Podjele: Čović jedini nema opoziciju u BiH

Politika u BiH podeljena je u tri nacionalna korpusa, a jedino Dragan Čović među Hrvatima nema političkog rivala.

Bosna i Hercegovina 24.11.2016 | 07:45 Predsednik HDZ BiH polako je „počistio“ sve koji su mu bili kakvi – takvi konkurenti u hrvatskom biračkom telu. Poslednja „trzavica“ bio je HDZ 1990 čiji politički uticaj je iščezao.
 
S druge strane, bošnjačka politička scena je žestoko polarizovana na SDA Bakira Izetbegovića i SBB Fahrudina Radončića, koji su samo nužno u koaliciji, a na terenu su žestoki rivali.

U Republici Srpskoj, SNSD Milorada Dodika je najjača partija, ali mu opozicija u vidu Saveza za promene zadaje glavobolje, ne toliko uticajem u RS, već činjenicom da su vlast u Sarajevu.

Profesor Sveučilišta u Mostaru, Slavo Kukić, smatra da je ključni razlog Čovićeve superiornosti to što su Hrvati najmalobrojniji narod u BiH, pa ih je relativno najjednostavnije „upecati“ na nacionalnu homogenizaciju po principu jedan narod, jedna partija, jedan vođa.

"Čović je do guše zaglavio u kriminalu i ne verujem da te činjenice nisu poznate prosečnom Hrvatu u BiH. Ali, strah od mogućeg ponavljanja istorije, od novog iseljavanja sa vekovnih ognjišta, jači je od svega toga. Zato Čović ne treba posebno da se brine zbog moguće pojave konkurenata među Hrvatima. Eventualno, njegov miran san može biti narušen pritiskom koji može doći iz Zagreba, jer ima snažan otpor u hrvatskom generalskom lobiju", kaže Kukić.

On je ubeđen da je trenutno „najgušće“ Bakiru Izetbegoviću - ima jaku levicu u FBiH, jakog Fahrudina Radončića, ali i sve jaču opoziciju u vlastitoj partiji, na čelu Senadom Šepićem. Kada je u pitanjiu RS, Kukić naglašava da Dodik ima opoziciju, ali i „snažno razrađenu makijavelističku životnu filozofiju“ kojom uspešno odleva napadima.

"Bilo je prirodno očekivati da će pasti na lokalnim izborima. Ali, on je izmislio referendum, homogenizovao srpsko biračko telo na svoju stranu, zahvaljujući doduše i SzP koji se upecao i postao marginalan igrač. Dodik se već sada priprema za izbore 2018. najavljujući povrat 83 ustavne nadležnosti RS.

Nisam siguran da na tome neće dobiti izbore. Jedino da članice SzP izvuku pouku iz grešaka u vezi sa referendumom i lokalnim izborima, pa da izgrade drugačiju strategiju", zaključuje Kukić.

Politički analitičar iz Banjaluke, Radomir Nešković, ističe da u Dejtonu postoji strukturalna greška koja Hrvatima omogućava ravnopravnost, ali je ne garantuje. Zbog toga je, poručuje Nešković, zajednička crta svim hrvatskim političarima da se bore za stalnu ravnopravnost sa ostala dva naroda, što je iskoristio Čović.

"U skladu s tim oni imaju ono što Srbi i Bošnjaci nemaju, to je Hrvatski narodni sabor, nacionano telo svih bitnih predstavnika u hrvatskom narodu", kaže Nešković.

Istovremeno, dodaje on, u Srba i Bošnjaka postoje bar po dva različita politička koncepta oko kojih se dele.

Kod Srba je jedinstven stav da je RS trajna, s tim što SNSD veruje da je BiH privremena i da RS može da se izgradi kao nezavisna država.

"S druge strane, SDS i PDP smatraju da je BiH federativna država, da Dejton treba očuvati, da RS ne može da izađe iz BiH  bez rizika i da taj proces nema međunarodnu podršku."

"Bošnjaci su jedinstveni oko integriteta BiH, ali ima podele kako je održati. Koncept SDA je narodni, populistički, sa primesama vere, dok ostali imaju više ekonomski, socijaldemokratski pristup", zaključuje Nešković.

Topić: Ekskluzivno pravo

Politička analitičarka iz Banjaluke, Tanja Topić, ističe da je u celoj BiH dominantno nastojnje da postoji jedna politička partija koja sebi uzima ekskluzivno pravo zaštite nacionalnih interesa, a to znači i omalovažavanje partija u opoziciji.

"Istina, najveća snaga je u rukama Dragana Čovića i HDZ jer on godinama uspeva bez ozbiljnijeg političkog rivala da kontroliše celokupan prostor u kome se odvija hrvatska politika."

"Ta politika uporište nalazi u stavu da su Hrvati najmanje jednakopravni u BiH, zbog čega više nego drugi narodi imaju potrebu da se okupljaju oko jedne partije. U Bošnjačkom i srpskom bloku postoji politički konsenzus oko nacionalnih pitanja, ali podela ide po nekim drugim osnovama", zaključuje Topićeva.

Izvor: EuroBlic