Анализа: Како је Ето, од најбољег свјетског нападача, дошао до дна?!

Самјуел Ето - некад један од најбољих светских нападача, данас је на самом дну. Поражавајуће је како је после освојене Лиге шампиона пао тако ниско, а све то због похлепе за новцем која му је и упропастила каријеру.

Фудбал 16.10.2016 | 23:15
Анализа: Како је Ето, од најбољег свјетског нападача, дошао до дна?!
Тренутно је играч турске Анталије, која је на зачељу у првенству, а Камерунац нема никакву улогу у посртању овог клуба. У првом тиму и не игра, па је веома тужно како се једна каријера тако распала.

Све додатно добија на значају ако се зна да је реч о човеку који је три пута освајао трофеј у Лиги шампиона, који је био у конкуренцији за најбољег светског играча 2005. године...

Његовим примером је само потврђено да се до врха стиже веома тешко, али да се прилично лако склизне ка дну.

Камерунца живот није мазио, јер је као шеснаестогодишњак дошао у Реал. Краљевски клуб му је и био први по доласку из домовине. У Мадриду је провео годину дана у омладинцима када је уследила прекоманда у сениорску селекцију. То је значило и болан ударац за тада голобрадог Етоа.

У Реалу никада није добио праву шансу, одиграо је свега три меча без постигнутог гола. Уместо тога, сезоне је проводио на позајмицама у Легањесу, Еспањолу и Мајорци.

Сезона у Палма де Мајорци је, испоставиће се, била и пресудна да Ето постане врхунски фудбалер. Током четири године је немилице тресао мреже противника, што му је и донело трансфер у Барселону, где је у наредних пет сезона постао икона клуба. Реал је пре него што је прешао у Каталонију хтео да га врати у своје редове, али је Барселона била конкретнија.

То је Камерунцу био и најбољи потез у каријери, јер је управо најмотивисанији био у мечевима против Мадриђана. Ту је освојио два трофеја у Лиги шампиона, а 2009. је појачао Интер. У редовима "нероазура" је постао члан најуспешније генерације у историји клуба која је освојила три трофеја у једној сезони - лигу, Куп и Лигу шампиона. У Милану је био поштован, вољен, ма био је на врху Европе.

Етоу, ипак, све то није било довољно, па је јурио за новим изазовима. У реду, то је легитимно, али је погрешан повод којим се водио. Он је Интер напустио само због богатије понуде маргиналних клубова не размишљајући да ће га то удаљити од друштва најбољих светских нападача. Када се све то сабере, та одлука га је заувек избрисала из врха.

Одлучио је да прихвати понуду пребогатих власника Анжија из Махачкале, клуба који до тад ни у Русији није имао никакву улогу. Међутим, новцем су покушали да се попну до врха, а главно оружје на том путу им је био баш Самјуел Ето. Камерунац није размишљао, оберучке је прихватио. У Русији је имао солидне партије, али је отишао када је газда Анжија одлучио да "заврне вентил".

Не треба грешити душу, имао је Ето сасвим довољно прилика да оживи каријеру, али је сваки наредни покушај био све гори и гори. Челси, Сампдорија и Евертон су му дали шансу, али их је он непрофесионалношћу и лошим играма упрскао. Треба ли додатно појашњавати чињеницу да је из Евертона отишао без речи и под велом тајни?

Када већ није могао да игра озбиљан фудбал, нападач се вратио старим добрим навикама - потрази за новцем. Анталија га је звала, понудила му велику плату, што је био довољан сигнал да се код Етоа упали лампица. Епилог је јасан, некада сјајни нападач је потписао уговор са турским клубом, што је истовремено био потпис за тужан крај некада одличне каријере.

Ту је све почело добро, прошле сезоне је дао 20 голова на 31 утакмици, али се после тога све драстично променило. Пао је у немилост код тренера Жозеа Мораиша, који му је дао шансу на три меча, али му је нападач вратио са само једним голом. Због тога је сада чешће на клупи него на терену.

Ситауција је додатно кулминирала у летњем прелазном року. Бешикташ је желео у својим редовима Етоа, али Анталија није хтела да га пусти. Он је сматрао да клуб иде против његове воље, када је свима упутио расистички коментар: "Људи у клубу ме очигледно не поштују јер сам црнопут". Због тога га је клуб, са којим има још 18 месеци уговора, и суспендовао.

Самјуел Ето је дрес Камеруна носио 118 пута и дао је 56 голова, што га је начинило најбољим фудбалером ове земље. Ипак, остаће убележено да је овај нападач упропастио своју каријеру. И то све због новца.

Извор: блиц.рс

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Душан

16.10.2016 21:27

Да је нама тако пропасти. ..

ОДГОВОРИТЕ
Name

коле

17.10.2016 05:34

Хах добар си!) Треба мало дубље зацепркати по овој теми,па би се досло до занимљивих цињеница. Колико знам главни менадзер овог фудбалера је био неки Србин или мозе бити од ових новонасталих народа да је црногорац, па не треба да цуди откуд оваква путања у каријери и похлепа за новцем.