Анализа: Најбоља петорка АБА лиге...
Као полазну тачку нисмо узимали искључиво статистику, јер би онда састав био значајно измењен од оног који смо ми издвојили. У првом плану користили смо свеукупни утисак, тачније колико су партије петорице најбољих утицале на генерални пласман својих клубова. Ево како смо ми бирали...
Кошарка 11.12.2016 | 23:15
Посматрајући клубове, први део ове такмичарске године обележио је актуелни владар - Црвена звезда. Клуб са Малог Калемегдана отворио је сезону са дванаест узастопних победа и без икакве сумње истакао кандидатуру за још једну одбрану шампионског пехара. Али, о саставима ћемо другом приликом. Сада ћемо максималну пажњу посветити петорици играча који су оставили најдубљи траг после дванаест рунди такмичења.
Као полазну тачку нисмо узимали искључиво статистику, јер би онда састав био значајно измењен од оног који смо ми издвојили. У првом плану користили смо свеукупни утисак, тачније колико су партије петорице најбољих утицале на генерални пласман својих клубова.
Да не дужимо превише, погледајте кога смо издвојили у први план.
ЦЕНТАР - АНТЕ ЖИЖИЋ
Оно што је Никола Јокић радио у својој последњој сезони са Мега Лексом, то Анте Жижић чини у дресу Цибоне! Само, на још бруталнијем нивоу. Већ сада слободно се може дати оцена да Цибонин бисер има МВП сезону, а да ће већ следеће бити једна од ведета Бостон Селтикса. Чији емисари већ сада задовољно трљају руке. Момак родом из Сплита бележи бруталне бројке! И, да није њега Цибона сигурно не би била ни близу четврте позиције. Има хрватски вундеркинд велику подршку далеко искуснијег Жељка Шакића, али ово је тим -Анта Жижића!
Разбио је Мега Лекс у парампарчад минулог викенда, прибележио 35 поена, 12 скокова и укупни индекс - 43! У свих досадашњих осам тријумфа оставио је свој препознатљиви печат и суверено издоминирао рекетима, као што је мало ко чинио током последњих година.
Још се памти и препричава његово издање против скопског МЗТ, када је уписао рекорд каријере са 37 поена, 20 скокова и вртоглавих 56 индексних поена.
У последње време све се чешће користи узречица - Жижић, па сви остали - која јасно показује да је индивидуално далеко испред остатка Јадранске лиге. Други је стрелац лиге са 233 коша, 21 у просеку, далеко је испред свих у погледу укупног индекса корисности (324, 29,45 просечно) и укупном броју скокова (104, 9,45 просечно), а ласкаву титулу најкориснијег играча кола понео је у чак три наврата.
Досадашњи утисак о младом центру покварила је једино стамена одбрана Црвене звезде у недавном судару у Загребу. И поред тога што је наишао на колективно савршено постављен бедем, успео је меч да заврши са 16 поена и осам скокова.
Једино је заиста подбацио против Цедевите. Али, свако има право на лош дан, с времена на време.
Без сумње први и најбољи центар лиге.
КРИЛНИ ЦЕНТАР - МИЛКО БЈЕЛИЦА
Конкуренција на позицији крилног центра била је изузетно јака. Статистички гледано копља би се ломила између првог стрелца Лиге Ивана Маринковића (234 поена, меч и кош више оџижића), Марка Луковића и Николе Јанковића. Међутим, свеукупно најјачи утисак оставио је -Милко Бјелица.
Пре свега из разлога што је већи део досадашње сезоне провео на позицији која му мање прија - центарској. Али, ми смо му уделили право место на терену.
У недостатку прави петица у ротацији, Дејан Радоњић се одлучио да прекаљеном дугајлији удели незгодну улогу. Али, Бјелица није разочарао. Штавише. Повратник у Звездин дрес оправдао је очекивања и постао једна од ударних игли најбољег тима шампионата.
Гледајући однос минута проведених на паркету (217, 18 у просеку), Бјелица је бележио 11 поена, четири скока и једну асистенцију по утакмици. Али, његов учинак не треба се гледати кроз призму статистике.
Победио је Игокеу и Карпош Соколи, преломио први вечити дерби сезоне оном серијом поена у раној фази меча и унео сигурност у редове црвено-белих под оба коша. Његово присуство на паркету од огромног је значаја за Црвену звезду, пре свега због огромног искуства које поседује, али и због чињенице да је један од играча које је најтеже чувати. На својој позицији, наравно.
Константно је у ставу „троструке претње“, бржи је и окретнији од већине центара у Лиги, а ако му чувар остави мало више слободног простора, казниће га шутем за три поена.
Имао је својих успона и падова Бјелица током сезоне, али треба узети у обзир да крцка 33. годину живота, да је једна од Звездиних главних опција у Евролиги, али и да је ритам ове сезоне - паклен.
КРИЛО - ЛУКА БАБИЋ
Конкуренција на позицији крила можда је и најтањау односу на остала места на терену. Већина би без превише размишљања ставила Марка Симоновића, највише због чињенице да је прва нападачка опција црвено-белих. Али, експлозија коју је освајач олимпијског сребра доживео највише се мери у Евролиги, где је постао једна од најопаснијих хаубица у Европи, у АБА лиги има нешто скромнији учинак. Опет, не и занемарљив.
Лука Бабић се на овој листи нашао превасходно због великог успона у форми који је доживео у последње време. Да је Мега бележила боље резултате у досадашњем делу првенства Раде Загорац не би имао алтернативу, али некада велики таленат хрватске кошарке попунио је његово место.
Почео је лоше хрватски репрезентативац. Био је, жаргонски речено, млак. Подсетио је доста на партије које је пружао претходних сезона. У први план није излазио онда када су се ломила копља, а у сивило екипе уклопио се и против Будућности и Црвене звезде.
Али, у досад турбулентној сезони Лука Бабић успео је да пронађе излаз из кризе и задржи одређену константу. Недавно је згазио Цибону у великом дербију Хрватске, а меч је завршио са 24 поена, шест асистенција и пет скокова. Био је једна од главних кајли победа над Игокеом и Мегом.
Његове бројке нису такве да би човек могао да падне на задњицу, али када је у свом елементу држи све конце у својим рукама. А оно што је најважније - успео је да пронађе начин да избегне судбину многих колега и не постане играч који само чека своју шансу из ћошка, већ је проширио нападачки асортиман.
БЕК ШУТЕР - ВИЛ ХЕЧЕР
Партизан ове сезоне махом зна само за драматичне мечеве и завршнице на једну лопту. А тренер Александар Џикић сваки пут извлачи истог кеца из рукава - Вила Хечера!
Поливалентни амерички кошаркаш извлачио је Парни ваљак из блата неколико пута ове сезоне. Био је херој победа над Морнаром, Цибоном, Олимпијом, ФМП, Карпошом и Мегом, док је МЗТ прегазио заједно са остатком екипе. И то је све учинио само у АБА лиги!
Апсолутно први стрелац екипе са готово 65 поена више од другопласираног Новице Величковића, прва ударна игла црно-белих и играч без кога би Партизан вероватно имао знатно слабији учинак.
Ипак, ни његов квалитет није могао да донесе превагу против три највећа такмаца, Црвене звезде, Будућности и Цедевите. Али је у те три утакмице убацио укупно 46 кошева, што није занемарљив учинак.
Чињеница да се подједнако добро сналази и на беку и на плејмејекеру чини га додатно опасним по све ривале, зато и јесте пленио пажњу својим шутерским, али и организаторским способностима. Додуше, више као класичан скорер. Зато и јесте седми стрелац лиге са 17 кошева у просеку, док по утакмици бележи и готово 16 индексних поена.
ПЛЕЈМЕЈКЕР - СТЕФАН ЈОВИЋ
Свака част Маркусу Вилијамсу на свему што је урадио за Будућност и магичним асистенцијама које је прибележио. Али, ученик је одавно престигао учитеља. Можда би се некадашња ведета Црвене звезде нашла на овој позицији да пружа озбиљне партије у континуитету и да генерално није проблематичне природе, али Стефан Јовић је још прошле године претекао Вилијамса.
Оно што је Анте Жижић на позицији центра, то је Јовић на месту организатора игре - без конкуренције. Добро, Жижић има импресивну статистику, јер је цела екипа подређена њему. У случају Стефана Јовића ситуација је другачија, пошто је он себе комплетно подредио екипи!
Мотор Црвене звезде, Радоњићева продужена рука на паркету, човек без којег игра Црвене звезде не би имала смисла. Ни почетак, ни крај. Ни главу, ни реп.
Да не ширимо причу и не идемо превише далеко, довољно је само погледати Стефановучинак на паркету ове сезоне. Свака акција полази од њега, свака одбрана почиње његовим заустављањем противника у раној фази. Управо због њега, али и снажног колективног духа, Звезда је бар половину утакмица ове сезоне добила са „пола гаса“, а сваки пут он је чинио да игра српског и регионалног шампиона има свој флуидни ток.
У случају Стефана Јовића не треба чепркати по статистици, јер се ту неће наћи неке импресивне просечне бројке. Али, оних 16 асистенција које је поделио у Звездином гажењу Цедевите оставиле су цео кошаркашки регион без даха.
Колико је репрезентативац из Ниша важан шраф у Звездиној машинерији говори и чињеница да клуб није желео да га прода овог лета ни по коју цену и да је, уз останак Дејана Радоњића, био најважнији протеклог лета.
Организатор какав би пожелео сваки тим, иако би могао да проба да се упусти у мало више офанзивних реализација. Доктор одбране. Стефан Јовић.
СПЕЦИЈАЛ - ПЈЕР ЏЕКСОН
Човек за којим плачу у Цедевити и данас. Снагу потенцијала који поседује показао је против Партизана, када је убацио 32 поена, али и поделио девет асистенција и украо четири лопте. Један је од играча чији је долазак покренуо Цедевиту и најавио боље дане за загребачки клуб.
Није се задржао дуго, али за оно време које је провео на Јадрану показао је да је статистички могао да буде можда и најбољи играч целе сезоне уз Анту Жижића. С просеком од 16 поена, седам асистенција и две украдене лопте, јасно је и зашто.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар