Evo kako su američki sportisti imali dozvolu za zabranjene supstance...!
Svet sporta uzdrmala je u utorak informacija koju je ruska hakerska grupa "Elegantni medvedi" objavila, a u kojoj se tvrdi da su neki od najpoznatijih američkih olimpijaca nastupali dopingovani na Igrama u Riju. "Blic" je istražio šta se zapravo krije u tim dokumentima i kako to da je nekome dozvoljeno da koristi ono što je drugima zabranjeno.
Ostali sportovi 15.09.2016 | 18:15U većini dokumenata se navodi da su u uzorcima pomenutih sportiskinja pronađene supstance koje se nalaze na listama zabranjenih, a uz te papire ruski hakeri su obeledanili i kopije određenih dozvola za korišćenje pomenutih sredstava koje se smatraju dopingom. I, upravo ta dodatna dokumenta su nas i najviše zanimala. Kako se do njih dolazi? Zašto je nekome dozvoljeno ono što drugima nije?
"Sportisti kao i svi drugi ljudi mogu da se razbole. Dosta supstanci koje su na listi zabranjenih, jer imaju uticaj na sportska dostignuća, nalaze se u lekovima. I, kada nastane potreba sportiste da iz zdravstvenih razloga koristi supstance sa te liste, onda on ili ona podnosi zahtev za odbravanje terapeutskih izuzetka. Ti izuzeci (čija je međunarodna oznaka TUE, od engleskih reči "Therapeutic use exemptions", odnosno "izuzeci iz terapeutskih razloga") mogu da se dobiju ili od nacionalne antidoping agencije, ili od međunarodne sportske institucije, u zavisnosti od toga da li se sportista takmiči samo na nacionalnom, ili na međunarodnom nivou", kaže za "Blic" Bojan Vajagić sekretar Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS).
Američkim olimpijcima dozvolu za korišćenje medikamenata sa "liste zabranjenih supstanci" nije, dakle, dala Antidoping agencija SAD, već međunarodne sportske federacije onih sportista u kojima se nadmeću.
"Ako se neko takmiči isključivo na nacionalnom nivou, on taj zahtev za izuzeće dostavlja nacionalnoj antidoping agenciji, na primer nama, ako se radi o sportisti iz Srbije. Ali, ako on ima i međunarodne nastupe, onda on ili ona taj zahtev za dobijanje terapeutskog izuzeća dostavlja međunarodnom savezu. Na primer, naš TUE odbor odlučuje o takvim zahtevima sportistima koji se nadmeću samo u Srbiji, a ako, recimo, Novak Đoković ili Viktor Troicki iz nekog razloga zatraže dozvolu za neki lek, čiji je neki sastojak na onoj listi, onda se oni ne obraćaju Antidoping agenciji Srbije, već Međunarodnoj teniskoj federaciji, ITF-u. Ili, ako naš vaterpolista ima takav zahtev, mi ne možemo da mu ga odobrimo, već to može samo FINA", ističe sekretar ADAS-a.
To, konkretno, znači da je Simon Bajls, koja tvrdi da od detinjstva ima hiperkinetički poremećaj, svoju dozvolu za lek Fokalin, koji sadrži zabranjenu supstancu deksmetilfenidat, dobila od FIG-a, Međunarodne gimnastičke federacije. Otkud onda taj dokument u Svetskoj antidoping agenciji, kada ona o tom zahtevu ne odlučuje?
"Kada se pošalje zahtev za terapeutsko izuzeće, bilo nacionalnoj antidoping agenciji, ili međunarodnom sportskom savezu, taj zahtev, uvid u njega, ima i Svetska antidoping agencija. Ona ne odlučuje o njemu, ali može da se žali na njega, da ga tom svojom žalbom ospori. A može i da ne reaguje po njemu. U konkretnom slučaju, jedino što bi ovde, na osnovu uvida u objavljene podatke sestara Vilijams, moglo da se dalje istraži jeste - da li su terapeutska izuzeća data sa pravom, shodno propisima određenog sportskog saveza, ili nisu", naglašava Vajagić.
Sportisti koji dobiju dozvolu za te, inače nedozvoljene, supstance - ne mogu da ih koriste kad hoće i koliko hoće.
"Tim izuzećima dozvoljavaju se određene količine i to u određenom vremenskom periodu. Obe te stvari se jasno navode u dokumentu i potom su lako proverljivi rezultati nalaza u urinu ili krvi da li je neko zloupotrebio odobrenu dozu i vreme uzimanja supstance. A da bi bilo koji sportista dobio TUE, odnosno terapeutsko izuzeće, on svoj zahtev mora da dokumentuje lekarskim uverenjima. Na primer, kada se neko obrati našem TUE odboru jer ima dijabetes, on može da dobije izuzeće tačno određenih lekova na duži vremenski period, ali nema neograničenih dozvola, to se stalno revidira. Najduže takva dozvola traje godinu dana. Sa druge strane, ako neko povredi koleno, pa mu je, iz terapeutskih razloga, potreban kortikoseroid za koleno (a kortikosteroid inače spada u nedozvoljene supstance za sportiste=, onda se izdaje dozvola na, recimo, mesec dana. Sve zavisi od terapije i prirode bolesti. Za neke bolesti, poput astme, dozvole su duže, za neke su kraće", kaže sekretar Antidoping agencije Republike Srbije.
I neki naši sportisti imaju dozvole za terapeutsku, privremenu upotrebu inače zabranjenih supstanci.
"Mi kao ADAS, na godišnjem nivou, obično izdamo 15 do 20 takvih izuzeća. Ali, ponavljam, to je samo za sportiste koji se nadmeću isključivo u Srbiji. Čim bilo ko od njih ima međunarodni nastup, dužan je da o izdatim TUE dozvolama obavesti svoje međunarodne sportske federacije, koje potom preuzimaju brigu o tome", zaključio je sekretar ADAS-a Bojan Vajagić.
Izvor: blic.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar