Ево како су амерички спортисти имали дозволу за забрањене супстанце...!

Свет спорта уздрмала је у уторак информација коју је руска хакерска група "Елегантни медведи" објавила, а у којој се тврди да су неки од најпознатијих америчких олимпијаца наступали допинговани на Играма у Рију. "Блиц" је истражио шта се заправо крије у тим документима и како то да је некоме дозвољено да користи оно што је другима забрањено.

Остали спортови 15.09.2016 | 18:15 Руски хакери су обелоданили податке са компјутера Светске антидопинг агенције, а у њима се наводи да су на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру ове године наступили амерички спортисти који су користили недозвољене супстанце. Споменути су, у првом од више најављених таласа објављивања имена и података, тениске звезде Серена и Венус Вилијамс, најбоља гимнастичарка данашњице Симон Бајлс, те кошаркашица Елена деле Доне.

У већини докумената се наводи да су у узорцима поменутих спортискиња пронађене супстанце које се налазе на листама забрањених, а уз те папире руски хакери су обеледанили и копије одређених дозвола за коришћење поменутих средстава које се сматрају допингом. И, управо та додатна документа су нас и највише занимала. Како се до њих долази? Зашто је некоме дозвољено оно што другима није?

"Спортисти као и сви други људи могу да се разболе. Доста супстанци које су на листи забрањених, јер имају утицај на спортска достигнућа, налазе се у лековима. И, када настане потреба спортисте да из здравствених разлога користи супстанце са те листе, онда он или она подноси захтев за одбравање терапеутских изузетка. Ти изузеци (чија је међународна ознака ТУЕ, од енглеских речи "Тхерапеутиц усе еxемптионс", односно "изузеци из терапеутских разлога") могу да се добију или од националне антидопинг агенције, или од међународне спортске институције, у зависности од тога да ли се спортиста такмичи само на националном, или на међународном нивоу", каже за "Блиц" Бојан Вајагић секретар Антидопинг агенције Републике Србије (АДАС).

Америчким олимпијцима дозволу за коришћење медикамената са "листе забрањених супстанци" није, дакле, дала Антидопинг агенција САД, већ међународне спортске федерације оних спортиста у којима се надмећу.

"Ако се неко такмичи искључиво на националном нивоу, он тај захтев за изузеће доставља националној антидопинг агенцији, на пример нама, ако се ради о спортисти из Србије. Али, ако он има и међународне наступе, онда он или она тај захтев за добијање терапеутског изузећа доставља међународном савезу. На пример, наш ТУЕ одбор одлучује о таквим захтевима спортистима који се надмећу само у Србији, а ако, рецимо, Новак Ђоковић или Виктор Троицки из неког разлога затраже дозволу за неки лек, чији је неки састојак на оној листи, онда се они не обраћају Антидопинг агенцији Србије, већ Међународној тениској федерацији, ИТФ-у. Или, ако наш ватерполиста има такав захтев, ми не можемо да му га одобримо, већ то може само ФИНА", истиче секретар АДАС-а.

То, конкретно, значи да је Симон Бајлс, која тврди да од детињства има хиперкинетички поремећај, своју дозволу за лек Фокалин, који садржи забрањену супстанцу дексметилфенидат, добила од ФИГ-а, Међународне гимнастичке федерације. Откуд онда тај документ у Светској антидопинг агенцији, када она о том захтеву не одлучује?

"Када се пошаље захтев за терапеутско изузеће, било националној антидопинг агенцији, или међународном спортском савезу, тај захтев, увид у њега, има и Светска антидопинг агенција. Она не одлучује о њему, али може да се жали на њега, да га том својом жалбом оспори. А може и да не реагује по њему. У конкретном случају, једино што би овде, на основу увида у објављене податке сестара Вилијамс, могло да се даље истражи јесте - да ли су терапеутска изузећа дата са правом, сходно прописима одређеног спортског савеза, или нису", наглашава Вајагић.

Спортисти који добију дозволу за те, иначе недозвољене, супстанце - не могу да их користе кад хоће и колико хоће.

"Тим изузећима дозвољавају се одређене количине и то у одређеном временском периоду. Обе те ствари се јасно наводе у документу и потом су лако проверљиви резултати налаза у урину или крви да ли је неко злоупотребио одобрену дозу и време узимања супстанце. А да би било који спортиста добио ТУЕ, односно терапеутско изузеће, он свој захтев мора да документује лекарским уверењима. На пример, када се неко обрати нашем ТУЕ одбору јер има дијабетес, он може да добије изузеће тачно одређених лекова на дужи временски период, али нема неограничених дозвола, то се стално ревидира. Најдуже таква дозвола траје годину дана. Са друге стране, ако неко повреди колено, па му је, из терапеутских разлога, потребан кортикосероид за колено (а кортикостероид иначе спада у недозвољене супстанце за спортисте=, онда се издаје дозвола на, рецимо, месец дана. Све зависи од терапије и природе болести. За неке болести, попут астме, дозволе су дуже, за неке су краће", каже секретар Антидопинг агенције Републике Србије.

И неки наши спортисти имају дозволе за терапеутску, привремену употребу иначе забрањених супстанци.

"Ми као АДАС, на годишњем нивоу, обично издамо 15 до 20 таквих изузећа. Али, понављам, то је само за спортисте који се надмећу искључиво у Србији. Чим било ко од њих има међународни наступ, дужан је да о издатим ТУЕ дозволама обавести своје међународне спортске федерације, које потом преузимају бригу о томе", закључио је секретар АДАС-а Бојан Вајагић.

Извор: блиц.рс