Бојић: Српска је власник војне имовине

У Сарајеву је данас, у организацији Парламентарне комисије за одбрану и безбједност, почела дводневна годишња конференција о теми "Актуелно стање у сектору одбране и безбједности БиХ". Први дан конференције посвећен је сектору одбране, а говорило се, између осталог, о НАТО интеграцијама БиХ и књижењу перспективне војне имовине.

Република Српска 23.11.2016 | 19:52 Двије трећине перспективне непокретне војне имовине налази се на територији Федерације, а једна трећина у Републици Српској. "Од 57 локација, 24 које се налазе у Федерацији већ су укњижене на БиХ, док је 20 спорно, јер се не поклапа стање на терену са стањем у катастру и грунту, и тотреба што прије да буде ријешено", каже министар одбране у Савјету министара БиХ Марина Пендеш.

Због тога за њу процес књижења преспрективне војне имовине на БиХ није политички, већ само технички спорно питање.

"Постоји политичко стајалиште представника власти Републике Српске да неће подржати књижење перспективне непокретне имовине коју користи Министарство одбране на државу БиХ, али не желим да коментаришем став политичке странке из Републике Српске", каже Пендеш.

"То није став једне политичке странке из Српске, већ је то став цијеле Републике Српске", одговара замјеник предсједавајућег парламентарне Комисије за одбрану и безбједности и потпредсједник СДС-а Борислав Бојић.

"Република Српска сматра да коришћење перспективне војне имовине од Оружаних снага БиХ није проблем, али питање власништва те имовине је нешто друго. Република Српска се неће одрећи своје имовине", категоричан је Бојић.

Он додаје да је питање имовине у БХ законодавству јасно дефинисано, те да је у питању имовина Републике Српске која је само стављена на располагање Оружаним снагама БиХ.

Књижење војне перспективне имовине услов је за активирање МАП-а и приближавања БиХ НАТО-у, а и ту се разликују ставови. Буру негодовања у Републици Српској недавно су изазвали билборди којима Министартво одбране промивише чланство у НАТО, али министар одбране не разумије зашто то неко сматра провокацијом.

"Не видим у томе никакав проблем. На основу Закона о одбрани, Закона о служби и Бијелој књизи која је усвојена током реформе одбране у БиХ прије 12 година, све је јасно дефинисано. Наведени су главни спољно-политички циљеви БиХ, а то су евроатланске интеграције, односно НАТО", подсјећа Марина Пендеш.

Из СДС-а подсјећају да су прије 12 година Милорад Додик и СНСД уз помоћ западних партнера, јавно заговарали НАТО интеграције, али сада су ствари другачије. Од НАТО интеграција, барем јавно, одустао је и СНСД, док су у СДС-у одувијек имали јасан став.

"НАТО стандарди да, али што се тиче чланства - куд Србија туд и ми, свиђало се то некоме или не", поручује Борислав Бојић и додаје да за Републику Српску и српски народ није прихватљива било каква граница војног савеза, ако ће се Срби наћи на двије стране те границе.

"Неприхватљиво је да Дрина буде било каква граница између српског народа", категоричан је Бојић.

И министарка Пендеш разумије да су сада ствари другачије него прије 12 година.

"Политичке странке које сада учествују у власти имају консензус око активирања МАП-а, али МАП није исто што и улазак у НАТО", објашњава Пендеш и додаје да је за БиХ важније да се постигне политички консензус о реформи правосуђа и неких других области док за причу о чланству у НАТО још има времена.



БН телевизија