gde su njegovi igrači vežbali na snazi. Nešto poput današnjih teretana, samo što se u ono vreme u te sale više zavirivalo zbog devojaka koje su se "mazile" s tek otkrivenim gimnastičkim rekvizitima. Profesor nije imao kud. Potreban mu je trening, a na poljanu se ne može. Legenda kaže da mu je u trenutku sinula ideja. U školskoj kuhinji pronašao je dve korpe pune breskvi, sve voće je izručio, korpe odneo u salu i po prvi put pred svojim timom izgovorio reč: basket ball. U originalnoj verziji bile su te dve reči, u bukvalnom prevodu značilo bi korpa za loptu.

"Jednu korpu stavio sam na jedan kraj sale, drugu na drugi. Njih 18 podelio sam u dve grupe, po devetorica u ekipi i objasnio im da je cilj da jajastu fudbalsku loptu ubacuju u korpe. Dao sam znak pištaljkom i košarka je počela".

Sa "prve košarkaške" utakmice deca su se kućama vratila kao sa bojišta u Mar de Sinju.Nejsmit u početku nije predvideo nikakve grubosti. Tek kasnije rešio je da pravilima reguliše broj kontakata...

"Napisao sam neka nova pravila. Najvažnije je bilo da ne može da se trči sa loptom u naručju kao u fudbalu. To je smanjilo broj povreda".  

A beše jaka zima 1891. u Ilionoisu i školski fudbalski tim iz Springfilda proveo je nekoliko meseci u toj sali. Iz dana u dan nova igra dobijala sve više oblik moderne košarke.

Profesor Nejsmit tako je jednog dana napisao prva pravila: 

1. Lopta može biti upućena u bilo kom pravcu s jednom ili dve ruke
2. Lopta može biti udarena bilo kako, s jednom ili sa dve ruke, ali nikada pesnicom.
3. Igrač ne može da trči s loptom u naručju.
4. Lopta mora da se drži rukama, nikako nekim drugim delom tela.
5. Nije dozvoljeno udarati protivnika ramenima i gurati se. Prvo kršenje ovog pravila računa se kao prekršaj, a drugo podrazumeva diskvalifiakciju iz igre dok rival ne ubaci loptu u korpu. Ukoliko se kojim slučajem pokaže namera da se rival povredi, igrač će biti diskvalifikovan celu utakmicu.
6. Udaranje lopte pesnicom je kršenje pravila tri i četiri, kazna se primenju iz tačke pet. 
7. Ako ekipa napravi tri uzastopna faula, poen se dodeljuje protivniku.
8. Sudija ukazuje na faulove, kada igrač napravi treći faul biće diskvalifikovan. Drugi sudija donosi odluke koje se tiču lopte, pokazuje kome i kada treba da pripadne, on meri vreme, odlučuje da li je koš regularan i zapisuje poene i prekršaja.
9. Igra se dva puta po 15 minuta, uz pauzu od pet minuta između.
10. Ekipa koja postigla više koševa biće proglašena za pobednika, a u slučaju nerešeno rezultata oba tima se dogovaraju da nastave s igrom do onog momenta dok neko ne postigne prvi poen.  

Džejms Nejsmit nije se zaustavio na ovim pravilima. Nastavio je da ih dopisuje ibasketball čini sve interesantnijom igrom. Možda i ključnu stvar uradio je kada je korpe za voće podigao i okačio na šipke. Onda se pojavio očekivan problem - trebalo se pentrati po merdevinama posle svakog koša. Razumljivo, Nejsmit je tada isekao dno korpe i lopta je počela da propada.

Posebno je zanimljiva jedna od teorija kako je nastala tabla. Prema nekim izvorima đacima se jako dopala nova igra koju je profesor Nejsmit osmislio i u jednom trenutku počeli su da se okupljaju kako bi gledali treninge školskog fudbalskog tima. Oni su gledajući "košarku" zabavu nalazili u tome što su stojeći iza "koševa" sprečavali loptu da uđe u korpu. I tako je, navodno, Nejsmit naložio da se tablom obruč odvoji od publike. Igrači će tek nekoliko godina kasnije postati svesni da je iz određenih pozicija mnogo lakše postići koš gađanjem o tablu.

Iako se 21. decembar 1891. vodi kao datum rođenja košarke, prva "prava" utakmica odigrana je godinu dana kasnije, januara 1892. Takođe se igralo devet na devet, učesnici su bili fudbaleri profesora Nejsmita koji je zabeležio da je prvi koš postigao izvesniVilijam Čejs.       

Prva utakmica između dva koledža odigrana je 9. februara 1895. Minesota Stejt pobedio je Hemlajn sa 9:3. Lopta se tada i dalje ubacivala u korpe. 

Profesor Nejsmit umro je 28. novembra 1939. godine.

Izvor: mozzartsport