Неодржив ниво плата у јавном сектору

Закон о раду је усвојен по хитном поступку, с друге стране најнижа плата још увијек стоји у мјесту, а цијене драстично скачу. Они који раде у реалном сектору раде много, а питање је да ли зарађују онолико колико раде.

Република Српска 25.11.2016 | 22:35
Неодржив ниво плата у јавном сектору
Послодавци су у емисији "Изазови" БН телевизије истакли да је дугорочно гледано - неодржив ниво плата у ванпривреди у односу на привреду. Синдикалци тврде да се најнижа плата мора утврдити јер и по свим параметрима Владе услови за то постоје.

"Од 2010. године минимална плата у Републици Српској није повећана и износи 370 КМ. Са друге стране цијена животних потреба итекако је порасла", истакао је Владо Павловић из Савеза синдиката Републике Српске и пореди:

"Са том платом данас се може купити мање 85 хљебова, брашна мање 56 кг, уља 34 литра мање, јунетине 9 кг мање, млијека 35 литара мање, јогурта 46 литара мање, а шећера 47 кг мање. Кроз ове животне намирнице се види гдје смо."

Упркос показатељима из Министарства рада Републике Српске тврде да се не могу изјаснити да ли је реално да најнижа плата буде 370 КМ. Они подвлаче - "Влада не купује вријеме".

"Најнижа плата ће се примјенити за наредну годину. Нећемо изгубити ништа ако Социјално-економски савјет буде дао приједлог до краја године. Битно је да се дође до договора који би требало да иде у том правцу да узмемо оне параметре које закон тражи. Интерес Владе је да се то заврши у предвиђеном року", рекао је начелник Одјељења за рад и запошљавање у Министарству рада Републике Српске Рајко Кличковић у емисији "Изазови" БН телевизије.

БДП по глави становника у БиХ је 3600 долара и по том параметру БиХ је на дну Европе, кажу у Унији удружења послодаваца Републике Српске.

"То је оно што смо створили и то је оно што можемо подијелити", твде послодавци.

"Још један негативан ефекат таквог стања јесте то да су у значајном броју људи напуштали реални сектор и одлазили у јавни сектор и због тога су негативни резултати у нашој економији. У наредном периоду морамо, а то је и сугестија Писма намјере и Реформске агенде да смањујемо у значајној мјери јавну потрошњу", нагласио је директор Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић.

Проблеми привредника су бројни, а олакшавајућа околност је близина ЕУ.

"ЕУ има огромно тржиште, али ми морамо да имамо знање и квалификације. То би требало да ријешимо кроз школство и едукацију наших вриједних грађана. Ако наша предузећа не могу да конкуришу на западу са квалитетом, трудом и радом, онда заиста не знам шта би могло", прича у "Изазовима" успјешни привредник из Угљевика Горан Јовановић.

Из Синдиката су подвукли да у Републици Српској не постоји општи колективни уговор о раду – који одређује комплетан живот грађана, те да је Српска по томе једина у региону.



БН телевизија

Коментари / 6

Оставите коментар
Name

Михаило Микиц

25.11.2016 20:44

ЗАКОН о раду у РС је привидно на папиру један од бољих у окрузењу, али је он у пракси један од најгорих зато сто Закон о раду послодавци вецином непостују и до њега рјетко ко дрзи. Радници такодје због страха да неизгубе посао веома мало дрзе до прописа о раду. ЗАТО моземо слободно да каземо да проблем није у Закону о ради вец код радног б арода који треба боље у пракси да примењују Закон о раду. Доносити стално Нове Законе а не спроводити у медјyвремену вец донесене старе Законе је перфидна обмана и превара и себе и народа!

ОДГОВОРИТЕ
Name

марио васиц

25.11.2016 21:14

Погледајте уговоре приватника са радницима и обавезе из уговора.То је исто као ниста да сте потписали,с радницима се млати као са празном сламом,нит петка нит свец

ОДГОВОРИТЕ
Name

дд

25.11.2016 22:42

У провинцијама нико несмије ама баш ништа нормално да се каже тим тзв.послодавцима и онима који воде посао. Када се у Министрству не могу изјаснити, зашто они своје плате не ускладе с производним сектором.?

ОДГОВОРИТЕ
Name

који посао

26.11.2016 07:20

Предузећа су уништили тајкуни у спрези са политичарима, синдикат је и овдје мафијашка организација. Врхунац њихове креације је да наговоре раднике да гурају предузећа у стечај, често је управо синдикат преко владе (намјерно мала слова у оба случаја) плаћао трошкове покретања стечаја.

ОДГОВОРИТЕ
Name

€$€$

26.11.2016 08:04

Јавни сектор је гласачка машинерија а што је најгоре финансирају се из кредита ММФ-а. Срећа па је друга транша стопирана, надати је се да ће неко зауставити потрошњу нечега што тек треба зарадити.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Баш нас брига

26.11.2016 10:06

Бјежи народе,кредите и дугове нека враћају они који су се задужили. Пут под ноге па у Европу,прмице нас.

ОДГОВОРИТЕ