Analiza: Kako je Eto, od najboljeg svjetskog napadača, došao do dna?!

Samjuel Eto - nekad jedan od najboljih svetskih napadača, danas je na samom dnu. Poražavajuće je kako je posle osvojene Lige šampiona pao tako nisko, a sve to zbog pohlepe za novcem koja mu je i upropastila karijeru.

Fudbal 16.10.2016 | 23:15 Trenutno je igrač turske Antalije, koja je na začelju u prvenstvu, a Kamerunac nema nikakvu ulogu u posrtanju ovog kluba. U prvom timu i ne igra, pa je veoma tužno kako se jedna karijera tako raspala.

Sve dodatno dobija na značaju ako se zna da je reč o čoveku koji je tri puta osvajao trofej u Ligi šampiona, koji je bio u konkurenciji za najboljeg svetskog igrača 2005. godine...

Njegovim primerom je samo potvrđeno da se do vrha stiže veoma teško, ali da se prilično lako sklizne ka dnu.

Kamerunca život nije mazio, jer je kao šesnaestogodišnjak došao u Real. Kraljevski klub mu je i bio prvi po dolasku iz domovine. U Madridu je proveo godinu dana u omladincima kada je usledila prekomanda u seniorsku selekciju. To je značilo i bolan udarac za tada golobradog Etoa.

U Realu nikada nije dobio pravu šansu, odigrao je svega tri meča bez postignutog gola. Umesto toga, sezone je provodio na pozajmicama u Leganjesu, Espanjolu i Majorci.

Sezona u Palma de Majorci je, ispostaviće se, bila i presudna da Eto postane vrhunski fudbaler. Tokom četiri godine je nemilice tresao mreže protivnika, što mu je i donelo transfer u Barselonu, gde je u narednih pet sezona postao ikona kluba. Real je pre nego što je prešao u Kataloniju hteo da ga vrati u svoje redove, ali je Barselona bila konkretnija.

To je Kameruncu bio i najbolji potez u karijeri, jer je upravo najmotivisaniji bio u mečevima protiv Madriđana. Tu je osvojio dva trofeja u Ligi šampiona, a 2009. je pojačao Inter. U redovima "neroazura" je postao član najuspešnije generacije u istoriji kluba koja je osvojila tri trofeja u jednoj sezoni - ligu, Kup i Ligu šampiona. U Milanu je bio poštovan, voljen, ma bio je na vrhu Evrope.

Etou, ipak, sve to nije bilo dovoljno, pa je jurio za novim izazovima. U redu, to je legitimno, ali je pogrešan povod kojim se vodio. On je Inter napustio samo zbog bogatije ponude marginalnih klubova ne razmišljajući da će ga to udaljiti od društva najboljih svetskih napadača. Kada se sve to sabere, ta odluka ga je zauvek izbrisala iz vrha.

Odlučio je da prihvati ponudu prebogatih vlasnika Anžija iz Mahačkale, kluba koji do tad ni u Rusiji nije imao nikakvu ulogu. Međutim, novcem su pokušali da se popnu do vrha, a glavno oružje na tom putu im je bio baš Samjuel Eto. Kamerunac nije razmišljao, oberučke je prihvatio. U Rusiji je imao solidne partije, ali je otišao kada je gazda Anžija odlučio da "zavrne ventil".

Ne treba grešiti dušu, imao je Eto sasvim dovoljno prilika da oživi karijeru, ali je svaki naredni pokušaj bio sve gori i gori. Čelsi, Sampdorija i Everton su mu dali šansu, ali ih je on neprofesionalnošću i lošim igrama uprskao. Treba li dodatno pojašnjavati činjenicu da je iz Evertona otišao bez reči i pod velom tajni?

Kada već nije mogao da igra ozbiljan fudbal, napadač se vratio starim dobrim navikama - potrazi za novcem. Antalija ga je zvala, ponudila mu veliku platu, što je bio dovoljan signal da se kod Etoa upali lampica. Epilog je jasan, nekada sjajni napadač je potpisao ugovor sa turskim klubom, što je istovremeno bio potpis za tužan kraj nekada odlične karijere.

Tu je sve počelo dobro, prošle sezone je dao 20 golova na 31 utakmici, ali se posle toga sve drastično promenilo. Pao je u nemilost kod trenera Žozea Moraiša, koji mu je dao šansu na tri meča, ali mu je napadač vratio sa samo jednim golom. Zbog toga je sada češće na klupi nego na terenu.

Sitaucija je dodatno kulminirala u letnjem prelaznom roku. Bešiktaš je želeo u svojim redovima Etoa, ali Antalija nije htela da ga pusti. On je smatrao da klub ide protiv njegove volje, kada je svima uputio rasistički komentar: "Ljudi u klubu me očigledno ne poštuju jer sam crnoput". Zbog toga ga je klub, sa kojim ima još 18 meseci ugovora, i suspendovao.

Samjuel Eto je dres Kameruna nosio 118 puta i dao je 56 golova, što ga je načinilo najboljim fudbalerom ove zemlje. Ipak, ostaće ubeleženo da je ovaj napadač upropastio svoju karijeru. I to sve zbog novca.

Izvor: blic.rs