Nikola Ninković - Džigi u epizodi „taj ne smije da prođe“!
Drugari mi kažu - nismo znali da igraš beka! Nikola Ninković o golu Milanu, danima u Đenovi, odnosu sa trenerom Jurićem, ali i mogućem povratku u mladu reprezentaciju Srbije...
Fudbal 29.10.2016 | 23:30
A u Đenovi...
E u Đenovi je pao Milan. Nekad veliki, danas uspravljen. Došao je na „Luiđi Feraris“ oskokoljen pobedom nad Juventusom, a onda su krila Aeroplaninu (Vinčencu Monteli) skresali Nikola Ninković i Darko Lazović. Prvi je premijerni meč u dresu Grifona ukrasio trzajem glavom u padu za 1:0, a drugi centaršutem posle kojeg je Juraj Kucka zatresao svoju mrežu pokazao da su Rosoneri i te kako ranjivi, kao i da bi nekadašnji vezisti Partizana i Crvene zvezde mogli da imaju zapažen učinak i u Seriji A.
Stvarno, posebno veče. Ili možda i nije.
„Milan je uvek Milan. Bez obzira na formu, veličina je. Dati gol takvom klubu je neopisivo. Samo, ovde, kao da se ništa nije desilo“, smirenim glasom u razgovoru za MOZZART Sport komentariše popularni Džigi.
Kako nije?
„Znate kako, ovde se ne pridaje tolika pažnja samo jednoj utakmici. I Đenova je veliki klub, svakog leta proda igrače u vrednosti od 15.000.000 do 20.000.000 evra, prirodno je da tokom sezone ponekad dobija ekipe iz vrha, poput Rome, Intera, Milana, Napolija... Niko to ne komentariše kao specjalni događaj, ritam je toliko brz da se odmah pažnja posvetila narednom meču“.
U Italiji je tvoj pogodak odjeknuo. Kao, uostalom i u Srbiji. Em što je prvi, em što je Milanu. A i efektan je...
„Znači mi podrška koju dobijam iz otadžbine, od porodice, prijatelja, bivših saigrača... Ovde sam, usled povrede, zarađene u Kjevu krajem minule sezone, propustio kompletne pripreme i uvodni deo sezone. Bogu hvala, trener je to razumeo, pa mi je ostalo da mu na poverenju uzvratim na što bolji način. Ovo je samo jedan od primera naše dobre saradnje. Na moju sreću, a nesreću pojedinih igrača, dobio sam šansu usled njihovih povreda. Prethodne tri utakmice sam ulazio s klupe i dobijao komplimente za učinak, ali gola nije bilo. Sad se potrefilo tako da odigram dobro, postignem gol i pokažem šefu da nije pogrešio“.
NEMA MOŽEŠ - NE MOŽEŠ! MORAŠ...
Trener Ivan Jurić deluje kao „zaguljen“ tip. Uprkos golu odmah te je podsetio da još nisu savladao italijanski.
„On je takav perfekcionista da je to normalno. Izuzetno temperamentna ličnost. Nema kod njega lagano ili opušteno. Na taj način nas drži budnima, motivisanima. Dobro, posle meča je rekao da razume kako jezik ne može da se nauči za šest meseci, ali da je važno da i u tom segmentu napredujem. Naučio sam osnovne fudbalske detalje, da mi bude lakše na terenu. Sad prelazim na ovaj drugi nivo“.
Na kojoj poziciji te vidi Jurić?
„Igramo u formaciji 3-4-3, uglavnom delujem po levoj strani u napadu. Ponekad desno, ako trener tako traži“.
Dakle, kao u Partizanu. Zahteva li da se vraćaš u odbranu?
„Nego šta. Baš me posle utakmice zvao drugar, kaže: „Nisam znao da igraš beka“. Takav nam je stil igre. Svako od nas pred meč dobije instrukciju kog igrača čuva kad oni imaju loptu. Niko te ne pita možeš ili ne, nego - moraš. Ako te prođe, svestan si da je to 90 odsto šansa za gol. Majstore, nema kalkulisanja, tog tvog ne ispuštaš iz vida. Kaže trener: „Taj ne sme da te prođe“. Jednostavno, namestiš glavu, posvetiš se zadatku. Ako ga ne rešiš, možeš samo da se zapitaš kad ćeš sledeći put dobiti šansu“.
PANDEV: GDE GOD KRENEM, NALETIM NA SRBE
S obzirom na prvenac u prvoj utakmici koju si počeo, šta dalje?
„Očekujem da nastavim u istom ili sličnom ritmu kao prethodnih sedmica. Od šefa struke zavisi koliko ću minuta provoditi na terenu. On sve gleda, vodi računa o tome da li je neko umoran, ko je igrao prethodni meč, koliko nas je sposobno da pokrije više različitih pozicija... Svesno nas rotira. Prirodno, svako voli da bude starter, ali i kad me ubaci u završnih pet minuta činim sve da ga uverim da i sledeći put može na mene da računa“.
„Drži“ li se ta balkanska kolonija u Đenovi?
„Osim trenera Jurića tu je Darko Lazović, koji mi je dosta pomogao i dan-danas mi se nađe pri ruci za bilo šta što mi je potrebno. Mada, i on je relativno skoro došao, pa se snalazi. U gradu najviše cene Gorana Pandeva, koji nam je rekao: „ljudi, gde god da igram, ja moram da naletim na vas Srbe“. Sjajan je momak. Veliki šampion. Toliko je trofeja osvojio u karijeri, a normalan je. Izaziva poštovanje na svakom koraku. Možda i zaštitni znak Đenove ove sezone“.
Gde vidiš tvoju ekipu na kraju sezone?
„Zvuči kao fraza, ali mi i ne gledam tabelu. Pre početka sezone cilj je bio da ostanemo u ligi, odnosno da skupimo dovoljno bodova kako ne bismo rizikovali ulazak u neizvesnu završnicu. Sve ostalo je bonus, ali je bitno da šef priprema svaku utakmicu kao da je finale Lige šampiona, pa zajedno s njim rastemo i mi. Kao pojedinci i kao ekipa“.
NE MOŽE JEDAN GOSPODIN DA MI ZABRANI IGRANJE ZA REPREZENTACIJU
Stižeš li da ispratiš dešavanja u Partizanu. Nećemo o Skupštini, zanima nas samo teren.
„Mogu samo da kažem da mi je izuzeto drago što se vratio Marko Nikolić. Reč je o čoveku posvećenom terenu, igračima i rezultatima. Što se i vidi. Počeli smo da ličimo na sebe, dobili derbi, to je navijačima najvažnije“.
Kakav bi ovo razgovor bio da se ne dotaknemo reprezentacije. Jesi li pročitao izjavu Tomislava Sivića da te prati i da razmišlja da te pozove u mladu selekciju za baraž mečeve sa Norvežanima, vredne plasmana na EP u Poljskoj 2017?
„Nešto sam načuo... Bila bi mi ukazana velika čast u slučaju ponovnog poziva u državni tim. Nema veće sreće od predstavljanja zemlje. Pogotovo što je na tom planu bilo nekih problema minulih godina. Rečeno je dosta na tu temu. Na raspolaganju sam reprezentaciji. Ako neko misli da zaslužujem, naravno“, završio je raport iz Ligurije Nikola Ninković, tri dana pre meča 11. kola Serije A u kome će njegova Đenova u nedeljnom matineu (12.30) gostovati Atalanti, na čijoj klupi sedi Đanpjero Gasperini, bivši trener njegovog sadašnjeg kluba.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar