Невиђено: Независни, а у служби политике

Независни одбор за цивилни надзор полиције не поштује правила рада, не испуњава обавезе нити се редовно састаје. Такав рад грађани плаћају просјечно 14 хиљада КМ по сједници.

Босна и Херцеговина 29.10.2016 | 10:30 Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине (БиХ) је 2009. године окупила деветочлани тим чији је посао био да бира, надзире и предлаже смјене шефова полицијских агенција. Члановима тима су предочена правила рада - не смију бити политички ангажовани и сједнице морају одржавати најмање једном мјесечно. Сами су одредили да ће за тај посао предсједавајући добијати просјечно 1.560 КМ, а остали чланови 1.175 КМ мјесечно. Тијело је названо Независни одбор, а објективност и стручност су им требали бити највећа снага.

Одбор је у међувремену доказао супротно. Подаци којима располаже Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) показују да су се његови чланови у потпуности придржавали само једног правила - редовне исплате накнада.

Кроз Одбор је од оснивања прошло 14 људи. Најмање њих троје су чланови странака па су и одлуке доносили под утјецајем својих политичких партија. Исто толико њих истовремено ради и у јавним институцијама, због чега постоји и могућност сукоба интереса. Одбор је за 86 мјесеци одржао 61 сједницу и за тај рад члановима је исплаћено скоро 859 хиљада КМ.

Високе накнаде за нерад и кршења правила

Први састав Одбора чинили су: Виктор Дадић, Драган Савић, Станко Нуић, Зијо Кадић, Бакир Даутбашић те четверица чланова који су остали и у другом сазиву: Жико Крунић, Енес Обралија, Мато Јозић и Љубомир Куравица. Њима су се придружили: Илма Мехић-Јусуфбашић, Мирослав Шкорић, Мате Милетић, Адиса Бегић и Никола Џамбас.

Државни парламент им је омогућио да сами одреде висину примања за свој рад, што су они и учинили на првој оснивачкој сједници 2009. године. Предсједавајући Одбора је тако мјесечно у просјеку примао 1.560 КМ, а чланови око 1.175 КМ. Од новембра прошле године сви примају по 475 КМ. Накнада им није смањена због нерада, него због измјена Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ.

Одбор је од оснивања пропустио сваку трећу сједницу, али и на одржаним су ријетко били сви чланови.

„Они се мјесецима нису могли састати. Нису функционисали, а накнаде су врло добре. То је невиђено нешто“, рекао је за ЦИН министар безбједности БиХ Драган Мектић.

Сви чланови имају редовна мјесечна примања, а новац који добију за рад у Одбору им је додатна зарада.

Предсједавајући Одбора Жико Крунић је до краја прошле године био директор Рудника и Термоелектране „Угљевик“, а сада је извршни директор за корпоративне послове овог предузећа.

ЦИН је пронашао да су он, федерални министар правде Мато Јозић и шефица Кабинета министра саобраћаја и комуникација БиХ Адиса Бегић чланови политичких странака, што је забрањено правилима рада Одбора. Због тога би могли бити смијењени из Независног одбора.

Из Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Угљевика је новинарима ЦИН-а потврђено да је Крунић у локалном руководству Странке. На питање о свом ангажману у СНСД-у Жико Крунић каже: „Ма, немам појма. То су приче којим не желим да се бавим уопште“.

Адиса Бегић је од средине године шефица Кабинета министра Исмира Јуске из Савеза за бољу будућност (СББ). Новинарима ЦИН-а је рекла да није чланица нити једне политичке партије, али у сједишту Странке кажу да су и Бегић и бивши члан Одбора Бакир Даутбашић њихови чланови.

„Људи су били од почетка или су се учланили, нису од јуче ту“, казао је портпарол СББ-а Омер Чевра.

Крајем марта 2015. године, након шест година рада у Одбору, Мато Јозић је именован за федералног министра правде као кадар Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ. Иако је на интернетској страници ХДЗ-а истакнуто да је њихов министар, Јозић је рекао да није члан Странке: „Ја сам само Мато Јозић“.

Међутим, у Општинском одбору ХДЗ-а у Јозићевом родном Орашју је новинарима ЦИН-а речено да је Јозић био члан Странке „али је због сукоба интереса то чланство своје или заледио, или се ишчланио“.

Извор: Н1/ЦИН