Шта спрема Партизан за прелазни рок?!

Тројицу повратника, странце без грешке и клинце из школе! „Летња пијаца за мене није интересантна, сад правимо тим за Европу“, уверава Марко Николић.

Фудбал 12.11.2016 | 23:00 Одлучујући прелазни рок за Партизан!

Није апокалиптичан, ни еуфоричан, већ, чини се, реалан поглед на стање у тиму и тржишту Марка Николића, у сусрет зимској фудбалској пијаци, на којој црно-белима следи, по свему судећи, још једно тумбање екипе.

Прошлог јануара Иван Томић је довео осморицу новајлија, летос у сарадњи са Ивицом Илијевимјош 11, а сад ће спортски директор клуба из Хумске 1 у договору са шефом струке морати да води рачуна о неколико детаља, од којих су бар три упечатљива: да и њему испуни бар неку жељу као претходнику, да не ослаби тим и да погоди у довођењу играча, било да су они са подручја Србије, бивше Југославије или Африке, Јужне Америке...

„Чека нас прелазни рок, за нас из много разлога одлучујући“, упозорава Марко Николић у интервјуу за званични сајт Партизана.

Шта то значи - није тешко закључити.

„Имамо специфичну ситуацију са неколико играча и њиховим уговорима. Морамо у обзир да узмемо финансијску ситуацију, неко ће морати да се прода да би остатак тима имао мирноћу у виду примања својих зарада на пролеће, што је предуслов добре атмосфере“.

Поврх свега, на Топчидерском брду ће, бар тако кажу, гледати да не поново грешку од летос, кад су тим за квалификације у Лиги Европе правили месец дана пре почетка такмичења.

„Прелазни рок има и другу димензију. Да се у њему прави тим за Европу. То се не ради у јуну, него у јануару. Оне који буду отишли мораћемо да заменимо квалитетним играчима“.

У том смислу, повратник на клупу Парног ваљка најавио је оживљавање концепта који је у овом веку, између осталог, резултирао пласманима у Лигу шампиона (2003, 2010) и групу фазу Лиге Европе (седам пута).

„Потребно је да се вратимо вишедеценијској пословној политици, заснованој на три извора. Први подразумева играче из школе, спортску и тржишну будућност клуба. Други је избор два-три повратника, чији играчки и људски квалитети дају боју и душу Партизану. У односу на позиције које немамо стижемо до трећег извора, то су играчи из овдашње лиге и(ли) региона - најбољи на одређеним позицијама - или странци у чијем довођењу не сме да буде грешке. Нисмо далеко од те политике, уз одређене корекције на плану тичу дечака из школе и проналаска повратника“.

За новајлије, било да су из Србије или из иностранства, потребна су финансијска средства. А на том пољу црно-белима не цветају баш руже. Отуда с једне стране обазрива, али и за Гробаре помало охрабрујућа порука Марка Николића.

„Будемо ли као клуб имали довољно концентрације да реализујемо замишљено стећи ћемо право да верујемо у наставак победнилчког низа. Да се надамо како ћемо угрозити још једну позицију на табели и истину потражити тамо где је најважније. У Европи. Летњи прелазни рок је за мене неинтересантан, доживљавам га као бонус. Ако се тад појави на тржишту екстремно појачање на некој позицији - увек је добродошло Партизану. Све друго што бисмо довели у јуну, очекујући да нам врати у јулу, не би била логика“.

ИМАЛИ СМО ГЛАВОБОЉЕ, САД СМО ДРУГИ, ТО НЕ ЗНАЧИ НИШТА

Том обрнутом логиком ишли су и Илиев и Томић, дебитанти на својим директорско-тренерским функцијама, због чега је Партизан платио високу цену у виду ране елиминације са међународне и брзопотезног упадања у минус у односу на Црвену звезду на овдашној сцени. Морао је да се врати Марко Николић, да поправи то стање у екипи, па тек сад - три месеца после његовог ангажмана - овај тим добија примесе озбиљног.

„Не волим много да се осврћем, јер не могу да утичем на оно што је било јуче. Посао тренера је да се фокусира на данас и сутра. Да смо гледали у прошлост то нас не би нигде одвело. Наравно, у стручном штабу смо анализирали све и добијали главобоље по многим питањима. То је било за нашу интерну анализу. Поставили смо правила понашања унутар екипе, свлачионице, створили хемију и довели Партизан то нивоа да игра такмичарски фудбал. Да се зна ко, шта, кад и како ради. Да не будемо група талентованих појединаца, где свако ради игра како хоће, него екипа у којој се зна шта ко и на ком делу терена сме и може. Период није био лак, али смо направили помак“.

После продуженог еха Томићевог режима, који је за последицу имао поразе од Војводине и Спартака, Николићев Партизан је на 11 такмичарских утакмица славио десет пута и забележио само један реми, уз гол-разлику 27:4.

„Од тога смо у Сурдулици примили први гол из игре у поменутом периоду. Претходно смо савладали из једанаестерца (Младост Лучани), из прекида (Напреда у купу) и после слободног ударца (Раднички Ниш). То нису разлози ни за какво задовољство. Јесмо дошли до другог места на табели, али друго место у Партизану не значи ништа“.

АКО ПОЧНЕМО ДА САБИРАМО, ДЕЛИМО...

Није ни 15 бодова мањка као што је било прошле сезоне у ово доба кад Зоран Милинковић и Љубинко Друловић нису могли да издрже ритам такмичења на три фронта.

„Оно што смо урадили није нам пало с неба. Партизан поседује добру комбинацију младости и искуства, има и групу играча са такмичарским искуством. На нама је да наставимо овим путем. Рано је за свођење рачуна. Нисмо се бавили математиком, она у фудбалу може да игра улогу тек пред завршна два-три кола. Ако данас почнемо да делимо, сабирамо, одузимамо... Одосмо на странпутицу. Морамо да живимо за сваку следећу утакмицу“.

Николић је и интервјуу похвалио доскорашње резервисте Милана Радина и Петра Ђуричковића, речима да им „Бог и лопта враћају“ и да користе минута на одговарајућио начин. Алена Стевановића је описао као играча неоспорног квалитета и још увек нестабилне каријере, Марка Јанковића као фудбалера великог потенцијала...

НЕКИ ВИДЕ ЖУТУ ШТАМПУ, ЈА ВИДИМ СЕДМОРИЦУ ПРЕД ГОЛОМ И КОНТРУ ЧЕТИРИ НА ЈЕДАН

На посебно занимљив начин описао је два детаља са утакмица против Радника и Новог Пазара.

„Не можемо сви подлећи утиску жуте штампе и жутих портала. За мене је утисак трећег гола против Пазараца чињеница да се у њиховом шеснаестерцу налазило седам играча Партизана, од којих двојица (Валери Божинов и Урош Ђурђевић) агресивно нападају исту лопту. У Сурдулици смо пре првог кола извели контру четири на један, где сва четворица наших фудбалера спринтају невероватном енергијом ка голу ривала. Може ли боље од тога? Па и нека се сударе око лопте (Леонардо и Урош Ђурђевић, оп. аут.). То је угао гледања на ствари. Ја сам видео седморицу у казненом простору и контру четири на један. Не може боље за тренера Партизана. И за Партизан“.

На крају, Марка Николића радује и уочљиво позитивна тимска енергија, оличена у начину на који појединци попут Валерија Божинова прослављају голове. Понекад и на комичан начин.

„Против Јавора смо имали ситуацију да се један играч радује голу, а остали шетају тереном. Дошли смо дотле да три секунде после сваког поготка њих 11 буде на гомили. Виде се жеља и посвећеност. То је битан детлај, јер није прост квалитет у збиру играча које имате у тиму једнак резултату. Некако ми се чини да смо отишли у превише хвале током овог разговора, а нисмо ни на пола првенства“, пресекао је, утисак, исправно шеф струке Партизана као што је својим доласком пресекао и серију лоших резултата, поставивши црно-беле на здраве ноге.

Извор: моззартспорт