Политичари крију имовину без страха од казне!

Нови Нацрт закона о Агенцији за борбу против корупције предвиђа крупне новине, по којима ће, између осталог, политичари и њихови рођаци морати тачно навести не само имовину коју посједују у земљи, већ и у иностранству.

Босна и Херцеговина 31.10.2016 | 18:46 Нацрт који смо навели није, нажалост, закон у БиХ, већ у сусједној Србији. У БиХ политичари и функционери уопште не треба да брину да ће их било ко теретити ако не пријављују своју имовину, било да је она у БиХ или у иностранству.

У Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ истичу да питање пријављивања имовине политичара није за њих, већ за Централну изборну комисију БиХ.

"Према Закону о сукобу интереса, изабрани званичници, носиоци извршних функција и савјетници Комисији за одлучивање о сукобу интереса пријављују имовину коју имају у БиХ тако што попуне финансијски образац који могу скинути са интернет странице Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције", објаснили су они.

У ЦИК-у, пак, указују на члан 15 став девет Изборног закона БиХ, у којем потпуно дословно пише да ЦИК није одговорна за тачност података које функционери уносе у обрасце које су обавезни попунити. Другим ријечима, политичари у обрасце могу уписати шта год желе, а нико их неће казнити ако подаци не одговарају стварној имовини.

"Они сами наведу то што имају, а што се тиче провјеравања, то нико не провјерава. Омогућава се увид јавности и досад су углавном новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) БиХ остваривали увид и провјеравали. Ми немамо мандат да провјеравамо наводе", објаснила је Максида Пирић, портпарол ЦИК-а.

Аладин Абдагић, главни и одговорни уредник ЦИН-а, истиче да су они од ЦИК-а затражили и добили имовинске картоне свих важнијих политичара у БиХ, те да су утврдили да се стварна имовина масовно прикрива.

"Они не само што прикривају и не наводе тачне податке за своју имовину, него многи не пријављују чак ни комплетне приходе. Имамо случајеве гдје се плате умањују за чак 20.000 па и до 30.000 годишње. Непостојање система провјере омогућило им је да прикрију примања, некретнине, фирме, сувласничке и власничке удјеле", истиче Абдагић, који на наше питање како је то могуће, одговара да је могуће зато што нема система.

"Када нема система, онда је све могуће и дозвољено вам је да манипулишете и наводите шта хоћете", истиче он. Он додаје да је јавност пасивизирана најчешће тиме што се сваке седмице намећу теме које окупирају медијски простор, те да онда грађани не примјећују ове најкрупније системске ствари које омогућавају корупцију.

"ЦИН је до сада радио неких четири или пет истраживања и ми смо јавности указали на бројне пропусте у систему. Када смо објавили базу о 'бијелом хљебу' појавила се реакција јавности", рекао је он. Вехид Шехић, бивши предсједник ЦИК-а, саркастично истиче да је логично да се не донесе добар закон о провјери имовине.

"Зашто би било ко од њих доносио закон да се провјерава њихово властито имовинско стање? То је директно рад против њих самих", истиче Шехић.

Подсјетио је да је он 1998. године предлагао закон по коме би била одузета сва имовина политичарима за коју не могу доказати да су је стекли на законит начин, а да се одузета имовина уплаћује у посебан државни фонд.

"Наравно, то је све пропало. Сви су декларативно за то да се провјерава имовина политичара, али тај закон сигурно неће бити усвојен у БиХ. То би једино могли покренути неки нови људи који, народски речено, немају ораха у џепу.

Таквих сада нема", наводи Шехић. Према њему, то је тако зато што је јавност подијељена на националним темама и да би се било шта што би ишло у правцу веће одговорности политичара представило као удар на неки од народа.

"Немамо, нажалост, критичну масу, немамо јавно мњење. Увијек се гледа друга страна, одговоран је увијек неко други, а никад ми. Није то никакво чудо у земљи у којој се глорификују ратни злочинци", рекао је он.

(Независне новине)