Напор и љутња у комбинацији могу изазвати инфаркт

Ако сте љути или узнемирени, боље се смирите пре но што кренете на оштро трчање или у теретану. Велика међународна студија повезује тежак напор под стресом или љутњом с троструким повећањем ризика од срчанг напада у року од једног сата.

Здравље 11.10.2016 | 11:35 Редовна физичка активност јесте здрав противотров за стрес и помаже спречавање срчаних болести, али највећи проблем је што је превише људи премало физички активно. Ново истраживање указује да за физички напор постоји и добро и лоше време, и да екстреми могу изазвати штету.

"Ова студија је још један доказ повезаности ума и тела. Када сте љути, није време да изађете и нацепате гомилу дрва", рекао је Бари Џејкобс, психолог у Здравственом систему Крозер-Кистоун у Филаделфији и члан Америчког удружења за кардиологију.

Он није учествовао у изради студије коју је предводио Институт за истраживање јавног здравља канадског Универзитета на Мекмастер у Хамилтону, у Онтарију. Резултати је данас објавио часопис Америчког удружења за кардиологију "Циркулација".

Раније студије су разматрале љутњу и напор као окидаче срчаног удара, али већина их је била мала или у само једној земљи, или је обухватала премало жена или мањина. Нова студија је у 52 земље обухватила 12.461 човека који су имали инфаркт. Њихова просечна старост је 58 година, а три четвртине су мушкарци.

Они су одговарали на питања о томе да ли су били љути или узнемирени, или су имали тежак напор један сат пре срчаног удара или у исто време претходног дана. На тај начин научници су могли да упореде ризик за исте људе у различито време и последице потенцијалних окидача инфаркта.

Љутња или узнемирење удвостручава ризик од симптома срчаног удара у року од једног сата, а и тежак физички напор чини исто. А тек и једно и друго истовремено више него утростручава ризик од срчаног удара.

Ризик је највећи између 18.00 сати и поноћи, независно од других фактора као што су пушење, висок крвни притисак и гојазност.

Важно упозорење: Пацијенти који су пријавили стрес или љутњу, и они који су недавно имали срчани напад, могу бити склонији да напад поново доживе или да помисле да им се то десило. Исто тако, напорне активности су што год пацијент тако схвата - некима је то пењање уз степенице, а другима је то маратон.

Студија, међутим, не може да докаже узрок и последицу. Али, она је вероватно најбоља доступна информација јер није могуће насумично наредити људима да буду љути и вежбају, и онда видети колико их има срчани напад.

"То је довољно велики узорак за поузданост налаза", рекао је Џејкобс.

"Сви морамо наћи начина да изменимо своје емоционалне реакције и да избегнемо екстремни гнев", као што је да сами себи скренемо пажњу на нешто друго, да изађемо из стресне ситуације, да покушамо да је видимо из другачије перспективе, да о њој разговарамо и добијемо подршку других људи, рекао је он.

Налази ове студије су и биолошки прихватљиви. Емоционални стрес и напор могу повећати крвни притисак и убрзати срчани ритам, променити проток у крвним судовима и смањити снабдевање самог срца крвљу, рекао је вођа студије, др Ендрју Смит са Универзитета Мекмастер. Ако су артерије већ зачепљење плаком, окидач може да блокира проток крви и доведе до срчаног удара.

"С практичног становишта, дешава се да је изложеност таквим екстремима неизбежна", рекао је Смит.

"Ми и даље свима препоручујемо редовну физичку активност, укључујући и оне који користе вежбе да би се ослободили стреса", али људи ни у таквим приликама не би требало да иду даље од своје уобичајене рутине, рекао је он.

Студију су финансирали Институт Канаде за здравствена истраживања, државни органи разних земаља и донације неколико фармацеутских компанија.

Б 92
фото:интернет