Borba za srpsku zemlju, fabrike, rudnike

Uslovljavanje Brisela da se Beograd odrekne vlasništva nad Trepčom i Telekomom samo je uvertira u scenario po kojem će se odvijati otimanje srpske imovine na Kosovu i Metohiji, vredne 200 milijardi evra.

Srbija 07.10.2016 | 18:31 To će biti cena koja će se platititi zbog neodgovornosti svih vlasti nakon 2000, koje su u bici za sopstveni interes zaboravile na interes države, pa su olako pustile niz vodu sve ono na šta je Srbija imala tapiju. A po katastarskim knjigama tapija je bila na 1.088.699 hektara zemljišta, 1.350 objekata u vlasništvu preduzeća iz Srbije. ali i velikim rudnim bogatstvom. Sve to, sudeći po dosadašnjem razvoju situacije, ostaće u rukama Albanaca. Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kaže da je sve to deo Briselskog sporazuma i da su reakcije Beograda zakasnele.

"Što se tiče rešenja za srpsku imovinu na Kosovu i Metohiji, moramo da se držimo onoga što piše u pregovaračkom okviru za pregovore sa EU. A to je da državna imovina, zgrade i ostalo pripadaju Kosovu, imovina državnih preduzeća od 2008. na ovamo koja nisu ušla u proces privatizacije pripadaju njima, a sva druga preduzeća pripadaju Srbiji", kaže Janjić.

Problem je samo što je ostao mali broj takvih preduzeća, ali i zemljišta, koje je 80 odsto uzurpirano od Albanaca i teško da se može vratititi. Teško se mogu vratititi i rudna bogatstva i rezerve, za koje se na Kosovu otimaju svetske kompanije.

Nekadašnji šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović kaže u svojoj studiji o imovini na Kosovu da ona nije mit već realnost. Samo zalihe lignita su pete po značaju u svetu i iznose 14,7 milijardi tona.

"Primera radi, rezerve olova i cinka se procenjuju na 42,2 miliona tona. Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode lokalnom budžetu. U ukupnim rezervama lignita u Srbiji više od 76 odsto nalazi se na Kosovu i ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali poput indijuma, kalijuma i germanijuma", kaže Popović.

I nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović smatra da je Beograd napravio mnogo grešaka u pregovorima sa Prištinom. U tim greškama, kako kaže, učestvovao je i on.

"Srbija je, nažalost, grešila na Kosovu devedesetih, kao i posle 1999. godine. Grešila je i vlada u kojoj sam bio. Albanci su uvek govorili da je to samo njihovo i da Srbija nema ništa s tim. Međunarodna zajednica je pitanje naše imovine stavljala u kontekst pregovora Beograda i Prištine", navodi Bogdanović.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da se ne treba bez borbe odreći srpske imovine.

"Ako pregovorima ne uspe da se ostvari pravo na 200 milijardi evra srpske imovine, država treba da zahteva od relevantnih međunarodnih institucija da se proces privatizacije na Kosovu poništi", kažu u PKS-u.

S druge strane, kosovski premijer Isa Mustafa kaže da Beograd nema osnova da traži raspolaganje nad rudnim bogatstvom.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je juče rekao da pitanje imovine Telekoma ima dodatnu dimenziju budući da bi, ukoliko prištinska strana dobije ono što želi, to mogao da bude opasan presedan.

"Ako je to nešto na osnovu čega će se donositi pravilo u svim drugim oblastima, onda imovina automatski pripada njima, onda možemo odmah da kažemo doviđenja za Trepču, Gazivode, Valač i sve drugo što je za naš narod od izuzetnog značaja. Pokušaćemo da vidimo možemo li nešto da popravimo ili je to sve oko imovine, kako se laički kaže, zakucano", rekao je Vučić.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje nastavak razgovora o telekomunikacijama na Kosovu i Metohiji sa evropskim zvaničnicima i predstavnicima Albanaca sa Kosova tokom kojih će “pokušati da poprave situaciju”.

Izvor: Blic