Никола Нинковић - Џиги у епизоди „тај не смије да прође“!
Другари ми кажу - нисмо знали да играш бека! Никола Нинковић о голу Милану, данима у Ђенови, односу са тренером Јурићем, али и могућем повратку у младу репрезентацију Србије...
Фудбал 29.10.2016 | 23:30
А у Ђенови...
Е у Ђенови је пао Милан. Некад велики, данас усправљен. Дошао је на „Луиђи Ферарис“ оскокољен победом над Јувентусом, а онда су крила Аеропланину (Винченцу Монтели) скресали Никола Нинковић и Дарко Лазовић. Први је премијерни меч у дресу Грифона украсио трзајем главом у паду за 1:0, а други центаршутем после којег је Јурај Куцка затресао своју мрежу показао да су Росонери и те како рањиви, као и да би некадашњи везисти Партизана и Црвене звезде могли да имају запажен учинак и у Серији А.
Стварно, посебно вече. Или можда и није.
„Милан је увек Милан. Без обзира на форму, величина је. Дати гол таквом клубу је неописиво. Само, овде, као да се ништа није десило“, смиреним гласом у разговору за МОЗЗАРТ Спорт коментарише популарни Џиги.
Како није?
„Знате како, овде се не придаје толика пажња само једној утакмици. И Ђенова је велики клуб, сваког лета прода играче у вредности од 15.000.000 до 20.000.000 евра, природно је да током сезоне понекад добија екипе из врха, попут Роме, Интера, Милана, Наполија... Нико то не коментарише као спецјални догађај, ритам је толико брз да се одмах пажња посветила наредном мечу“.
У Италији је твој погодак одјекнуо. Као, уосталом и у Србији. Ем што је први, ем што је Милану. А и ефектан је...
„Значи ми подршка коју добијам из отаџбине, од породице, пријатеља, бивших саиграча... Овде сам, услед повреде, зарађене у Кјеву крајем минуле сезоне, пропустио комплетне припреме и уводни део сезоне. Богу хвала, тренер је то разумео, па ми је остало да му на поверењу узвратим на што бољи начин. Ово је само један од примера наше добре сарадње. На моју срећу, а несрећу појединих играча, добио сам шансу услед њихових повреда. Претходне три утакмице сам улазио с клупе и добијао комплименте за учинак, али гола није било. Сад се потрефило тако да одиграм добро, постигнем гол и покажем шефу да није погрешио“.
НЕМА МОЖЕШ - НЕ МОЖЕШ! МОРАШ...
Тренер Иван Јурић делује као „загуљен“ тип. Упркос голу одмах те је подсетио да још нису савладао италијански.
„Он је такав перфекциониста да је то нормално. Изузетно темпераментна личност. Нема код њега лагано или опуштено. На тај начин нас држи буднима, мотивисанима. Добро, после меча је рекао да разуме како језик не може да се научи за шест месеци, али да је важно да и у том сегменту напредујем. Научио сам основне фудбалске детаље, да ми буде лакше на терену. Сад прелазим на овај други ниво“.
На којој позицији те види Јурић?
„Играмо у формацији 3-4-3, углавном делујем по левој страни у нападу. Понекад десно, ако тренер тако тражи“.
Дакле, као у Партизану. Захтева ли да се враћаш у одбрану?
„Него шта. Баш ме после утакмице звао другар, каже: „Нисам знао да играш бека“. Такав нам је стил игре. Свако од нас пред меч добије инструкцију ког играча чува кад они имају лопту. Нико те не пита можеш или не, него - мораш. Ако те прође, свестан си да је то 90 одсто шанса за гол. Мајсторе, нема калкулисања, тог твог не испушташ из вида. Каже тренер: „Тај не сме да те прође“. Једноставно, наместиш главу, посветиш се задатку. Ако га не решиш, можеш само да се запиташ кад ћеш следећи пут добити шансу“.
ПАНДЕВ: ГДЕ ГОД КРЕНЕМ, НАЛЕТИМ НА СРБЕ
С обзиром на првенац у првој утакмици коју си почео, шта даље?
„Очекујем да наставим у истом или сличном ритму као претходних седмица. Од шефа струке зависи колико ћу минута проводити на терену. Он све гледа, води рачуна о томе да ли је неко уморан, ко је играо претходни меч, колико нас је способно да покрије више различитих позиција... Свесно нас ротира. Природно, свако воли да буде стартер, али и кад ме убаци у завршних пет минута чиним све да га уверим да и следећи пут може на мене да рачуна“.
„Држи“ ли се та балканска колонија у Ђенови?
„Осим тренера Јурића ту је Дарко Лазовић, који ми је доста помогао и дан-данас ми се нађе при руци за било шта што ми је потребно. Мада, и он је релативно скоро дошао, па се сналази. У граду највише цене Горана Пандева, који нам је рекао: „људи, где год да играм, ја морам да налетим на вас Србе“. Сјајан је момак. Велики шампион. Толико је трофеја освојио у каријери, а нормалан је. Изазива поштовање на сваком кораку. Можда и заштитни знак Ђенове ове сезоне“.
Где видиш твоју екипу на крају сезоне?
„Звучи као фраза, али ми и не гледам табелу. Пре почетка сезоне циљ је био да останемо у лиги, односно да скупимо довољно бодова како не бисмо ризиковали улазак у неизвесну завршницу. Све остало је бонус, али је битно да шеф припрема сваку утакмицу као да је финале Лиге шампиона, па заједно с њим растемо и ми. Као појединци и као екипа“.
НЕ МОЖЕ ЈЕДАН ГОСПОДИН ДА МИ ЗАБРАНИ ИГРАЊЕ ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ
Стижеш ли да испратиш дешавања у Партизану. Нећемо о Скупштини, занима нас само терен.
„Могу само да кажем да ми је изузето драго што се вратио Марко Николић. Реч је о човеку посвећеном терену, играчима и резултатима. Што се и види. Почели смо да личимо на себе, добили дерби, то је навијачима најважније“.
Какав би ово разговор био да се не дотакнемо репрезентације. Јеси ли прочитао изјаву Томислава Сивића да те прати и да размишља да те позове у младу селекцију за бараж мечеве са Норвежанима, вредне пласмана на ЕП у Пољској 2017?
„Нешто сам начуо... Била би ми указана велика част у случају поновног позива у државни тим. Нема веће среће од представљања земље. Поготово што је на том плану било неких проблема минулих година. Речено је доста на ту тему. На располагању сам репрезентацији. Ако неко мисли да заслужујем, наравно“, завршио је рапорт из Лигурије Никола Нинковић, три дана пре меча 11. кола Серије А у коме ће његова Ђенова у недељном матинеу (12.30) гостовати Аталанти, на чијој клупи седи Ђанпјеро Гасперини, бивши тренер његовог садашњег клуба.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар