Вишић: Трагедија Вуковара је почела са српским жртвама

Милорад Вишић, који је својевремено био градоначелник Вуковара и који је након мирне реинтеграције 1995. са још 30.000 својих суграђана Срба напустио тај град, поручио је да је Вуковар 18. новембра 1991. био ослобођенм, а да није пао, како тврде Хрвати, и наглашава да је велика трагедија тог града почела са српским жртвама.

Регион 18.11.2016 | 12:15 Он је у изјави за "Вечерње новости" нагласио да је за слободу Вуковара погинуло 1.217 војника, од којих су велика већина Срби.

Вишић је подсјетио да је прва жртва у Вуковару пала 29. јуна 1991. године и да је убијен Србин Јован Јаковљевић, пословођа трговине "Спорт", који се на мети Томислава Мерчепа нашао, јер је као пословођа одјељења спортског оружја и опреме спаковао пушке и пиштоље и однио их у касарну ЈНА.

Према његовим ријечима, већ 4. јула у рацији у Козарској улици у Борову Насељу четири наоружане групе које су предводили Марушић, Росо, Задро и Гатало ухапсили су осморо српских цивила, који су послије сви пронађени мртви.

Он је нагласио да се прво убиство Србина у том дијелу источне Славоније десило још 1. маја 1991. године, када је убијен Стеван Инић /63/ из Бршадина,а убио га је комшија и "истакнути усташа Михаило Гленчир".

"Други убијени у овом крају био је полицајац Симо Поњевић, такође из Бршадина који је одбио да стави шаховницу на шапку. Њега су усмртиле колеге на кућном прагу 26. јуна 1991. године. Тешко рањен преминуо је на рукама мајке", присјетио се Вишић почетка рата у Вуковару, чија је трагедија почела српским жртвама.

Пуковник Веселин Шљиванчанин, чије је име постало метафора за борбе у Вуковару потврдио је да је њему и ове године, као и пред сваки 18. новембар уредно стигло пријетеће писмо из Хрватске и нагласио да га Хрватска и даље држи на црвеној потјерници Интерпола.

"И јуче сам уредно на кућну адресу добио писмо из Чапљине, са салвом пријетњи породици и мени ", рекао је Шљиванчанин.

Он је указао да је њега у Вуковар послао државни врх СФРЈ са задатком да разоружа паравојне формације и деблокира касарну.

"Хрватска тада није била призната и једина регуларна војска била је ЈНА. Дакле у Вуковару није почео рат Срба и Хрвата већ сукоб са паравојском ХДЗ. Прва жртва у Гардијској бригади био је Хрват Давор кога је мина погодила док је размештао шатор за кухињу", рекао је Шљиванчанин.

Он је рекао да је велика срамота оно што се догодило послије на Овчари, када су појединци одвели и убили више од 260 заробљених припадника ЗНГ.

"Нисам био тамо, а према оном што сам чуо, ради се о освети за коју нема никаквог оправдања", рекао је он.