Анћелоти: Памтим Београд, маглу, Робија и Деју...

Један од највећих тренера модерног доба и свакако најтрофејнијих у историји европског фудбала говорио је за "Блиц" о многим нама блиским темама – дуелима у Београду, српским фудбалерима, најбољим играчима које је тренирао...

Фудбал 01.12.2016 | 23:45 У ексклузивном интервјуу који је дао београдском "Блицу", који га је посетио у канцеларији у Минхену, једно питање посебно га је затекло.

На крају, пристао је да одговори, али не и да "дреам теам" фудбалера које је тренирао током импресивне каријере сведе само на три имена.

"Роналдо, Ибрахимовић, Шевченко, Малдини, Неста, Тери, Лампард, Пирло, Гатузо, Кака. Не могу само три", рекао је италијански тактичар Карло Анћелоти, који је током каријере играо за Парму, Рому и Милан, а потом отишао корак даље и као тренер водио Ређану, Парму, Јувентус, Милан, Челси, Пари Сен Жермен, Реал Мадрид и, сада, Бајерн Минхен.

Вероватно овај списак сам по себи говори довољно, али популарни "Карлито" увек има шта да каже о себи и другима са којима је живео и радио...

А, живот га је више пута водио у Београд, Србију и Југославију.

"Био сам неколико пута, али увек ради утакмице. Нажалост, никада нисам имао довољно времена да посетим вашу земљу без обавеза, а чуо сам пуно лепих ствари", рекао је Анћелоти за "Блиц" и наставио:

"Верујте, сећам се сваког детаља. Нарочито оне утакмице са Црвеном звездом из 1988. Па, како могу да заборавим маглу? Сећам се да је атмосфера била импресивна, крцате трибине и сви су били против нас. На лицима тих људи видело се да им је победа све на свету. Звезда је тада имала паклен тим и сјајне играче попут Просинечког и Савићевића".

Ипак...

"Ипак, треба рећи и да смо у поновљеној утакмици били бољи тим и заслужено прошли даље. Нисмо победили, било је 1:1, али смо прошли на пенале. То је судбина, били смо на корак од елиминације, а онда смо те сезоне постали прваци Европе", констатовао је Анћелоти.

Претпостављамо да сви, нарочито навијачи Црвене звезде, знају да су црвено-бели у реваншу, после 1:1 на "Сан Сиру", водили голом Дејана Савићевића али да је утакмица морала да буде прекинута због густе магле и да је одлучено да сутрадан буде настављена од почетка и резултата 0:0.

У реваншу реванша, "росонери" су повели 0:1 голом Марка ван Бастена у 34, да би Драган Стојковић Пикси и други пут, након поготка у Италији, затресао мрежу скупоценог тима и одвео меч у продужетке и на пенале, а тамо су по традицији бољи и присебнији били Италијани.

Путеви Црвеној звезди и Милану укрстили су се и лета 2006, када су Андреа Пирло, Кларенс Седорф и другови рутински избацили клуб који увелико није био на нивоу с краја 80-их и почетка 90-их година.

"Тада је било лакше, али смо опет дошли до трофеја. Можда ми, ето, Београд доноси срећу", констатовао је Анћелоти, један од ретких људи на планети који је Куп, тј. Лигу шампиона освајао и као играч и као тренер.

Током каријере водио је неколицину наших фудбалера...

"Да, и добро их се сећам", надовезао се 57-годишњи тренер, специјалиста за Лигу шампиона.

"Имао сам лепу сарадњу са Зораном Мирковићем и Дарком Ковачевићем у Јувентусу, Миланом Бишевцем у Пари Сен Жермену и Браниславом Ивановићем у Челсију. Ковачевића сам лично желео, Јуве га је довео на мој захтев. Требао ми је јак центарфор и био је пун погодак. Бишевац је играо одлично када сам дошао у ПСЖ, али поред Тијага Силве није било простора за њега и јако ми је жао због тога", рекао је и додао:

"Желео је да игра, а Лион је био добра шанса. Ивановић је, с друге стране, у Челсију био један од најбољих дефанзиваца на свету. Сјајни играчи, али пре свега људи. Мирковић и Ивановић ме и данас зову, иако су нам се путеви раздвојили", изјавио је на крају интервјуа за"Блиц" у ком је, између осталог, рекао да му је највећа грешка та што није уклопио Роберта Бађа у свој Јувентус, а да му је најтежи пораз, погађате, онај у финалу Лиге шампиона 2005. године у Истанбулу када је имао 3:0 на полувремену са Миланом, а на крају гледао фудбалере Ливерпула како се радују.

Због Бађа је, каже, престао да инсистира на формацији већ почео да је прилагођава ономе што има, а у Истанбулу научио да на полувремену не смеш ни да помислиш да те нешто чека готово...

Извор: мондо.рс