За ноћ је мијењала десетине мушкараца

Од 35 жртава трговине људима у Босни и Херцеговини у прошлој години половина су малолетници, што показује тренд раста броја деце која се радно експлоатишу.

Босна и Херцеговина 21.11.2016 | 22:50 Стручњаци упозоравају да правосуђе преблаго приступа овој врсти криминала.

Трговина децом је у порасту, упозоравају стручњаци, јер је БиХ ранијих година била земља транзита и одредишта за стране држављане, а данас је земља порекла жртава, углавном деце, које се радно експлоатишу и приморавају на просјачење.

Социјални педагози и друге особе укључене у рад са жртвама кажу да се у домаћем правосуђу трговина људима не схвата озбиљно и да су жртве препуштене невладиним организацијама, пише БИРН – Детектор.ба.

Правосуђе је, како кажу, преспоро, казне су благе, а жртве имају потешкоће с поновним укључивањем у заједницу због стигматизације.

Једна малолетна жртва је, путем изјаве достављене Балканској истраживачкој мрежи Босне и Херцеговине (БИРН БиХ), казала како је третирана као роб и свакодневно сексуално злостављана.

"Дешавало се да у једној ноћи променим и на десетине мушкараца, који су од мене радили оно што су они хтели. Нисам се много одупирала, јер нисам смела. Свако одупирање је мучење више, један шамар више и један мушкарац више" наводи ова жртва.

Проблематика трговине малолетницима и децом у фокусу је јавности последњих месец дана, након пријава више случајева покушаја отмице деце, као и након велике акције Државног тужилаштва у којој је неколико особа ухапшено због, између осталог, међународног врбовања ради проституције.

Према извештају државног координатора за борбу против трговине људима, у прошлој години је у БиХ евидентирано 35 жртава, од чега 17 малолетних особа.

Међутим, из Канцеларије државног координатора наглашавају да је бројка сигурно и већа с озбиром на то да се сви случајеви не открију.

Од 2013. до краја прошле године у БиХ је донесено 65 пресуда против 142 особе за трговину људима и дела у вези с трговином.

Највећи број пресуда је условно – њих 26, а 24 су затворске казне. Седам пресуда је ослобађајућих, а у шест случајева је изречена новчана казна.

Тренд раста броја предмета забележен је прошле године, када су тужилаштва у БиХ водила 20 истрага против 30 лица, а подигнуто је девет оптужница против укупно 15 особа.

Према извештајима Федералне управе полиције, Министарства за унутрашње послове Републике Српске и Полиције Брчко дистрикта, од 2010. године до данас евидентирано је 56 кривичних дела трговине децом и малолетним лицима.

Самир Ризво, државни координатор за борбу против трговине људима, сматра да су истражне и правосудне институције у БиХ у стању да се носе с овим сложеним предметима.

"Трговина људима је озбиљна врста криминала где се стичу енормне количине илегалне добити, и драго ми је да су наше институције у стању и такве ствари да доведу до краја" истиче Ризво.

Међутим, с Ризвом се не слаже директорица Међународног форума солидарности (МФС) ЕММАУС, Амела Ефендић, која каже да се случајеви трговине људима у БиХ решавају преспоро.

"Трговина људима код нас није схваћена као друга кривична дела. Казне су прописане, али су далеко од имплементације. Изричу се много мање казне од оних прописаних законом… Ви кад имате дете које сте трговали, сексуално злостављали, које сте снимали и чији сте порнографски садржај делили, које сте терали у радној експлоатацији да ради за вас, које сте искориштавали на разне начине" мучили га, злостављали, тукли га – ви сте њему уништили живот - сматра Ефендић.

"Најстарији брат нас је редовно терао да просимо и доносимо 20 марака сваки дан кући. У супротном би нас тукао јер му је тако наредио отац. Мајка је била на мојој страни, али није могла помоћи… Брат ме је тукао тако што ме завеже и обеси за куку од говеда, а док висим, скинули би ми гардеробу и ударали ме мокрим шлауфом" испричала је ова девојчица, једна од 50 малолетних жртава које су у последњих пет година уточиште пронашле у “сигурној кући” ЕММАУС-а у БиХ.

Лејла Херемић, социјални педагог из “Медице” Зеница, организације која је још 1998. примила у склониште прву жртву трговине људима, каже да је прича ове девојчице само једна од прича бројних особа које се приморавају да просе.

"Раније су то биле жртве сексуалне експлоатације, а данас су то деца" жртве трговине у сврху просјачења и присилног рада - каже Херемић.

Ефендић напомиње да се на улицама у БиХ, осим наших држављана, неретко налазе и деца из земаља регије – Македоније, Србије, Албаније и Косова.

"Посебно последњих неколико година, ми углавном видимо децу као жртве трговине људима. Од укупног броја – а ЕММАУС је у БиХ до данас пружио директну асистенцију за неких 300 жртава – преко 60 посто су деца. У последње две-три године тај постотак је и већи" наводи Ефендић.

Координатор Ризво истиче да је разлог то јер су деца посебно рањива категорија.

"То је општи тренд, и глобално и регионално и у БиХ. Трговина људима је такав облик криминала да управо тражи такве рањиве групе које нису способне да се брину о себи. То посебно долази до изражаја ако су деца која су укључена у такве активности мимо родитељске контроле, мимо социјалне контроле, и можемо се сложити да дечија трговина јесте у порасту" говори Ризво.

Лејла Херемић из “Медице” Зеница каже да свакодневно од штићеница чује како не могу да схвате зашто суђења трају тако дуго и зашто се изричу мале казне.

"Нажалост, када су у питању жртве просјачења, увиђамо и да се дешава да се таква дела најчешће преименују у нека друга дела и онда та деца не дочекају правду" говори Херемић.

Извор: БИРН
Фото: А. Димитријевић / РАС Србија