У Словенији на рецепт, у БиХ код дилера

Употреба канабиса у медицинске сврхе узима маха у већем дијелу свијета. Иако је прича о лијечењу канабисом пуна контроверзи, врло је актуелна, има своје поборнике и противнике, оне који се здушно залажу за легализацију и оне који јој се оштро противе.

Босна и Херцеговина 01.10.2016 | 14:30 Тако је у развијеном свијету, али и у нашем сусједству. У Словенији се канабис издаје на љекарски рецепт, у Хрватској је од прошле године доступан обољелима од мултиплесклерозе, карцинома, епилепсије и АИДС-а, а у Србији је у току законска процедура која ће омогућити лијечење канабисом.

Како је у БиХ? Пацијенти у нашој земљи који желе испробати и такав, алтернативни вид лијечења и дјеловање овог лијека легално, морат ће, како ствари стоје, причекати још неко вријеме.

Стога они који су осуђени борити се с тешким малигним обољењима, али и мултиплесклерозом, а којих у БиХ има неколико хиљада, свакодневно рискирају да их полиција приведе јер на црном тржишту купују уље канабиса које им, како тврде, олакшава болове.

Либералном ставу коришћења марихуане у медицинске сврхе земаља у сусједству придружиле су се Канада, Чешка, Италија, Пољска, Њемачка, Финска, Румунија, Холандија, Аустралија, Мексико, Уругвај и Израел, док се у Европској унији (ЕУ) продаје у облику оралног спреја, таблета и капи.

Америчке савезне државе Колорадо и Вашингтон недавно су укинуле федерални закон који забрањује употребу канабиса у рекреацијске сврхе, док би и Њујорк ускоро требао постати 21. савезна држава у САД с либералним законима о трави.

Листа болести код којих канабис помаже, према неким истраживањима, је огромна - од карцинома до глаукома. Међутим, у нашој земљи борба за легализацију марихуане у медицинске сврхе, судећи према изјавама наших саговорника, тек добива замах.

Прва иницијатива дошла је прије годину од Удружења грађана обољелих од мултиплесклерозе, а предсједник огранка овог удружења из источне Херцеговине Бранимир Таминџија није крио одушевљење што се цијели процес легализације уља канабиса ближи крају.

Он сматра да би легализација марихуане и уља увелико олакшала живот многим болесницима у БиХ, посебно обољелима од мултиплесклерозе. Са жаљењем каже да многи у нашој земљи нису едуковани како марихуана може помоћи обољелима, док је, како наводи, свијест код људи у сусједним земљама доста другачија.

"Ми немамо дилему да је марихуана дрога, али немамо дилему ни да је марихуана лијек. Сви они који имају тешку болест сигурно не оклијевају да помогну себи и да лакше подносе болове. Стога су наши обољели уље од канабиса куповали на црном тржишту, иако нису били сигурни у оно шта купују. Споменути лијек продаје се под тим именом и они га набављају, а 10 милиграма уља плаћају 3.000 евра. Многи су чак ишли у Словенију да га набаве, јер им помаже код грчења мишића, несанице и главобоље, а многи га користе и за депресију, јер често падају у таква стања. Већина тих људи живи од туђе његе. Они су умјетници у преживљавању", истиче Таминџија.

Азра Икаловић, предсједница Савеза жена обољелих од рака дојке “Искра”, бори се 19 година против ове опаке болести. Никада није дигла руке од званичне, али ни од алтернативне медицине. Иако је свјесна да је ријеч о нелегалном дјелу, набавља и већ три године свакодневно користи уље канабиса. Када болест узме маха, како каже, болестан се и за сламку хвата.

Извор: Аваз.ба
Фото: Аваз.ба