Кићановић предвидео Вањи Маринковићу да ће бити конзул!

Кошаркаши Партизана били су гости генералног конзула Србије у Трсту Драгана Кићановића, „кривца“ за братимљење црно-белих и клуба из овог италијанског града.

Кошарка 20.09.2016 | 17:15 Домаћински уз помоћ сарадника Љубе, Ане и посебно баштована Гојка, који је показао своје кулинарско али и певачко умеће, уприличено је дружење које ће играчима и стручном штабу остати у лепој успомени:

- Резиденција српског конзулата једна је од најлепших у свету. Сама зграда је стара преко сто година, а СФРЈ је узела за своје дипломатске потребе од 1952. године. Ми покривамо подручје на којима живи преко 70.000 Срба. Од Трента, Вероне, Удина, складна смо екипа и одлично функционишемо - обраћао се Драган Кићановић кошаркашима, који су га пажљиво слушали, потом обишли резиденцију и уживали у погледу на залив, али и у храни коју је Гојко Јовановић цело јутро спремао.

МОЈИ НАСЛЕДНИЦИ...

- Ово вам све говорим јер ће можда неко од вас једног дана бити генерални конзул, па да не будем ја једини спортиста који је обављао ту дужност, већ неко и од вас - поручио је Кића, док су се сви насмејали упирући на Вању Маринковића да би могао да крене једног дана тим путем.

А Кићановић је увек био посебан. Његов долазак у Партизан променио је кошаркашке токове. Црно-бели су почели да освајају трофеје у СФРЈ и Европи после 30 година апстиненције, а Кића европска и светска злата, те злато на Олимпијским играма. Као директор Партизана наставио је тамо где је стао као играч, али је националној титули, Купу и Купу Кораћа додао оно што није пошло ниједном српском клубу - круну најбољег тима Европе.

Био је министар спорта, директор репрезентације, председник Олимпијског комитета, а проглашен је за најбољег српског спортисту прошлог века. Колики респект ужива у Италији, где је својевремено играо у Скаволинију, имали смо прилике да се уверимо, па је именовање на место генералног конзула у Трсту велики добитак за нашу државу. Међутим, правила дипломатске службе су строга, па Кића не може без дозвола МИП-а да даје интервјуе, чак ни да напушта област у Италији која је под његовом надлежности.

СТОПАМА ОДБОЈКАША

- Надам се да ћете имати успеха, као што су одбојкаши, који су нам били гости пред Светску лигу, освојили је убедљиво, а нажалост нису могли у Рио - рекао је Драган играчима на растанку после ручка, показавши потом колико је у и даље у материји. Луковићу је поручио да поздрави оца, Бирчевићу да је из Шопића и тако редом...

Капитен Михајло Андрић захвалио је у име играча, који су схватили каква је громада носила дрес који они сада носе, на гостопримству. Спортски директор Драган Тодорић уручио је поклоне запосленима у конзулату, као и генералном конзулу с којим је дуги низ година био ударни бековски тандем. Урамљен, ретро дрес са петицом на леђима пробудио је емоције, успомене, уз признање да куму није било лако јер је морао да равномерно опслужује асистенцијама и њега и Прају, најбоље крило на свету тог доба. Причи, успоменама, шали никад краја.

САВЕТИ ЏИКИЋУ

Кића је имао невероватан инстинкт, карактер, осећај и као играч који никада у првенству није изгубио дерби, као директор који је доводио будуће асове Дивца, Паспаља, Ђорђевића, Даниловића, Ребрачу... Који је лансирао тренере попут Славнића, Вујошевића, Обрадовића или Лукајића. Зато је посебно имао шта да прозбори са Александром Џикићем, присети се играчких и функционерских дана са Драганом Тодорићем, али и економом Николом Томашевићем, трећим по стажу у клубу иза секретара Вука Рајковића, фотографише се са Чанком и Кецманом, који нису крили задовољство што су имали прилику да проведу поподне и чују искуства и знање Кићановића.

На растанку у дворишту, у које је из Чачка пристигао један од Кићанових најбољих пријатеља, легендарни, Мишко Зуц, чича Гојко, баштован али и кувар, нам добаци:

- Деценијама сам у Трсту у резиденцији. Променио сам шест генералних конзула, били су сви добри људи, али нико као Кића.

Извор: блиц.рс