Подјеле: Човић једини нема опозицију у БиХ

Политика у БиХ подељена је у три национална корпуса, а једино Драган Човић међу Хрватима нема политичког ривала.

Босна и Херцеговина 24.11.2016 | 07:45 Председник ХДЗ БиХ полако је „почистио“ све који су му били какви – такви конкуренти у хрватском бирачком телу. Последња „трзавица“ био је ХДЗ 1990 чији политички утицај је ишчезао.
 
С друге стране, бошњачка политичка сцена је жестоко поларизована на СДА Бакира Изетбеговића и СББ Фахрудина Радончића, који су само нужно у коалицији, а на терену су жестоки ривали.

У Републици Српској, СНСД Милорада Додика је најјача партија, али му опозиција у виду Савеза за промене задаје главобоље, не толико утицајем у РС, већ чињеницом да су власт у Сарајеву.

Професор Свеучилишта у Мостару, Славо Кукић, сматра да је кључни разлог Човићеве супериорности то што су Хрвати најмалобројнији народ у БиХ, па их је релативно најједноставније „упецати“ на националну хомогенизацију по принципу један народ, једна партија, један вођа.

"Човић је до гуше заглавио у криминалу и не верујем да те чињенице нису познате просечном Хрвату у БиХ. Али, страх од могућег понављања историје, од новог исељавања са вековних огњишта, јачи је од свега тога. Зато Човић не треба посебно да се брине због могуће појаве конкурената међу Хрватима. Евентуално, његов миран сан може бити нарушен притиском који може доћи из Загреба, јер има снажан отпор у хрватском генералском лобију", каже Кукић.

Он је убеђен да је тренутно „најгушће“ Бакиру Изетбеговићу - има јаку левицу у ФБиХ, јаког Фахрудина Радончића, али и све јачу опозицију у властитој партији, на челу Сенадом Шепићем. Када је у питањиу РС, Кукић наглашава да Додик има опозицију, али и „снажно разрађену макијавелистичку животну филозофију“ којом успешно одлева нападима.

"Било је природно очекивати да ће пасти на локалним изборима. Али, он је измислио референдум, хомогенизовао српско бирачко тело на своју страну, захваљујући додуше и СзП који се упецао и постао маргиналан играч. Додик се већ сада припрема за изборе 2018. најављујући поврат 83 уставне надлежности РС.

Нисам сигуран да на томе неће добити изборе. Једино да чланице СзП извуку поуку из грешака у вези са референдумом и локалним изборима, па да изграде другачију стратегију", закључује Кукић.

Политички аналитичар из Бањалуке, Радомир Нешковић, истиче да у Дејтону постоји структурална грешка која Хрватима омогућава равноправност, али је не гарантује. Због тога је, поручује Нешковић, заједничка црта свим хрватским политичарима да се боре за сталну равноправност са остала два народа, што је искористио Човић.

"У складу с тим они имају оно што Срби и Бошњаци немају, то је Хрватски народни сабор, национано тело свих битних представника у хрватском народу", каже Нешковић.

Истовремено, додаје он, у Срба и Бошњака постоје бар по два различита политичка концепта око којих се деле.

Код Срба је јединствен став да је РС трајна, с тим што СНСД верује да је БиХ привремена и да РС може да се изгради као независна држава.

"С друге стране, СДС и ПДП сматрају да је БиХ федеративна држава, да Дејтон треба очувати, да РС не може да изађе из БиХ  без ризика и да тај процес нема међународну подршку."

"Бошњаци су јединствени око интегритета БиХ, али има поделе како је одржати. Концепт СДА је народни, популистички, са примесама вере, док остали имају више економски, социјалдемократски приступ", закључује Нешковић.

Топић: Ексклузивно право

Политичка аналитичарка из Бањалуке, Тања Топић, истиче да је у целој БиХ доминантно настојње да постоји једна политичка партија која себи узима ексклузивно право заштите националних интереса, а то значи и омаловажавање партија у опозицији.

"Истина, највећа снага је у рукама Драгана Човића и ХДЗ јер он годинама успева без озбиљнијег политичког ривала да контролише целокупан простор у коме се одвија хрватска политика."

"Та политика упориште налази у ставу да су Хрвати најмање једнакоправни у БиХ, због чега више него други народи имају потребу да се окупљају око једне партије. У Бошњачком и српском блоку постоји политички консензус око националних питања, али подела иде по неким другим основама", закључује Топићева.

Извор: ЕуроБлиц