Видео: Дуле Савић о антологијском поготку Арсеналу...

Каква “тика-така”, Звездин гол је ушао у енглеске књиге! Легендарни нападач Црвене звезде Душан Савић, стрелац чувеног гола против Арсенала на "Хајберију", проглашеног за најлепши погодак у свим УЕФА такмичењима те 1978. године, присетио се меча у престоници Енглеске.

Фудбал 18.11.2016 | 22:00 - Сви ме и данас питају како сам се осећао, шта сам мислио. Па, нисам ништа мислио, дао сам гол, отишао на центар и заборавио сам га. Шта сам осећао тада, појма немам, био сам наравно пресрећан. Знам и како је ишла акција – присетио се Савић у разговору за сајт црвено-белих.

Савић трвди да је тај тим Звезде игром био испред времена.

- Слушам како за Барселону причају да игра "тика - така". Па ми смо пре 36 година Арсеналу дали гол из такве акције, да нису пипнули лопту два минута. И стално смо играли ка напред, док ови данас углавном нагињу ка позади. Чувени Мат Безби је тада изјавио да је "то најенглескији гол постигнут на стадиону Арсенала". Имам дебелу књигу, у којој се пише о техници и тактици фудбала и свим елементима фудбалске игре, из које се предаје на универзитетима, е у тој књизи је тај гол који сам дао Арсеналу и за њега се каже да је најбољи пример како се изводи полуволеј. Увек се шалим са другарима да сам ушао у енглеске књиге - како се игра фудбал.

У тој такмичарској сезони, црвено - бели су били једини тим из Југославије који је презимио у европским такмичењима.

- Звезда је те године била најгледанија екипа у Европи. По статистици УЕФА имали смо највећи број продатих улазница, негде око 80.000 по утакмици. Те сезоне сам био и први стрелац домаће лиге, тако да ми је остала у феноменалном сећању.

Црвена звезда је одувек имала фантастичну подршку с трибина, али само навијање се итекако променило, што потврђује и "Дуле хаубица".

- Другачије се навијало него данас. Није било организованих клубова навијача, нити овакве кореографије какву данас виђамо. Знали су се сигурно између себе, а носили су углавном заставе. И мислим да су ондашњи навијачи боље пратили утакмице, попут енглеских данас.



И прослављање победа између фудбалера било је сасвим друга прича. Природније, опуштеније.

- Када смо победили мадридски Реал у Купу победника купова, и ушли у полуфинале, мој брат близанац, Драган, сачекао ме је после утакмице, отишли смо кући - направили сендвиче, отворили конзерву воћне салате и правац спавање. Нису се прослављале победе, па имали смо следећи меч за три дана. Једном приликом, када смо освојили титулу, организована је била вечера у једном ресторану кога више нема, испод "Маракане", где смо дошли са лепшим половинама, и ту нам је тренер дозволио да попијемо по два - три пива.

Чувени фудбалски стручњак, Бранко "Амбасадор" Станковић, четири године је тренирао Савића у Звезди. Дулету је он остао у живом сећању.

- Станковић је био међу најпоштенијима, ако не и напоштенији човек који је икада радио у фудбалу. Није био лак за сарадњу. Добар човек, али тежак. Његова фолозофија је била "ви сте играчи Звезде и морате све да знате, а ја сам ту да вас физички припремим и распоредимна места на којима можете највише да пружите тиму". Имао је један мангупски штос - када је у дилеми пред неку утакмицу кога ће да стави у тим да игра, онда искритикује ту двојицу играча, а који проговори - избаци га напоље, јер је тобож био недисциплинован.

У тој ватри нашао се и Савић једном приликом.

- Пошто је Стане пред утакмицу са Бајерном у Минхену био у недоумици како да се брани и игра без истуреног фудбалера, што сам био ја, он је рекао пред пут "дођите сутра ујутру у хотел "Југославију" , обучени у одела од прошле сезоне. А, ми добили нова одела за нову сезону. ја му рекох "бата Стане, ја немам одело од прошле сезоне, дао сам га другу, сиротиња је", а он ми одговорио "па како можеш да поклониш клупско одело, иди сада и узми га натраг, не интересује ме". И пошто нисам имао баш то одело, кад ме видео на доручку, само је викнуо "кући!". И тако је решио проблем са нападачем. И после, до реванша, није ме звао, тренирао сам у шест сати ујутру самостално, па са другим тимом, није желео да ме води ни на припреме у Врњачку бању, па га је Џаја молио. Нисам био ни у 16 играча за реванш, а онда је пред сам меч само прочитао моје име. И ја сам дао у трећем минуту гол, водили смо са 3:0, али на крају нисмо имали ни памети ни среће, па смо испали.

Чувени тандем Дуле Савић - Пижон Петровић, има посебно место у срцу сјајног нападача.

- Пижон је један од најбољих играча у историји, четврта Звездина звезда. Имао је шаховска решења у игри, видео је унапред по неколико потеза. Разумели смо се погледом. Зато смо били успешан тандем, тако нас је Бог спојио - објаснио је Савић.

Извор: блиц.рс