Борба за српску земљу, фабрике, руднике

Условљавање Брисела да се Београд одрекне власништва над Трепчом и Телекомом само је увертира у сценарио по којем ће се одвијати отимање српске имовине на Косову и Метохији, вредне 200 милијарди евра.

Србија 07.10.2016 | 18:31 То ће бити цена која ће се платитити због неодговорности свих власти након 2000, које су у бици за сопствени интерес заборавиле на интерес државе, па су олако пустиле низ воду све оно на шта је Србија имала тапију. А по катастарским књигама тапија је била на 1.088.699 хектара земљишта, 1.350 објеката у власништву предузећа из Србије. али и великим рудним богатством. Све то, судећи по досадашњем развоју ситуације, остаће у рукама Албанаца. Душан Јањић, директор Форума за етничке односе, каже да је све то део Бриселског споразума и да су реакције Београда закаснеле.

"Што се тиче решења за српску имовину на Косову и Метохији, морамо да се држимо онога што пише у преговарачком оквиру за преговоре са ЕУ. А то је да државна имовина, зграде и остало припадају Косову, имовина државних предузећа од 2008. на овамо која нису ушла у процес приватизације припадају њима, а сва друга предузећа припадају Србији", каже Јањић.

Проблем је само што је остао мали број таквих предузећа, али и земљишта, које је 80 одсто узурпирано од Албанаца и тешко да се може вратитити. Тешко се могу вратитити и рудна богатства и резерве, за које се на Косову отимају светске компаније.

Некадашњи шеф економског тима за Косово и Метохију Ненад Поповић каже у својој студији о имовини на Косову да она није мит већ реалност. Само залихе лигнита су пете по значају у свету и износе 14,7 милијарди тона.

"Примера ради, резерве олова и цинка се процењују на 42,2 милиона тона. Започињање са експлоатацијом лигнита довело би до отварања више од 35.000 радних места и донело огромне приходе локалном буџету. У укупним резервама лигнита у Србији више од 76 одсто налази се на Косову и не треба, међутим, занемарити чињеницу да се у косовским рудницима налазе и ретки метали попут индијума, калијума и германијума", каже Поповић.

И некадашњи министар за Косово и Метохију Горан Богдановић сматра да је Београд направио много грешака у преговорима са Приштином. У тим грешкама, како каже, учествовао је и он.

"Србија је, нажалост, грешила на Косову деведесетих, као и после 1999. године. Грешила је и влада у којој сам био. Албанци су увек говорили да је то само њихово и да Србија нема ништа с тим. Међународна заједница је питање наше имовине стављала у контекст преговора Београда и Приштине", наводи Богдановић.

У Привредној комори Србије сматрају да се не треба без борбе одрећи српске имовине.

"Ако преговорима не успе да се оствари право на 200 милијарди евра српске имовине, држава треба да захтева од релевантних међународних институција да се процес приватизације на Косову поништи", кажу у ПКС-у.

С друге стране, косовски премијер Иса Мустафа каже да Београд нема основа да тражи располагање над рудним богатством.

Премијер Србије Александар Вучић је јуче рекао да питање имовине Телекома има додатну димензију будући да би, уколико приштинска страна добије оно што жели, то могао да буде опасан преседан.

"Ако је то нешто на основу чега ће се доносити правило у свим другим областима, онда имовина аутоматски припада њима, онда можемо одмах да кажемо довиђења за Трепчу, Газиводе, Валач и све друго што је за наш народ од изузетног значаја. Покушаћемо да видимо можемо ли нешто да поправимо или је то све око имовине, како се лаички каже, закуцано", рекао је Вучић.

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да очекује наставак разговора о телекомуникацијама на Косову и Метохији са европским званичницима и представницима Албанаца са Косова током којих ће “покушати да поправе ситуацију”.

Извор: Блиц